Knjažesko-srbska banda
Knjažesko-srbska banda (knjažeska banda) je prva vojna muzika u Srbiji, osnovana je 1831. godine u Kragujevcu, prvoj prestonici moderne srpske države.
| Knjažesko-srbska banda | |
|---|---|
| vojni orkestar | |
| Osnovano | 1831. |
| Lokacija | Kragujevac Kneževina Srbija |
| Dirigent | Josif Šlezinger |
Osnivanje uredi
Nakon pada Srpske despotovine muzički život u Srbiji zamire. Tek posle drugog ustanka, za vreme prve vlade Miloša Obrenovića može da se govori o aktivnom muzičkom životu u Srbiji. Po ugledu na evropske dvorove, knez Miloš, koji je inače voleo muziku i “imao tanano čuvstvo” za nju, preduzima prve korake na ovom polju i osniva “Knjažesko-srbsku bandu”. Bila je to prva vojna muzika u Srbiji.[1] “Knjažesko-srbska banda” osnovana je 1831. godine, kao posebno odeljenje gardijskog bataljona u Kragujevcu. Knežev brat Jevrem Obrenović osnovao je 1829. u Šapcu bandu za potrebe svoje vojske. Kapel majstor bio je Josif Šlezinger, Jevrejin iz Sombora, koji je na poziv zapovednika Šabačke nahije Jevrema Obrenovića došao u Srbiju iz Novog Sada, gde se u to vreme nalazio kao kapelnik građanske garde. Svoju muzičku karijeru u Srbiji Šlezinger je započeo kao učitelj muzike Jevremove dece. Usput je podučavao i vojnike da udaraju u doboš i sviraju u trubu najjednostavnije signale za vojne vežbe. Od muzički nadarenih vojnika stvorio je prvu vojnu muzičku kapelu u Srbiji. U proleće 1831, na zahtev kneza Miloša, banda prelazi u Kragujevac.[1] Šlezingerov muzički talenat i organizatorske sposobnosti u Kragujevcu su došli do punog izraza. Stvaralačkim delovanjem kao kapelnik, pedagog i kompozitor (smatra se prvim kompozitorom u Srbiji) Josif Šlezinger je bio začetnik muzičke kulture u Srba.
Sastav Bande uredi
Kneževa želja bila je da svi bandisti budu Srbi “rođeni u Kneževini”. Pored muzičke nadarenosti kandidati su imali i obavezan lekarski pregled, zato što se tražilo da budu zdravi i jakog telesnog sastava. Starosna granica je bila između 12 i 20 godina. Banda je imala vojni karakter, koji je naglašavo i “kitnjasti mundir” u koji su bandisti bili odeveni. Kada je oformljena, banda je imala 16 članova, a posle tri meseca 35 članova i 12 raznih instrumenata (klarinet, fagot, kontrafagot, truba, horna, flauta, doboš).[1]
Muzički repertoar bande uredi
Muzički repertoar Knjažesko-srbske bande bio je veoma bogat i raznovrstan. Naročito su bili popularni marševi koje je Šlezinger komponovao:
na narodnu melodiju uredi
- logorski marš
- majorski marš
- Čojkovićev marš
- apotekarski marš
- ruski marš
- turski marš
narodne i prigodne pesme uredi
- Braćo Srbi, radujmo se!
- Ja sam mlada Srpkinja,
- Ajduk Veljko,
- Ustaj, ustaj Srbine
Pored toga komponovao je srpske, ruske, nemačke i mađarske igre, valcere i scensku muziku za pozorišne komade Joakima Vujića. Banda je svirala u raznim prilikama: na vojnim vežbama i paradama, na dvoru, na koncertima, na javnim svečanostima u čast kneza Miloša i članova njegove porodice, prilikom obeležavanja crkvenih i državnih praznika, pri dočeku stranih diplomata, a od 1835. godine u Knjažesko-srbskom teatru. Muzika je igrala važnu ulogu u Vujićevom teatru, a banda Josifa Šlezingera je bila sastavni deo predstava. Knez Miloš je bio veliki zaljubljenik u muziku i u pevanje, i tražio je da mu se “svagda peva”, čak i kada u komadu nije bilo muzike (Stojković, 1936: 32). Kapelmajstor Šlezinger je neumorno komponovao pratnju za pozorišne komade i pesme, solo numere za pevače, a najviše srpske pesme koje je knez voleo. Omiljene kneževe pesme bile su: Kokonice ivan-van i Bolan mi leži kara-Mustafa.[2] Sve kompozicije su bile originalne. Ako je komad bio bez muzike, banda je svirala pre predstave i u pauzama. Kada je 1840. godine obnovljen rad Vujićevog teatra, Šlezinger nastavlja saradnju sa tadašnjim upravnikom teatra Atanasijem Nikolićem, rektorom Liceja i njegovim kolegom profesorom Jovanom Sterijom Popovićem. Za njihove komade komponuje i aranžira scensku muziku. Ovim Šlezinger započinje žanr pozorišnih komada s pevanjem koji će postati najomiljeniji pozorišni rod kod Srba u 19. veku.
