Википедија

LVG C.II

LVG C.II (nem. LVG C.II) je jednomotorni, dvokrilni, dvosedi, višenamenski (izviđač, laki bombarder i školski) avion koga je u toku Prvog svetskog rata razvila i proizvodila nemačka firma LVG Luft-Verkehrs-Gesellschaft Berlin za potrebe nemačkog vazduhoplovstva.

LVG C.II[1]
Avion LVG C.II
Opšte
Dimenzije
Masa
Pogon
Performanse
Početak proizvodnje1915.
Uveden u upotrebu1915.
Povučen iz upotrebe1921. (Poljsko vazduhoplovstvo)
Statusneaktivan
Prvi korisnikNemačko vazduhoplovstvo
Dužina8,10
Razmah krila12,85
Visina2,93
Površina krila37,60
Prazan845
Normalna poletna1.405
Klipno-elisni motor1 h Mercedes D.III
Snaga1 x 117 kW
Brzina krstarenja115 km/h
Maks. brzina na H=0130 km/h
Taktički radijus kretanja440 km
Plafon leta4.000 m

Projektovanje i razvoj uredi

 
Crtež aviona LVG C.II u 3 projekcije
 
Zarobljeni aviona LVG C.II na naslovnoj stranici Mirora

Avion LVG C.II je razvijen na osnovu uspešnih prethodnika aviona LVG B.I i LVG B.II. U novom avionu su članovi posade zamenili mesta sada je pilot sedeo u prvom kokpitu a izviđač je sedeo u drugom i bio je naoružan mitraljezom Parabellum sa 500 metaka i 40 kg bombi. Ovo je zahtevalo da se pojača noseća struktura aviona i pojačan motor.

Tehnički opis uredi

LVG C.II je dvokrili dvosedi višenamenski avion potpuno drvene konstrukcije koji se proizvodio u Nemačkoj i koristio za vreme Prvog svetskog rata.

Trup mu je uglavnom pravougaonog poprečnog preseka, noseća konstrukcija je rešetkasta drvena konstrukcija. Prednji deo, u kome je bio smešten motor je bio obložen aluminijumskim limom, na kome su se nalazili otvori za izlazak toplog vazduha iz motorskog prostora, a ostali deo trupa je bio oblepljen drvenom lepenkom i impregniranim platnom. Nosač motora je bio od zavarenih čeličnih cevi. Pilot je sedeo u prvom otvorenom kokpitu i bio je zaštićen malim vetrobranskim staklom. Preglednost iz pilotske kabine nije bila dobra jer su pogled pilotu ometali cilindri motora, izduvne cevi i cevi sistema za vodeno hlađenje motora. U drugom kokpitu je sedeo izviđač.

Pogonska grupa: Avion je bio opremljen tečnošću hlađenim linijskim motorima, Benz Bz III snage 120 kW (160 KS) ili linijski motor Mercedes D.III sa 117 kW (160 KS), ili linijski motor Mercedes D.IV snage 160 kW (220 KS). Hladnjak za vodu se nalazio sa iznad gornjeg krila aviona. Na vratilu motora je bila pričvršćena dvokraka, vučna, drvena elisa, nepromenljivog koraka.

Krila su bila drvene konstrukcije presvučena impregniranim platnom relativno tankog profila. Krilca za upravljanje avionom su se nalazila samo na gornjim krilima. Krila su između sebe bila povezana sa četiri para paralelnih upornica. Zatezači su bili od klavirske čelične žice. Gornje krilo je imalo oblik pravougaonika, dok je donje krilo takođe bilo istog oblika kao i gornje ali je bilo malo kraće od gornjeg. Spojevi prednje ivice sa bočnim ivica krila su polukružno izvedeni. Donje i gornje krilo su se poklapala po svojim napadnim ivicama. Konstrukcije repnih krila i vertikalni stabilizator kao i kormilo pravca su bila napravljena od drveta presvučena platnom. Horizontalni stabilizatori su sa donje strane podupiračima bili oslonjeni na trup aviona.

Stajni organ je bio klasičan fiksan sa osovinom, a na repnom delu se nalazila elastična drvena drljača.

Naoružanje: Avion je bio naoružan sa mitraljezom Parabellum LMG-14 kalibra 7,92 mm koji se nalazio u drugom kokpitu kod izviđača na obrtnoj tureli i bio je snabdeven sa 500 metaka. Avion je mogao da ponese 40 kg bombi.

Varijante uredi

  • LVG C.I - osnovni projekt sa motorom Benz Bz.III snage 120 kW (160 KS).
  • LVG C.II - Proizvodna verzija sa motorom Mercedes D.III snage 117kW (160 KS).
  • LVG C.III - Prototip u jednom primerku (eksperimentalni).
  • LVG C.IV - Nešto povećani model u odnosu na prethodnika sa motorom Mercedes D.IV snage 160 kW (220 KS)[2].

Operativno korišćenje uredi

Ukupno je proizvedeno oko 300 primeraka ovog aviona. Proizvodio se u tri fabrike: LVG, AGO i OTTO. Koristio se na svim frontovima kao izviđač, laki bombarder a kad je povučen sa prve linije fronta korišćen je kao avion za obuku posada.

Avion LVG C.II je prvi avion koji je bombardovao London. To se odigralo 28. novembra 1916. kada je iz ovog aviona bačeno šest bombi u blizini stanice Viktorija[3].

Ruska avijacija koristila je do deset zarobljenih aviona ovog tipa[4].

Poljska avijacija je na kraju rata došla u posed 14 ovih aviona ali su se oni veoma retko koristili. Uglavnom su bili uskladišteni. Poslednji avion ovog tipa rashodovan je aprila meseca 1921. godine[5].

Zemlje koje su koristile ovaj avion uredi

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ Kroschel, Günter; Stützer, Helmut (1994). Die Deutschen Militärflugzeuge 1910-1918. (na jeziku: (jezik: nemački)). Herford: Mittler. str. 130. ISBN 3-89350-693-4. 
  2. ^ http://1000aircraftphotos.com/Contributions/McBrideBill/11493.htm
  3. ^ Donald, David, The Encyclopedia of World Aircraft (pg 553). (1997). Prospero Books. ISBN 1-85605-375-X
  4. ^ http://flyingmachines.ru/Site2/Crafts/Craft25585.htm
  5. ^ http://www.samolotypolskie.pl/samoloty/1709/126/LVG-C-II

Literatura uredi

  • Kroschel, Günter; Stützer, Helmut (1994). Die Deutschen Militärflugzeuge 1910-1918. (na jeziku: (jezik: nemački)). Herford: Mittler. str. 130. ISBN 3-89350-693-4. 
  • Angelucci, Enzo; Matricardi, Paolo (1976). Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg (na jeziku: (jezik: nemački)). Wiesbaden. ISBN 3-8068-0391-9. 
  • Donald, David, The Encyclopedia of World Aircraft (pg 553). (1997). Prospero Books. ISBN 1-85605-375-X
  • Vujović, Vojislav (1993). Srpska avijatika 1912-1918. Beograd: Muzej jugoslovenskog vazduhoplovstva. ISBN 978-86-901403-1-2. 
  • Istorijski arhiv, Požarevac (2005). Srpska vazduhoplovna komanda u Požarevcu 1915. godine. Požarevac: Istorijski arhiv Požarevac. ISBN 86-84969-08-1. 
  • Mikić, Sava (1933). Istorija jugoslovenskog vazduhoplovstva (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Beograd: Štamparija D. Gregorić. 

Spoljašnje veze uredi

 
LVG C.II na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=ЛВГ_C.II&oldid=26913026”