Википедија

Kulturni prostor trga Jemaa el-Fna

Jemaa el-Fna je trg i pijaca u četvrti Medine (stari grad) Marakeša. To je glavni trg Marakeša, koji koriste lokalno stanovništvo i turisti.[1]

Kulturni prostor trga Jemaa el-Fna
Trga Jemaa el-Fna uveče
Nematerijalno kulturno nasleđe
RegionMaroko
Datum upisa2001. godine (2008.)
Svetska baština Uneska
Unesko oznaka00014
Veb sajthttps://ich.unesco.org/en/RL/cultural-space-of-jemaa-el-fna-square-00014

UNESKO je 2001. godine proglasio trg za nematerijalnu kulturnu baštinu, a 2008. godine uvršten je na Uneskovu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva.

Ime

uredi

Poreklo njegovog imena je nejasno: jamaa na arapskom znači „kongregacija“ ili „džamija“, verovatno se odnosi na uništenu džamiju na tom mestu. Fnaʼ ili fanâʼ mogu značiti „smrt/izumiranje“ ili „dvorište, prostor ispred zgrade“. Finâ na arapskom obično znači „otvoreni prostor”; pravi prevod bi bio „okupljanje/skup”. Druga značenja bi mogla biti „Skup smrti” ili „Džamija na kraju sveta”.[2] Drugo objašnjenje je da se odnosi na džamiju sa karakterističnim dvorištem ili trgom ispred sebe.[3] Treći prevod je „skup mrtvih“, koji se odnosi na javna pogubljenja na trgu oko 1050. godine.[4]

 
Pogled iz vazduha na Jemaa el-Fna 1930–1931; velika pravougaona ograda koja se vidi u sredini desno možda je ruševina nedovršene džamije Sadida koja je trgu dala današnje ime[5]

Jedno specifično objašnjenje koje podržavaju savremeni istoričari[6][5][7] dolazi iz istorijskih izveštaja da je moćni sadidski sultan Ahmad al-Mansur (vladao 1578–1603) započeo izgradnju monumentalne džamije usred trga. Međutim, zbog pada bogatstva (verovatno izbijanja kuge) sultan je bio primoran da napusti projekat. Džamija je tako ostala nedovršena i propala je. Razrušeni obrisi njenih zidova očigledno su još uvek bili vidljivi u 19. veku i otprilike su odgovarali sadašnjem mestu „Souk Jdid“ („novi souk“ severno od štandova sa hranom).[5] Na ovaj način, "jamaa al-fna'" se odnosi na mesto "srušene džamije". Ime „Jamaa al-Fna“ prvi put se pojavljuje u istorijskim zapisima u hronici zapadnoafričkog istoričara Abderrahmana as-Saidija iz 17. veka. As-Sa'idi je tvrdio da je planirano ime al-Mansurove nedovršene džamije bilo jamaa al-hna, što znači "Džamija spokoja", ali da je nakon napuštanja postala poznata, ironično, kao "Džamija propasti" ili jamaa al-fana[6][5][8] (reč fana u ovom slučaju znači stanje gašenja ili potpunog uništenja).

Istorija

uredi

Rana istorija: Almoravidski i Almohadski periodi

uredi

Marakeš je osnovala dinastija Almoravid 1070. godine od strane Abu Bakr ibn Umara, a zatim su ga razvili njegovi naslednici.[9] [10][11][12] U početku su dva glavna spomenika i glavne tačke grada bila tvrđava poznata kao Ksar el-Hajjar („tvrđava od kamena“) i prva gradska džamija za službe petkom (mesto buduće džamije Ben Jusef). Ksar el Hadžar se nalazila direktno severno od današnje džamije Kutubija. Glavne ulice bazara grada su se tako razvile duž puteva koji povezuju ova dva važna lokaliteta i danas odgovaraju glavnoj osovini sukova.[13] Na jednom kraju ove ose, pored Ksar el Hadžara, postojao je veliki otvoreni prostor za privremene i nedeljne pijace. Ovaj prostor je u početku bio poznat kao Rahbat al-Ksar („mesto tvrđave“).[8][14] Drugi istorijski zapisi ga pominju kao as-Saha al-Kubra („veliki trg“), ili jednostavno kao as-Saha ili ar-Rahba.[5]