Značaj uredi
Kneževa banda ostavljala je na savremenike najlepši utisak. “Novine srbske” iz 1834. godine u više navrata su pisale o njoj, upoređujući je sa “najiskusnijim evropejskim bandama”. [3] Brojni visoki gosti kneza Miloša uveseljavali su se sviranjem njegove bande. Kabinetski divanski sekretar Ibrahim Nabi-efendija, koji je, u februaru 1835. godine, iz Carigrada doputovao u Kragujevac, slušao je Šlezingerovu bandu u kragujevačkom teatru. Oktobra meseca 1837. godine došao je u Kragujevac izaslanik ruskog cara, knez Dolgoruki. Za osam dana, koliko je boravio u Kragujevcu, banda je zauzimala važno mesto u njegovom dočeku i zabavi. Banda je postala jezgro iz koga se razvio novi muzički život u Srbiji. Banda je uveseljava kada je to bilo potrebno; ona je krepila duh i bodrila prvu regularnu vojsku za vršenje njenih zadataka; ona je otkrivala i popularisla narodnu melodiju i vaspitavala umetnički ukus jedne patrijarhalne sredine; ona je, na kraju smenila Cigane muzikante, Osmanovu bandu i zurle Kara-Mustafe, dotadašnje glavne i ujedine nosioce muzičke umetnosti na kneževom dvoru i u oslobođenoj Srbiji. Knez Miloš je sa osobitim interesovanjem pratio Šlezingerov rad, cenio ga i do kraja zadržao u svojoj milosti. Isto tako i Šlezinger je ostao veran i odan knezu Milošu, što je docnije u vreme pada kneza Miloša i posle njegove abdikacije, skupo plaćao. Usled političkih promena 1839. godine i pristajanjem na pobunu vojske u korist kneza Miloša, banda je bila u opsanosti, ali zbog svog značaja (jaka kulturna potreba) nije se mogla žrtvovati od starne nove vlasti. Slomom vojničke pobune banda je bila samo privremeno raspuštena, pa zatim kroz kratko vreme opet obnovljena. Uoči rođendana kneza Mihaila, 7. novembra 1840, predstavljan je u Kragujevcu pozorišni komad Atanasija Nikolića, profesora Liceja, „Ženidba cara Dušana“, „sočinjen u pesmama, na formu talijanski opera“. Orkestar je „sočinjavala banda knjaževska pod upravlenijem svoga kapelmajstora Josifa Šlezingera, koi je i sve pesme igre ove na note stavio". To je, može se reći, bila prva opera naša.[4] Nakon abdikacije kneza Miloša banda je promenila ime - umesto “knjažesko-srbska banda” ili “knjažeska bnada”, kako je bio njen službeni naziv, postala je samo “banda” ili “praviteljstvena banda”. Njeni članovi ostali su i dalje “bandisti”, kako su se zvali i dotada.
Reference uredi
- ^ a b v Marković, Radosav. Vojska i naoružanje Srbije kneza Miloša. Beograd : Naučno delo, 1957. str. 29—34.
- ^ Ostojić, Biljana. 180 godina Knjaževsko-srpskog teatra Kragujevac : (1835-2015). Beograd : Muzej pozorišne umetnosti Srbije, 2015. str. 21. ISBN 978-86-80629-80-3.
- ^ Novine Srbske 1834. god. 1, br. 42, pp. 166
- ^ Marić, Rastislav. Beograd kroz vekove : ciklus predavanja održan na Kolarčevom narodnom univerzitetu. Beograd : [Kolarčev narodni univerzitet], 1954. str. 100.
Literatura uredi
- Marić, Rastislav. Beograd kroz vekove : ciklus predavanja održan na Kolarčevom narodnom univerzitetu. Beograd : [Kolarčev narodni univerzitet], 1954. str. 100.
- Ostojić, Biljana. 180 godina Knjaževsko-srpskog teatra Kragujevac : (1835-2015). Beograd : Muzej pozorišne umetnosti Srbije, 2015. str. 21. ISBN 978-86-80629-80-3.
- Marković, Radosav. Vojska i naoružanje Srbije kneza Miloša. Beograd : Naučno delo, 1957. str. 29—34.
Spoljašnje veze uredi
- Novine srbske, 20. oktobar 1834.
- Slavni sinovi ravnice, znamenite ličnosti
- Riznica srpska- Muzika Arhivirano na sajtu Wayback Machine (2. januar 2019)