Краљ у жутом
Kralj u žutom (engl. The King in Yellow) je zbirka pripovedaka američkog pisca Roberta V. Čejmbersa, prvi put objavljena 1895. godine.[1] Knjiga sadrži devet pripovedaka i niz pesama; dok prve priče pripadaju žanrovima natprirodnog horora i iracionalne fantastike, Kralj u žutom progresivno prelazi u lakši ton, završavajući se ljubavnim pričama lišenim horora ili natprirodnih elemenata.[2]
| Kralj u žutom | |
|---|---|
 Prvo izdanje knjige | |
| Nastanak i sadržaj | |
| Orig. naslov | The King in Yellow |
| Autor | Robert V. Čejmbers |
| Zemlja | SAD |
| Jezik | engleski |
| Žanr / vrsta dela | dekadentna horor natprirodna iracionalna fantastika ljubavna |
| Izdavanje | |
| Datum | 1895. |
| Broj stranica | 316 |
Horor priče su veoma cenjene, a kritičari poput E. F. Blajlera i T. E. D. Klajna opisali su ih kao klasike u domenu natprirodnog.[3][4] Lin Karter ju je nazvao „apsolutnim remek-delom, verovatno najboljom knjigom iracionalne fantastike napisane u ovoj zemlji između Poove smrti i uspona Lavkrafta”, i knjiga je imala uticaj na samog Lavkrafta.[5]
Knjiga je dobila naziv po istoimenoj drami u pričama koja se kao motiv ponavlja kroz prve četiri priče, zabranjenoj predstavi koja izaziva ludilo kod onih koji je pročitaju.[3]
Priče
urediPrve četiri priče su labavo povezane sa tri glavna motiva:
- Drama u obliku knjige pod naslovom Kralj u žutom
- Misteriozni, zlonamerno natprirodni i gotički entitet poznat kao Kralj u žutom
- Jezivi simbol poznat kao Žuti znak
Ove priče su sablasnog tona, usredsređene, u skladu sa ostalim pričama, na likove koji su u većini slučajeva umetnici ili dekadentni, stanovnici polusveta.
Prva i četvrta priča, „Majstor za reputacije” i „Žuti znak”, smeštene su u fiktivnu buduću Ameriku 1920-ih, dok su druga i treća priča, „Maska” i „U Zmajevom sokaku”, smeštene u Parizu. Ove priče prati tema: „Jeste li videli Žuti znak?”
Sablasni lik postepeno nestaje tokom preostalih priča, a poslednje tri su napisane u stilu ljubavne fikcije, uobičajene za Čejmbersova kasnija dela. Sve ih povezuje sa prethodnim pričama njihov pariski ambijent i njihovi umetnički protagonisti.
Spisak priča
uredi
Knjiga se sastoji od deset pripovedaka:
Istoimena drama
urediIzmišljena drama Kralj u žutom ima najmanje dva čina i najmanje tri lika: Kasildu, Kamilu i „Stranca”, koji može ali ne mora biti glavni lik.
Čejmbersova zbirka priča sadrži odlomke iz drame koji služe kao uvod u knjigu u celini, ili za individualne priče. Na primer, „Kasildina pesma” dolazi iz druge scene prvog čina u drami:[6]
Duž hridi se talasi oblaka lome,
Dvostruko sunce pod jezero tone,
Senke sad rastu
U Karkosi.
Čudna je noć gde sviću crne zvezde,
I čudni meseci po nebu jezde,
A još čudnija
Izgubljena Karkosa.
Pesme Hijada što će da se ore,
Gde rite se Kraljevih skuta vijore,
Nečujne umreće u
Maglenoj Karkosi.
Pesmo moje duše, glas moj smrt uze,
Umri, nepevana, ko neplakane suze
Što umreće suve u
Izgubljenoj Karkosi.
Na početku pripovetke „Maska” stoji odlomak iz druge scene prvog čina:[7]
Kamila: Vi, gospodine, treba da skinete masku.