Almoravidski emir Ali ibn Jusuf, takođe poznat kao Ali Ben Jusef, (vladao 1106–1143) ubrzo je potom izgradio palatu direktno južno od Ksar el-Hadžara i pored njega, na mestu kasnije džamije Kutubija. Jedan deo ove palate bila je monumentalna kamena kapija na njenoj istočnoj strani koja je bila okrenuta ka Rahbat al-Ksaru.[14] Kapija je verovatno igrala simboličnu ulogu: bila je ulaz u palatu za one koji su tražili audijenciju kod suverena, a moguće je da bi sam vladar sedeo, ustoličen, ispred kapije i javno delio pravdu na nedeljnoj bazi (tradicija koja je postojala među ostalim marokanskim i andaluzijskim vladajućim dinastijama).[14] Važnost velikog javnog trga ispred kraljevske palate dovela je do toga da on postane mesto javnih pogubljenja, vojnih parada, festivala i drugih javnih događaja dugo vremena.[15]

Posle razorne borbe, Marakeš je 1147. pao u ruke Almohada, koji su preduzeli mnoge građevinske projekte širom grada. Ovo je uključivalo izgradnju obližnje džamije Kutubija, započetu 1147. godine, koja je trebalo da zameni džamiju Ben Jusefa koju su sagradili Almoravidi kao glavnu gradsku džamiju. Značajno je da je Jakub al-Mansur posle 1184. godine podigao novi kraljevski kasbah (citadelu) južnije.[16][9] Kako su se vladari Almohada preselili u novi kasbah (kazbu), stara Almoravidska palata i tvrđava su prestali da se koriste i na kraju su srušeni (delimično da bi se napravio prostor za novu džamiju Kutubija). Nakon toga, sa bogatstvom grada, Jemaa el-Fna je doživeo periode smanjenja korišćenja, a takođe i obnove.[17]

Kasnija istorija: saadski period do modernog doba

uredi

Uprkos zadiranju novih konstrukcija na ivicu trga tokom vremena, on nikada nije nestao zbog svoje uloge otvorene pijace i mesta javnih dešavanja.[8] Jedan pokušaj da se popuni veliki deo trga navodno je napravio saadski sultan Ahmad al-Mansur koji je pokušao da izgradi monumentalnu džamiju na trgu. Džamija bi verovatno sledila isti model kao džamije Bab Doukkala i Mouasine, jer bi bila namerno izgrađena usred glavnih saobraćajnica u gradu, i bila bi praćena brojnim pratećim građanskim i verskim zgradama.[5] Međutim, džamija nikada nije završena, verovatno zbog katastrofa poput epidemije kuge tokom al-Mansurove vladavine. Gradnja je delimično napuštena, a izgrađeno je propalo i preuzeli su je tezge na pijaci i drugi stanari. (To je verovatno i mesto modernog kompleksa prodavnica, Suk Jdid, severno od današnjih tezgi sa hranom, čiji obris ima istu orjentaciju prema kompasu kao i džamije iz al-Mansurovog vremena.) Ova ruinirana džamija je možda dala sadašnje ime trgu, Jemaa el-Fna („Džamija ruševina“).[5][6]

Dana 24. januara 1864. na području trga dogodila se ogromna eksplozija, navodno izazvana kriminalnim nemarom određenih zvaničnika koji su pokušavali da izbegnu vladinu inspekciju. Požar u karavansaraju (komercijalnom magacinu) zapalio je 500 kvintala baruta koji je tamo bio opasno skladišten. Eksplozija je oštetila kuće i prodavnice u širokom radijusu i rezultirala sa oko 300 mrtvih.[9] ‍:535

Trg je nastavio da služi kao mesto susreta u srcu grada uprkos tome što nije imao formalnu arhitektonsku liniju. Pored svoje stare uloge mesta javnih pogubljenja, to je bilo i mesto tradicionalne pijace petkom, pozornica za izvođenje jahačkih veština i mesto javne zabave uveče (kao i danas).[6] Godine 1922. vlada (u to vreme pod francuskom upravom) donela je prve zakone za zaštitu i očuvanje kulturnog prostora i nasleđa trga. UNESKO je 2001. godine proglasio trg za nematerijalnu kulturnu baštinu, a 2008. godine uvršten je na Uneskovu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva.[18][19]

