Kuperovi parovi

Kuperovi parovi su parovi elektrona ili nekih drugih fermiona koji se vezuju u sistemu slabo-interagujućih čestica. Kuperovi parovi su predviđeni BSC teorijom superprovodnosti.

Ovako vezani par dva fermiona čine jedan bozon, te se superprovodnost objašnjava i kao superfluidnost Kuperovih parova. Superprovodnost se ne manifestuje u idealnim sistemima u kojima nema nikakve interakcije.

Kuperov zadatak

Kuperov zadatak je problem formulisan 1956. godine.

Osnova Kuperovog zadatka je varijacionim metodom naći talasnu funkciju jednog fermionskog para pod pretpostavkama da elektron interaguje privlačnom silom samo sa drugim elektronom u paru, dok je njegova interakcija sa ostalim elektronima zanemarljiva. Privlačna interakcija elektrona u Kuperovom paru snižava energiju sistema, te će energija biti niža od energije Fermijeve sfere (2ε_F).

Sparivanje između elektrona u Kuperove parove potiče od ideje BCS teorije. Slobodni elektroni koji se nalaze u kristalnoj rešetki deluju Kulonovim silama, te od viška naelektrisanja dolazi do malih deformacija i pomeranja rešetke. Oscilacije u rešetki se mogu smatrati kazičestičnim ekscitacijama, fononima.

Vidi još

• BCS teorija
• Superprovodnost

Literatura

• Tinkham, Michael (1996). Uvod u superprovodnost. McGraw-Hill, Inc. str. 43—46. ISBN 978-0-07-064878-4.