Отворите главни мени

Благотин је неолитско налазиште у селу Пољна, општина Трстеник. Ово налазиште се налази под заштитом Завода за заштиту споменика[1].

Глинени модел зрна пшенице из Благотина

Благотин је значајан археолошки локалитет на коме је откривено ранонеолитско насеље површине од преко 2 хектара. Основали су га припадници старчевачке културе, односно њене најстарије фазе-протостарчево, крајем VII и почетком VI миленијума п. н. е.

Иако је на Благотину истражен само део насеља, покретни археолошки налази који сведоче о начину живота и друштвеној и економској организацији насеља, својом бројношћу и разноврсношћу сврставају га у ред најбогатијих и најзначајнијих неолитских налазишта на територији Србије. Становници Благотина су се бавили сточарством и земљорадњом, о чему, између осталог сведоче и керамичка зрна пшенице пронађена на локалитету. О планској организацији насеља сведочи симболична представа насеља откривена на полеђини зрна. Као доказ постојања духовне културе пронађене су фигуре венере – стилизоване женске фигуре које представљају симбол плодности и рађања.

Налазиште БлаготинУреди

У ближој околини Трстеника, до сада, нису пронађени трагови људских насеобина из старијег каменог доба, али је откривено неколико налазишта неолитске културе. Најзначајнија неолитска налазишта су у селу Пољни, на падинама Благотина (6. миленијум пре н.е.) и у пољу крај Риљачке реке, у селу Страгари (5. миленијум пре н.е.).

Археолошко налазиште Благотин се налази испод истоименог брда у трстеничком селу Пољна. Ископавања су показала да је ово место било насељено још у раном неолиту (7. миленијум пре н.е.), а да се континуитет насеља одржао током неолита, раног бронзаног и гвозденог доба. Становници Благотина из ранонеолитског периода насеље су градили плански о чему сведоче извршена истраживања. Откривених седам полуземуница је груписано око централног трга. У самој средини трга се налазио објекат означен као светилиште јер је у њему пронађен велики број култних предмета. Између осталог, ту су пронађене и две велике фигуре за које се претпоставља да представљају богињу плодности и богињу земље. Фигуре су великих димензија (око 30 cm) и представљају изузетан налаз с обзиром на то да је права реткост да се на једном месту пронађу чак две богиње тако великих димензија.

Неолитски становници Благотина су се бавили земљорадњом и сточарством о чему сведоче пронађене кости домаћих животиња, посуде за чување житарица и керамички модели, зрна пшенице која су такође пронађена у објекту означеном као светилиште. Међу моделима зрна пшенице се посебно издваја зрно на чијој је полеђини урезана симболичка представа. Мишљења о значењу ове симболичке представе се разилазе. Светозар Станковић сматра да наведена симболичка представа представља – план насеља Благотин, док Emilia Masson истиче да представља сцену космичког типа – Сунце, Месец и планету Земљу.

[2][3][4]

Мада је Благотин био насељен и у каснијим периодима (о чему сведоче спорадични налази касно античког новца и средњевековне керамике), ова нова насеља нису успела да поврате пређашњи значај неолитске метрополе.

Експериментална археологијаУреди

Током 2014. године у трстеничком Музеју изведен је пројекат експерименталне архелогије "Израда реплика фигурина са археолошког локалитета Благотин". Пројекат су реализовали: Ана Ђуричић (докторанд на катедри за археологију), Јелена Вукчевић (кустос Музеја у Трстенику), Стеван Ђуричић(Археолошка збирка, Филозофски факултет, Београд), Нада Маринковић (Стручни сарадник на пројекту), Саша Живановић (Стручни сарадник на пројекту) под надзором др Дубравке Николић (Археолошка збирка, Филозофски факултет, Београд).

Опис пројектаУреди

Благотин је у стручној археолошкој јавности познат као један од најзначајнијих и хронолошки најранијих неолитских локалитета који сведоче о животу првих земљорадника који су се населили на подручју данашње Србије. Стуктуре и предмети пронађени током ископавања помажу нам у реконструкцији разних аспеката свакодневног живота неолиских становника овог насеља. Поред предмета за свакодневну употребу, нађени су и култни предмети међу којима се истичу две белике фигурине пронађене у јами у оквиру једног од објеката. Управо ове фигурине су и симбол локалитета Благотин и њихов заштитни знак, како у нашој земљи, тако и у иностранству. Поред њиховог култног и симболичког значаја, оне нам могу помоћи да боље схватимо технологију израде фигурина у раном неолиту централног Балкана. Један од аспеката истраживања који се практикују у оквиру савремене археологије је експериментална археологија где реконструкцијом процеса израде предмета и структура проверавамо претпоставке до којих смо дошли различитим научним методима. Поменуте фигурине се чувају у Архолошкој збирци Филозофског факултета у Београду, која је учествала у ископавању локалитета Благотин. Будући да у Музејској збирци Народног универзитета у Трстенику тренутно не постоје одговарајући услови за њихово дуготрајно чување, а с обзиром на њихову непроцењиву културну вередност, постоји потреба за копијама које би биле изложене у Музејској збирци у Трстенику, како би се локално становништво могло упознати са културним наслеђем свога краја, што би и представљало главни циљ пројекта. На тај начин се, поред популаризације архологије и културне баштине трстеничког краја, указује прилика за спровођење важног научног експеримента, којим би се допринело проучавању старчевачке културе, где међу најзначајнија насеља спада и локалитет Благотин. Овакви пројекти поред осталог имају за циљ обогаћивање туристичке понуде и едукације локалне заједнице.