Stranac: Zaista?
Kasilda: Zaista, vreme je. Svi smo odložili maske, osim vas.
Stranac: Ja ne nosim masku.
Kamila: (prestrašena, pored Kasilde) Ne nosi masku? Ne nosi masku!
Takođe se navodi, u „Majstoru za reputacije”, da poslednji trenutak prvog čina uključuje Kamilin „mučni vrisak i [...] grozne reči koje odjekuju mračnim ulicama Karkose”.[8]
Svi odlomci potiču iz prvog čina. Priče opisuju prvi čin kao sasvim običan, ali čitanje drugog čina dovodi čitaoca do ludila „neodoljivim” otkrivenim istinama: „Upravo su banalnost i nevinost prvog čina dovodile do toga da nastavak zada udarac sa još užasnijim efektom”. Čak je i gledanje prve stranice drugog čina dovoljno da privuče čitaoca: „Da nisam bacio pogled na uvodne reči u drugom činu, nikada je ne bih završio”.
Čejmbers obično daje samo raštrkane nagoveštaje sadržaja cele drame, kao u ovom odlomku iz „Majstora za reputacije”:
Pomenuo je osnivanje dinastija u Karkosi, jezera koja su povezivala Hastur, Aldebaran i misteriju Hijada. Govorio je o Kasildi i Kamili i dočarao je tmurne dubine Demhe i jezero Hali. „Poderane rite Kralja u žutom moraju sakriti Ithil zauvek”, promrmljao je, ali ne verujem da ga je Vens čuo. Zatim je postepeno vodio Vensa kroz ogranke Imperijalne porodice, kroz Juot i Tale, od Naotalbe i Fantoma istine do Aldonesa, a zatim, bacivši na stranu rukopis i beleške, započeo je predivnu priču o Poslednjem Kralju.
Sličan odlomak se javlja u „Žutom znaku”, u kojem je dvoje protagonista čitalo Kralja u žutom:
Noć beše pala, i časovi su se vukli, a mi smo i dalje žamorili jedno drugom o Kralju i o Bledoj maski, dok se ponoć oglašavala sa šiljatih tornjeva u gradu obvijenim maglom. Pričali smo o Hasturu i Kasildi, dok se spolja magla valjala po slepim prozorskim oknima kao što se talasi oblaka valjaju i lome na obalama jezera Hali.
Inspiracija
urediČejmbers je pozajmio imena Karkosa, Hali i Hastur od Embrouza Birsa: konkretno, njegovih pripovedaka „Stanovnik Karkose” i „Pastir Haita”. Nema jakih indicija da je Čejmbers bio inspirisan ovim pričama, osim da je pozajmio imena. Na primer, Hastur je bog pastira u „Pastiru Haiti”, ali je implicitno lokacija u „Majstoru za reputacije”, naveden pored Hijada i Aldebarana.[9] Maska koju je strancu naređeno da skine, ali se ispostavilo da uopšte ne postoji u odlomku iz drame Kralj u žutom (u Čejmbersovoj pripoveci „Maska”) evocira scenu u „Maski crvene smrti” Edgara Alana Poa, gde princ Prospero zahteva da stranac obučen kao Crvena smrt skine masku i ogrtač, ali ne nalazi ništa ispod. S obzirom na popularnost te pripovetke, ovo bi mogla biti inspiracija ili čak Čejmbersov omaž Pou.
Brajan Stejblford je istakao da su na priču „Gospa od Isa” uticale priče Teofila Gotjea, kao što je „Arija Marčela” (1852); i Gotjeove i Čejmbersove priče uključuju ljubavnu vezu omogućenu putovanjem kroz vreme.[10]
Nasleđe
urediUticaj na Ktulu mitove
uredi
H. F. Lavkraft je pročitao Kralja u žutom početkom 1927.[11] i uključio usputne reference na razne stvari i mesta iz ove knjige — kao što su jezero Hali i Žuti znak — u novelu Šaptač u tami (1931),[12] jednu od njegovih glavnih priča iz Ktulu mitova. Lavkraft je pozajmio Čejmbersov metod nejasnog pozivanja na natprirodne događaje, entitete i mesta, dozvoljavajući tako svojim čitaocima da sami zamisle užas. Drama Kralj u žutom je zapravo postala još jedno delo okultne literature u Ktulu mitova pored Nekronomikona i drugih dela.
Pravi detektiv
urediPrva sezona američke antologijske kriminalističke dramske televizijske serije Pravi detektiv pominje figuru pod nazivom „Žuti kralj”. Aluzije na Kralja u žutom mogu se primetiti u mračnoj filozofiji serije,[13] njenom stalnom korišćenju „Karkose” i „Žutog kralja” kao motiva u celoj seriji, kao i simboličnoj upotrebi žute boje kao tematskog potpisa koji označava ludilo i dekadenciju.[14]
Reference
uredi- ^ American Supernatural Tales. New York City: Penguin Books. 2007. str. 474. ISBN 978-0-14-310504-6. „First publication: Robert W. Chambers, The King in Yellow ... F. Tennyson Neely, 1895”
- ^ China Miéville, "Weird Fiction", in Bould, Mark et al., The Routledge Companion to Science Fiction. New York: Routledge, 2009, p. 510–516. ISBN 0-415-45378-X
- ^ a b American Supernatural Tales. New York City: Penguin Books. 2007. str. 79. ISBN 978-0-14-310504-6.
- ^ Klein, T. E. D. (1986). „Chambers, Robert W(illiam)”. Ur.: Sullivan, Jack. The Penguin Encyclopedia of Horror and the Supernatural. New York City: Penguin/Viking. str. 74–6. ISBN 0-670-80902-0.
- ^ Carter, Lin, editor. Great Short Novels of Adult Fantasy, Volume II, New York: Ballantine Books, 1973, p.26.
- ^ "The King in Yellow" in e.g. Chambers, Robert W. (2004). The Yellow Sign and Other Stories. Call of Cthulhu Fiction. Chaosium. str. 3. ISBN 1-56882-170-0.
- ^ "The Mask" in Chambers, Robert W. (1895). The King in Yellow. New York: F. Tennyson Neely. str. 57.
- ^ Chambers, Robert W. (2004). The Yellow Sign and Other Stories. Hayward, California: Chaosium. str. 20. ISBN 1-56882-170-0.
- ^ Chambers, Robert W. (2000). Joshi, S. T., ur. The Yellow Sign and Other Stories. Oakland, CA: Chaosium. str. xiv. ISBN 978-1-56882-126-9.
- ^ Brian Stableford, "The King in Yellow" in Frank N. Magill, ed. Survey of Modern Fantasy Literature, Vol 2. Englewood Cliffs, NJ: Salem Press, Inc., 1983. (pp. 844-847).
- ^ Joshi, S. T.; Schultz, David E. (2001). „Chambers, Robert W[illiam]”. An H. P. Lovecraft Encyclopedia. Westport, CT: Greenwood Press. str. 38. ISBN 978-0-313-31578-7.
- ^ Pearsall, Anthony B. (2001). „Yellow Sign”. The Lovecraft Lexicon (1st izd.). Tempe, AZ: New Falcon. str. 436. ISBN 0-313-31578-7.
- ^ Calia, Michael (30. 1. 2014). „The Most Shocking Thing About HBO's 'True Detective'”. The Wall Street Journal. Arhivirano iz originala 5. 11. 2015. g.
- ^ Hughes, Michael M. (14. 2. 2014). „The One Literary Reference You Must Know to Appreciate True Detective”. io9. Arhivirano iz originala 5. 11. 2015. g.
Spoljašnje veze
uredi- Kralj u žutom na sajtu Standard Ebooks
- The King in Yellow na projektu Gutenberg
- The King in Yellow at sff.net
The King in Yellow public domain audiobook at LibriVox