Trg

uredi

Tokom dana trg je pretežno zauzet tezgama sa sokom od pomorandže, prodavcima vode sa tradicionalnim kožnim kesama za vodu i mesinganim čašama, mladima sa okovanim berberskim majmunima i krotiteljima zmija uprkos zaštićenom statusu ovih vrsta prema marokanskim zakonima.[20][21]

 
Panoramski snimak trga

Kako dan odmiče, ponuđena zabava se menja: ukrotitelji zmija odlaze, a kasno u toku dana trg postaje sve puniji, sa Šiljh dečacima koji plešu (bilo bi protiv običaja da devojke pružaju takvu zabavu), pripovedačima koji pričaju svoje priče na berberskom ili arapskom, lokalnom stanovništvu, mađioničarima i trgovcima tradicionalnim lekovima. Kako pada mrak, trg se ispunjava desetinama tezgi sa hranom dok broj ljudi na trgu raste.

 
Dim se diže sa štandova sa hranom

Trg je sa jedne strane oivičen Marakeškim sukom, tradicionalnom severnoafričkom pijacom koja služi kako za opšte dnevne potrebe lokalnog stanovništva, tako i za turističku trgovinu. Na drugim stranama su hoteli i bašte i terase kafea, a uske uličice vode u uličice kvarta medine.

Trg ispunjava važnu funkciju za pripovedače i pomaže u održavanju amaziške/berberske kulture živom, a ti kulturni izrazi su privukli pažnju širom sveta. Nemački režiser Tomas Ladenburger snimio je 90-minutni dokumentarac o pripovedačima, a njegov značaj za turizam dobio je i akademsku pažnju.[22]

Uneskovo remek delo usmenog i nematerijalnog nasleđa čovečanstva

uredi

Ideja UNESKO-vog projekta Remek-dela usmene i nematerijalne baštine čovečanstva potekla je od ljudi zabrinutih za Jemaa el-Fna. Mesto je poznato po aktivnoj koncentraciji tradicionalnih aktivnosti pripovedača, muzičara i izvođača, ali je bilo ugroženo pritiscima ekonomskog razvoja. U borbi za zaštitu tradicije, stanovnici su pozvali na akciju na međunarodnom nivou kako bi se prepoznala potreba za zaštitom takvih mesta — nazvanih „kulturni prostori“ — i drugih popularnih i tradicionalnih oblika kulturnog izražavanja.[23]

UNESKO podstiče zajednice da identifikuju, dokumentuju, štite, promovišu i revitalizuju takvo nasleđe. Oznaka UNESKO-a ima za cilj da podigne svest o značaju usmenog i nematerijalnog nasleđa kao suštinske komponente kulturne raznolikosti.

Bombardovanje 2011. godine

uredi
 
Kafe Argana dan nakon bombardovanja

Nešto pre podneva 28. aprila 2011. u eksploziji koja je nastala u kafiću na trgu poginulo je 17 ljudi, a povređeno je 25. Prvi izveštaji okrivljavali su slučajnu eksploziju gasa, ali su zvaničnici kasnije okrivili "kriminalce" i "teroriste".[24]

Zemljotres 2023. godine

uredi

Zemljotres jačine 6,8 stepeni Rihterove skale[25] koji je pogodio Maroko uveče u petak, 8. septembra 2023. godine, teško je oštetio džamiju Karbuč i srušio njen minaret, koji je gledao na trg.[26][27] U danima nakon zemljotresa, lokalni stanovnici počeli su da spavaju napolju na trgu kako bi izbegli potencijalni uticaj naknadnih potresa koji bi prouzrokovali urušavanje više zgrada.[28]

Vidi još

uredi

Reference

uredi
  1. ^ „UNESCO - Cultural space of Jemaa el-Fna Square”. ich.unesco.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-06-22. 
  2. ^ The Mosque at the End of the World, Tahir Shah, BBC Radio 3, 10 April 2010
  3. ^ „"Jam'a al-Fnaa Square: a large square surrounded by mysteries" (Arabic)”. Newspaper. Mararakech Press. Arhivirano iz originala 23. 3. 2012. g. Pristupljeno 28. 4. 2011. 
  4. ^ „Djemaa El Fna”. Lonely Planet (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-03-21. 
  5. ^ a b v g d đ e Wilbaux, Quentin (2001). La médina de Marrakech: Formation des espaces urbains d'une ancienne capitale du Maroc. Paris: L'Harmattan. str. 263. 
  6. ^ a b v g Deverdun, Gaston (1959). Marrakech: Des origines à 1912. Rabat: Éditions Techniques Nord-Africaines. str. 590—593. 
  7. ^ Salmon, Xavier (2016). Marrakech: Splendeurs saadiennes: 1550-1650. Paris: LienArt. str. 32. 
  8. ^ a b v Skounti, Ahmed; Tebaa, Ouidad (2006). La Place Jemaa El Fna: patrimoine immatériel de Marrakech du Maroc et de l'humanité (na jeziku: francuski). Rabat: Bureau de l’UNESCO pour le Maghreb. str. 25—27. Pristupljeno 12. 5. 2019. 
  9. ^ a b v Deverdun, Gaston (1959). Marrakech: Des origines à 1912. Rabat: Éditions Techniques Nord-Africaines. 
  10. ^ Abun-Nasr, Jamil (1987). A history of the Maghrib in the Islamic period. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 0521337674. 
  11. ^ Wilbaux, Quentin (2001). La médina de Marrakech: Formation des espaces urbains d'une ancienne capitale du Maroc. Paris: L'Harmattan. ISBN 2747523888. 
  12. ^ Bennison, Amira K. (2016). The Almoravid and Almohad Empires. Edinburgh University Press. 
  13. ^ Wilbaux, Quentin (2001). La médina de Marrakech: Formation des espaces urbains d'une ancienne capitale du Maroc. Paris: L'Harmattan. str. 212—220. 
  14. ^ a b v Deverdun, Gaston (1959). Marrakech: Des origines à 1912. Rabat: Éditions Techniques Nord-Africaines. str. 91—94, 143. 
  15. ^ „History of Jemaa El-Fna Square”. Jemaa el-Fna (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2019-06-27. 
  16. ^ Wilbaux, Quentin (2001). La médina de Marrakech: Formation des espaces urbains d'une ancienne capitale du Maroc. Paris: L'Harmattan. ISBN 2747523888. 
  17. ^ „Medina of Marrakesh - UNESCO World Heritage Centre”. Whc.unesco.org. 2008-11-11. Pristupljeno 2014-07-15. 
  18. ^ „Jemaa-el-Fna's thousand and one nights”. UNESCO (na jeziku: engleski). 2017-11-29. Pristupljeno 2021-01-24. 
  19. ^ „UNESCO - Cultural space of Jemaa el-Fna Square”. ich.unesco.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-01-24. 
  20. ^ „Life, Adventures and Discoveries: Mysteries of Marrakech Morocco”. Lifeadventurestariq.blogspot.com. 2010-04-28. Pristupljeno 2014-07-15. 
  21. ^ Bergin and Nijman (2014) Open, Unregulated Trade in Wildlife in Morocco’s Markets. TRAFFIC Bulletin Available from researchgate.net, accessed Mar 23, 2015.
  22. ^ Merolla, Daniela (2014). „Intersections: Amazigh (Berber) Literary Space”. Ur.: Bratt, Kirstin Ruth; Elbousty, Youness M.; Stewart, Devin J. Vitality and Dynamism: Interstitial Dialogues of Language, Politics, and Religion in Morocco's Literary Tradition. Leiden UP. str. 47—48, 57 (see note 7). ISBN 9789400601864. 
  23. ^ „Convention for the Safeguarding of the Intangible Cultural Heritage 2003”. UNESCO. Pristupljeno 2009-09-05. 
  24. ^ „Morocco: Marrakesh bomb strikes Djemaa el-Fna square”. BBC News. 28. 4. 2011. 
  25. ^ „Historic sites devastated in temblor: Recap”. NBC News. Pristupljeno 2023-09-10. 
  26. ^ „Huge Devastation Found in Remote Regions After Morocco Quake”. BBC News. Pristupljeno 2023-09-10. 
  27. ^ Rahhou, Jihane (9. 9. 2023). „UNESCO Expresses Concerns Over Marrakech's Cultural Heritage After Earthquake”. Morocco World NEws. Pristupljeno 11. 9. 2023. 
  28. ^ „Watch: Debris surrounds reporter outside partially collapsed mosque”. BBC News (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-09-11. 

Spoljašnje veze

uredi
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Културни_простор_трга_Јемаа_ел-Фна&oldid=28150162”