Википедија

Уфаг C.I

Уфаг C.I (нем. UFAG C.I) једномоторни су двокрилни авиони које је у току Првог светског рата производила аустроугарска фирма Ungarische Flugzugwerke AG, (UFAG) из Будимпеште па су према скраћеном називу Ufag ови авиони добили име. Авиони ове серије су били извиђачи, а служили су и као лаки бомбардери јер су могли да понесу 75 kg бомби[1][2].

Уфаг C.I
Уфаг C.I (произведен у Phonix-u)
Опште
Димензије
Маса
Погон
Перформансе
Почетак производње1918.
Уведен у употребу1918.
Повучен из употребе1930
Статуснеактиван
Први корисникАустроугарско ваздухопловство(k.u.k. Luftfahrtruppen)
Број примерака190
Дужина7,20
Размах крила10,69
Висина2,92
Празан750
Нормална полетна1.050
Клипно-елисни мотор1 Hiero
Снага1 x 170 kW
Макс. брзина на H=0190 km/h
Долет510 km
Плафон лета4.900 m

Пројектовање и развој уреди

 
Авиони Уфаг C.I на стајанци
 
Авион Уфаг C.I из састава ВВКСХС

За време док је радио за фирму Ханза Бранденбург, инж. Ернст Хајнкел је пројектовао и развио на бази већ успешног једноседа Ханза Бранденбург KD (1916) двоседи борбени авион (Ханза Бранденбург C.II) за кога немачко војно ваздухопловство није било заинтересовано. Авион је био наоружани двокрилац, намењен првенствено извиђачким задацима и курирским пословима, док је поред ових био намењен и за бомбардерске задатке (као лаки бомбардер).

Пошто је власник немачке фирме Ханза Бранденбург и аустроугарских фирми УФАГ и Феникс био исти концерн Камило Кастиљони а Немачка и Аустроугарска биле савезнице у Великом рату, овај пројект авиона је понуђен аустроугарском ваздухопловству (ЛФТ) које га је прихватило а фирме Феникс и Уфаг су купиле лиценцу и тако је почела производња. Тако се десило да се овај авион није производио у матичној фирми Ханза Бранденбург а главна производња се обављала у аустро угарским фирмама УФАГ и Феникс (једна серија је произведена у будипештанском Лојду) и то за потребе аустроугарског ваздухопловства ЛФТ.

Технички опис уреди

Труп му је правоугаоног попречног пресека, дрвене решеткасте конструкције. Предњи део, у коме је био смештен мотор је био обложен алуминијумским лимом, на коме су се налазили отвори за излазак топлог ваздуха из моторског простора, а остали део трупа је био облепљен дрвеном лепенком. Пилот је седео у отвореном кокпиту. Прегледност из пилотске кабине није била добра јер су поглед пилоту ометали цилиндри мотора, издувна цев и цеви система за водено хлађење и хладњак мотора. Извиђач је седео на другој позицији.

Погонска група се састојала од једног течношћу хлађеног линијског мотора, Хиро (Hiero H IV) снаге 230 KS. Хладњак за воду се налазио изнад горњег крила. На вратилу мотора је била причвршћена двокрака, вучна, дрвена елиса, непроменљивог корака. Носач мотора је био од дрвета појачан челичним цевима и челичном конструкцијом.

Крила су била дрвене конструкције пресвучена импрегнираним платном релативно танког профила. Крилца за управљање авионом су се налазила само на горњим крилима. Крила су између себе била повезана са два пара паралелних упорница. Затезачи су били од клавирске челичне жице. Оба крила су била истих димензија и имала су исти правоугаони облик. Предња ивица крила је била под правим углом у односу на осу авиона. Горње крило је било померено у односу на доње према кљуну авиона

Стајни трап је био класичан фиксан са крутом осовином, а на репном делу се налазила еластична дрвена дрљача.

Наоружање: Авион је био наоружан:

  • 2 x митраљеза Spandau LMG 08/15 калибра 7,92 mm (1 митраљеза напред фиксни којим гађа пилот кроз обртно поље елисе а други на обртној турели код извиђача/стрелца)
  • 6 х 12,5 kg слободно падајућих бомби, подвешаних испод крила.

Оперативно коришћење уреди

Извиђачки авиони Уфаг серије C су пројектовани да у Аустроугарском ваздухопловству (k.u.k. Luftfahrtruppen) замени извиђачки авион Ханза Бранденбург C.I. Коришћен је на италијанском фронту и Балканском ратишту. Због своје поузданости, лаке управљивости био је цењен код посаде. У наоружање је уведен почетком 1918. године и као извиђачи коришћени су до краја рата 1918. године, после повлачења из војне употребе ови авиони су коришћени за пренос поште, курирску службу и обуку пилота.

До капитулације Аустроугарске фабрика УФАГ је испоручила 150 серијских авиона Уфаг C.I који су имали серијску ознаку Ba.161 а фабрика Феникс је по лиценци направила још 40 примерака авиона Уфаг C.I који су имали серијску ознаку Ba.123.

После пропасти Аустроугарске монархије авиони Уфаг C.I су коришћени у ваздухопловству Аустрије, Мађарске, Румуније и Краљевине СХС/Југославије.

Коришћење авиона Уфаг C.I у Краљевини СХС/Југославији уреди

Од ратног вардухопловства Аустроугарске монархије (ЛФТ), Војно ваздухопловство Краљевине СХС је дошло у посед десет авиона типа Уфаг C.I.[3] Од тих 10 авиона Уфаг C.I пет су била УФАГ-ове производње серија Ba 161, а пет Фениксови Ba 123. Један од поменутих Фениксових авиона је заплењен крајем априла 1919. године пошто је приликом борбеног лета био приморан да принудно слети код Чаковца[4]. Сви ови авиони су били нови (произведени у току 1918. године па су коришћени до краја двадесетих година двадесетог века. Авион Уфаг C.I је у југословенском ваздухопловству био познат под називом "Уци". Био је поуздан авион и пилоти су радо летели њиме.

Земље које су користиле овај авион уреди

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ Петровић, Огњан (2000). Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије 1918–1930. 1. Београд: Лет. 
  2. ^ Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан (2010). Век авијације у Србији 1910-2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2. 
  3. ^ Димитријевић, Миладиновић & Мицевски 2012.
  4. ^ Петровић 2000. sfn грешка: више циљева (2×): CITEREFПетровић2000 (help)

Литература уреди

  • Петровић, Огњан (2000). Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије 1918–1930. 1. Београд: Лет. 
  • Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан (2010). Век авијације у Србији 1910-2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2. 
  • Димитријевић, Бојан; Миладиновић, П.; Мицевски, М. (2012). Краљевско ваздухопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918-1944. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-169-8. 
  • Paunović, Marinko (1981). Svetska avijacija 1783-1930 god. Beograd: Sportska knjiga. 
  • Angelucci, Enzo; Paolo Matricardi (1976) , Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg. . Wiesbaden: Falken-Verlag E. Sicker. pp. 319. ISBN 3-8068-0391-9. 
  • Keimel, Reinhard (1981). Österreichs Luftfahrzeuge-Geschichte der Luftfahrt von den Anfängen bis Ende 1918. . AT-Graz: H.Weishaupt Verlag. ISBN 3-900310-03-3. 
  • Keimel Reinhard, Luftfahrzeugbau in Österreich / Enzyklopädie: Von den Anfängen bis zur Gegenwart. AVIATIC VERLAG GmbH, Oberhaching. ISBN 3-925505-78-4.
  • Hauke, Ervin; Walter Schreder, Bernhard Tötschinger (1988) (на ((de))). Die Flugzeuge der k.u.k. Luftfahrtruppe und Seeflieger 1914-1918. . AT-Graz: H.Weishaupt Verlag. ISBN 3-900310-46-7. 
  • Ђокић, Небојша; Радовановић, Радован (2017). „СТВАРАЊЕ ВАЗДУХОПЛОВСТВА КРАЉЕВИНЕ СХС И ФОРМИРАЊЕ РАТНЕ ДОКТРИНЕ”. Записи (на језику: (језик: српски)). Пожаревац: Историјски Архив Пожаревца. 6: 113 — 126. ISSN 2334-7082. 

Спољашње везе уреди

 
Уфаг C.I на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Уфаг_C.I&oldid=27614594”