Методе и начин реализацијеУреди

Експериментална археологија се као присуп у проучавању људске прошлости, у свету користи већ више од 60 година, док се код нас она убрзано развија последњих година. Експериментална архологија, поред тога што нам може рећи како су предмети или структуре направљени и коришћени, служи и како би се шира јавност, на једноставан, пластичан и забаван начин упознала са археолошким материјалом. У Европи и свету постоје многобројни архолошки паркови и музеји на отвореном у којима се експериментална архологија првенствено користи у служби едукације младих и популаризације различитих археолошких локалитета и култура. У случају овог пројекта, експериментално би се правиле реплике фигурина, на основу фотографија, приближно оригиналних димензија, користећи оригиналне материјале (глину и плеву) и биле би печене на аутентични неолитски начин (на отвореној ватри). Искуство стручног тима на пољу експерименталне археологије ће бити од пресудног значаја за брзу и успешну реализацију пројекта.

Пројекат се може поделити у пет главних фаза које су биле реализоване током 2014. године. Фаза I – У првој фази би били прикупњани и анализрани подаци из стручне публиковане литаратуре о експериментима, фигуринама и технологији израде предмета од глине. Фаза II – У другој фази пројекта, оригинали фигурина би били премерени и детаљно фотографисани, како би копије биле што прецизније направљене. У овој фази би такође били израђени виртуелни тродимензионални модели фигурина, који ће би били представљени и на изложби. Фаза III – У трећој фази би се приступило набавци материјала, изради и печењу реплика. Фото и видео документација која би пратила овај пројекат, би била коришћена на изложби у сврху илустровања експеримента. Фаза IV – Ова фаза би се односила на систамтизацију документације и припрему изложбе, паноа, легенди и каталога. Фаза V – Последња фаза представља саму изложбу, која би трајала минимум две недеље, а поставка би се налазила у изложбеној галерији Музејске збирке Трстеник. Цео догађај би био медијски пропраћен, што би допринело популаризацији културне баштине.

Циљ пројектаУреди

Циљ пројекта је био израда реплика две фигурине са ранонеолитског локалитета Благотин, њихова презентација и излагање у изложбеној галерији Музејске збирке Народног универзитета у Трстенику. Због ризика од оштећења није било пожељно узимање отисака, те су фигурине биле израђене моделовањем као део експеримента, како би се добио максималан број података о технологији њихове конструкције. Поред израде реплика и њиховог излагања у оквиру Музејске збирке, циљ је направити изложбу засновану на садржају и резултатима експеримента, праћену каталогом и виртуалном тродимензионалном реконструкцијом предмета. Самим тим се посетиоцима изложбе представљају методе које археолози користе како би реконструисали процесе моделовања и израде предмете, популаризујући саму науку, али и културно наслеђе општине Трстеник.

Циљна група којој је пројекат намењенУреди

Циљна група пројекта су сви посетиоци изложбене галерије Музејске збирке у Трстенику, дакле, појединци, организоване групе, како из Србије, али и из иностранства. Поред посетилаца, овај пројекат би био веома занимљив и користан свим археолозима, или особама које се посебно интересују за ову науку. Пре свега, овај пројекат је намењен локалном становништву, како би се упознали са праисторијом свога краја и културим наслеђем на које могу бити веома поносни.

Одрживост пројектаУреди

Одрживост пројекта се огледа у чињеници јер су резултати ових истраживања по завршетку експеримента бити саставни део актуелне поставке Музејске збирке. Такође, ток експеримента заједно са резултатима су били каталошки обрађени и презентовани на изложби која ће обрадити неолитско налазиште Благотин излагањем експоната, фотографија и одгварајућих легенди са пратећим текстовима. Одрживост пројекта се огледа и у чињеници да Музејска збирка Трстеник постоји три деценије у оквиру Народног универзитета Трстеник (инстистуције која постоји преко пола века) и да су и подносилац пројекта (Народни универзитет Трстеник) заједно са Туристичком организацијом општине Трстеник и Општина Трстеник заинтересовани за обнављање археолошких ископавања и истраживања локалитета Благотин.

Значај пројекта за установу, локалну заједницу или ширеУреди

Излагањем реплика благотинских фигурина Музеј Трстеник ће добити бренд препознатљив не само у локалној заједници, већ и у Републици и региону. Експеримент неолитске фигурине је на један атрактиван начин привукао бројну публику и стручну заинтересовану јавност, и поново пробудио интересовање за наставак истраживања на локалитету Благотин. Публикацијом експеримента и целокупног пројекта, као и излагањем реплика фигурина у оквиру изложбе, која је била реализована након експеримента у изложбеној галерији Музејске збирке Трстеник, учињен је још један корак ка презентацији археолошког културног наслеђа.

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ http://www.heritage.gov.rs/cirilica/nepokretna_kulturna_dobra.php
  2. ^ Вукчевић, Јелена. Трагом Јефимије / По следам Ефимии. Трстеник: Народни универзитет. ISBN 978-86-918433-4-2. 
  3. ^ Вукчевић, Јелена (2018). Трагом Јефимије / On Yefimiya's Legacy. Трстеник: Народни универзитет. ISBN 978-86-918433-5-9. 
  4. ^ Вукчевић, Јелена (2016). Општина Трстеник. Трстеник: народни универзитет. ISBN 978-86-83191-64-2. 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди