Legova latinizacija
Legova latinizacija je način transkripcije za mandarinski kineski jezik. Prvi je počeo da ga koristi sinolog iz 19. veka Džejms Leg. Ovu latinizaciju je zamenila Vejd-Džajlsova, koja je i sama uglavnom zamenjena pinjinom. Legova latinizacija se još uvek može naći u Legovom široko dostupnom prevodu Ji Đinga, te u nekim izvodnim radovima kao što je Alister Kroulijeva verzija Ji Đinga.
Legova latinizacija koristi sledeće suglasnike:
f h hs k kh k kh l m n ng p ph r s sh sz t th w y z z z zh z z
I koristi sledeće samoglasnike:
a â ă e ê i î o u ui û ü
Samoglasnici takođe postoje sa raznim dvostrukim samoglasnicima, uključujući:
âi âo âu eh ei ih ui
Karakteristike Legove latinizacije uključuju:
- Korišćenje slova „h“ da naznači aspiraciju (tako da što se piše u pinjinu kao „pi“ i Vejd-Džajlsu kao „p'i“, u Legovom sistemu se piše „phî“),
- Korišćenje ćirilčno/frakturno slovo „z“ koje se razlikuje od „z“
- Korišćenje ukošenih suglasnika koji se razlikuju od njihovih normalnih oblika.
Upoređivanje reči u Legovoj latinizaciji sa istim rečima u Vejd-Džajlsovom sistemu pokazuje da su razlike često male ali ne-sistematske, tako da je teška direktna korelacija latinizacija.
Spoljašnje veze
uredi- (jezik: engleski) Leg transkripcija heksagramskim imenima u Ji Đingu–uz oblicima Vejd-Džajlsa i pinjina