Krajputaši Kovačevićima - ocu Vujici i sinu Mitu u Rtarima
Krajputaši Kovačevićima - ocu Vujici (†1915) i sinu Mitu (†1917) u Rtarima Opština Lučani nalaze se na prevoju Lokva na planini Jelici, gde se od deonice Čačak-Markovica-Lučani odvaja put za Rtare.
| Dragačevski epitafi | |
|---|---|
 Krajputaši Kovačevićima na Lokvi | |
| Opšte informacije | |
| Mesto | Rtari |
| Opština | Opština Lučani |
| Država |  Srbija |
| Vreme nastanka | 20. vek |
Krajputaši su podignuti u spomen Kovačevićima - ocu Vujici koji je tokom Prvog svetskog rata kao redov poslednje odbrane[1] umro u Sremskoj Mitrovici 1915. godine i njegovom sinu Mitu, koji je dve godine kasnije poginuo u borbama na Kajmakčalanu.[2]
Krajputaš Vujici Kovačeviću (†1915) uredi
Vujica Kovačević, sin Aksentija i Stane, rođen je 1865. godine.[3] Prema matičnim knjigama, ženio se tri puta. Sa prvom suprugom, Ristom iz Riđaga imao je dvoje dece: Angelinu i Ilinku, sa drugom suprugom Milevom iz Lisa: Mita, Miljku, Vidoja i Drinku, a sa trećom suprugom, Julkom, udovicom pok. Đurđa Miletića iz Tijanja), Miluna, Milenka i Zagorku.[3]
Vujica se čitav život bavio zemljoradnjom. U Prvom svetskom ratu mobilisan je kao „redov poslednje odbrane staraca”.[1] Preminuo je 1915. godine u Sremskoj Mitrovici.[a]
Opis i stanje spomenika uredi
Krajputaš je u formi stuba usadnika sa niskom pokrivkom, izzrađen je od žućkastog peščara. Na svim stranama spomenika uklesane su profilisane niše, nadvišene dekorativnim krstovima. Tekst epitafa započinje na prednjoj strani okrenutoj ka putu, a nastavlja na poleđini spomenika. Na bočnoj strani okrenutoj ka Ovčaru prikazan je visok stilizovan čirak, dok je na suprotnoj, jako oštećenoj strani verovatno bila prikazana vojnička puška ili neki predmeti koji bliže opisuju život pokojnika.[4]
Spomenik je u jako lošem stanju, prekriven lišajem i velikim površinskim oštećenjima. Napukao je po celoj visini i verovatno ga samo vešto profilisana kamena pokrivka drži ucelo.
Epitaf uredi
- Ovaj spomen pokazuje
- žitije ovog brata Srbina
- VUICE[b] Kovačevića
- ovog sela Rtara
- koji časno i pošteno
- u svom domazluku otlično[v]
- poživi 55 god.
- a u nesretnom ratu 1915 god.
- preminuo u Sremskoj Mitrovici.
- Ostavi ožalošćenu suprugu Julku
- sinove Mita, Vidoja, Miluna i Milenka,
- kćeri Ivku, Miljku i Zagorku
- koi mu žalosni čas oplakuju
- i ovaj tužni spomenik podigoše
- moleći ovuda mimo-prolaznika
- da pogledaju spomen... (dalje nečitko)[2]
Krajputaš Mitu Kovačeviću (†1917) uredi
Mito (rođ. 1890), sin Vujice Kovačevića sa drugom suprugom Milevom,[5] kao kaplar 1. čete 1. bataljona XI puka prvog poziva[1] poginuo je 1917. godine na Veterniku, jednom od vrhova Kajmakčalana. Tamo je i sahranjen.[2]
Opis i stanje spomenika uredi
Krajputaš je u obliku deblje vertikalne ploče, isklesan od žućkastog peščara. Po udubljenju u vrhu spomenika vidi se da je nekada imao pokrivku. Ornamentika je nešto plošnija, izvedena plitkim urezima. Tekst epitafa u potpunosti je oštećen na prednjoj strani, koja je u potpunosti opuzla. Natpis se nastavlja na poleđini spomenika, dok su na bočnim stranama prikazani vojnička puška, kandilo i čirak.
Tekst epitafa poznat je po prepisu,[2] sa segmentom koji se kao primer „divnih pesničkih zapisa”[6] navodi u knjizi „Kamena knjiga predaka”[mrtva veza] Radojka Nikolića.
U dnu istočne strane uklesan je potpis kamenoresca Miladina Kovačevića iz Dučalovića.
Epitaf uredi
- Ovaj spomenik prestavlja vojnika
- što poginu na vrh Veternika
- Pokraj mora na Grčkoj planini
- Ostade mu mladost u tuđini.
- MITO Kovačević iz Rtara
- rođen... pogibe 5. septembra 1917. g.
- Pogibe od Bugarskog streljačkog zrna.
- Mito je učestovao u ratu 1914-15 g.
- kao i na Solunskom frontu
- gde je kao krabar i odlikovan.
- Zato danas slava našem bratu
- što pogibe u Evropskom ratu
- Kad Srbija u ropstvu cviljaše
- tada Mito slobodu stvaraše
- Al na žalost slobodu ne vide
- Bugarin ga s ovog sveta skide
- Ovaj spomenik podigoše mu mati Julka
- i braća Vidoje, Milun i Milenko.
- Izradi Miladin Kovačević iz Dučalovića.[2]
Napomene uredi
Reference uredi
- ^ a b v Nedović, Radisav (1983). Rtari. Rtari: Mesna zajednica.
- ^ a b v g d Nedović, Radisav (1995). Kameni letopis Rtara : groblja, nadgrobnici, krajputaši i spomen-obeležja. Čačak: Međuopštinski istorijski arhiv.
- ^ a b Nedović, Radisav (1998). Rtarske čitulje. Čačak: Štamparija "Bajić".
- ^ Nikolić, Radojko (1998). Kamenopisci narodnog obraza : kamenorezaštvo i kamenoresci zapadne Srbije. Čačak: Litopapir.
- ^ Nedović, Radisav (1998). Rtarske čitulje. Čačak: Štamparija "Bajić".
- ^ Nikolić, Radojko (2018). Kamena knjiga predaka : o natpisima sa nadgrobnih spomenika zapadne Srbije (PDF) (2. dopunjeno izd.). Čačak: Narodni muzej. ISBN 978-86-84067-63-2.
Literatura uredi
- Nedović, Radisav (1983). Rtari. Rtari: Mesna zajednica.
- Nedović, Radisav (1995). Kameni letopis Rtara : groblja, nadgrobnici, krajputaši i spomen-obeležja. Čačak: Međuopštinski istorijski arhiv.
- Nikolić, Radojko (1998). Kamenopisci narodnog obraza : kamenorezaštvo i kamenoresci zapadne Srbije. Čačak: Litopapir.
- Nedović, Radisav (1998). Rtarski rodovi. Čačak: Štamparija "Bajić".
- Nedović, Radisav (1998). Rtarske čitulje. Čačak: Štamparija "Bajić".
- Stojić, Nikola Nika (2011). Dragačevski epitafi : zapisi sa nadgrobnika i krajputaša (2. dopunjeno izd.). Čačak: Međuopštinski istorijski arhiv. ISBN 978-86-80609-45-4.
- Nikolić, Radojko (2018). Kamena knjiga predaka: o natpisima sa nadgrobnih spomenika zapadne Srbije (PDF) (2. dopunjeno izd.). Čačak: Narodni muzej. ISBN 978-86-84067-63-2.