Википедија

Легњеви

Legnjevi (lat. Caprimulgidae) su porodica noćnih ili krepuskularnih ptica srednje veličine, koje se karakterišu dugačkim krilima, kratkim nogama i vrlo kratkim kljunovima. Ponekad se nazivaju i kozomuzi ili kozodoji, zbog starog narodnog verovanja da sisaju mleko kozama, što je i značenje latinskog naziva Caprimulgus. Neke vrste Novog sveta se nazivaju noćni jastrebovi.

Legnjevi
Veliki ušati leganj
Naučna klasifikacija
Carstvo:
Životinje
Klasa:
Ptice
Red:
Pomrakuše
Porodica:
Legnjevi
Potporodice
     Globalni areal raspostranjenja legnjeva i srodnika

Legnjevi se mogu naći gotovo svuda na planeti. Najaktivniji su u sumrak ili svitanje, gnezde se najčešće na zemlji i hrane pre svega noćnim leptirima i drugim noćnim letećim insektima.

Većina ima mala stopala koja se retko koriste za hodanje i dugačka zašiljena krila. Perje im je mekano i obojeno kamuflažno pa podsećaju na koru stabla ili opalo lišće. Neke vrste, neuobičajeno za ptice, leže duž grane, a ne popreko. Ovo pomaže u njihovom prikrivanju tokom dana.

Vrsta lat. Phalaenoptilus nuttallii, jedinstvena je ptica koja u nepovoljnim uslovima može otići u neku vrstu hibernacije, kada postaje mlitava i smanjuje temperaturu tela na par nedelja ili meseci, mada i druge vrste legnjeva odlaze u slično stanje, ali na mnogo kraće periode.[1]

Legnjevi polažu jedno ili dva išarana jaja direktno na zemlju, ne praveći nikakvo gnezdo. Postoje navodi prema kojima legnjevi mogu premestiti svoja jaja ili mladunce u slučaju opasnosti, noseći ih u svojim ustima. Ovi navodi se pojavljuju više puta u ornitološkim knjigama, a u realnosti, posmatranja u prirodi ne idu u prilog ovoj ideji.[2][3]

Sistematika

uredi

Tradicionalno, legnjevi su podeljeni u tri potporodice: -{Caprimulginae} ili pravi legnjevi koji broje oko 80 vrsta, Chordeilinae ili noćni jastrebovi Novog sveta sa 19 vrsta. Ove grupe su slične u svim aspektima, ali pravi legnjevi imaju dlačice na mestu spajanja gornje i donje usne, duži knjun i mekanije perje. U prvim analizama DNK-DNK hibridizacije, Siblija i Alkvista su otkrivene razlike između pravih i ušatih legnjeva, veće nego što postoje među legnjevima i ušatim legnjevima Novog sveta. Zbog toga, ušati legnjevi su svrtani u posebnu porodicu: Eurostopodidae, ali familija još uvek nije široko prihvaćena.

Sledeći radovi i morfološki i genetski, pružili su podršku za razdvajanje tipičnih i ušatih legnjeva, pri čemu su neki ornitološki autoriteti prihvatili Sibli-Alkvistove preporuke i još jednu sugestiju po kojoj se celom redu sova (Strigiformes) dodaje red legnjeva Caprimulgiformes. Taksonomija koja je široko prihvaćena danas izgleda ovako: Potporodica Chordeilinae (noćni jastrebovi)

Potporodica Caprimulginae — (pravi legnjevi)

Potporodica Eurostopodinae — (ušati legnjevi)

Vrste

uredi

Podvrste

uredi

Rasprostranjenje i ekologija

uredi
 
Madagarskarski leganj ima ograničen areal na ostrvo Madagaskar i Sejšele

Legnjevi su kosmopolitskog rasprostranjenja i mogu se naći na svim kontinentima sem na Antarktiku. Nema ih takođe u jako suvim pustinjama, kao što su Sahara i pustinje centralne Azije, ali i polarne pustinje severa. Mogu se naći na grupama ostrva kao što su Madagaskar, Sejšeli, Nova Kaledonija i Karipskim ostrvima.[4] Noćni jastrebovi žive samo u Novom svetu, dok su ušati legnjevi prisutni u Aziji i Australiji, a pravi legnjevi žive širom cele planete.[4]

Legnjevi žive od nivoa mora do 4.200 metara nadmorske vidine, pri čemu su neke vrste specijalisti za visokoplaninske uslove. Žive na širom spektru staništa, od pustinja do tropskih kišnih šuma, ali su najčešći na otvorenim staništima sa slabijom vegetacijom.[4]

Neke vrste su selice, a pošto je ekologija cele porodica nepoznata, razlozi sa seobu su slabo poznati. Vrste koje se gnezde na dalekom severu, kao što je leganj ili običan noćni jastreb idu na jug sa skraćenjem dana. Legnjevi opremljeni geolokatorima iz južne Engleske su pokazali da na zimovanje odlaze u Demokratsku Republiku Kongo.[5] Druge vrste imaju dosta kraće migratorne rute.[4]

Zaštita i status

uredi

Neke vrste legnjeva su pred izumiranjem. Najveća smrtnost pripadnika ove familije je od udara automobila dok leže na putevima.[6]

Procena ugrožavajućih faktora na ovakvoj familiji teško detektabilnih vrsta je pravi izazov; u nekim slučajevima, naučnici nemaju dovoljno podataka o tome da li je vrsta uopšte retka ili ne. Ovo nema puno veze za neulaganjem truda ili neiskustva. Ovakva situacija je zapravo samo zbog toga što ih je vrlo teško lokalizovati i identifikovati mali broj takvih vrsta među 10.000 i više postojećih vrsta na svetu u poređenju sa brojem ljudi. Savršen primer je centralnoazijski leganj iz kineskog jugozapdnog Sinkjanga. Viđen je jednom 1929. godine i pritom je držan u ruci. Istraživanja iz 1970-ih i 1990-ih nisu uspela da ga potvrde opet.[7] Vrlo je moguće da ovu vrstu mogu naći jedino drugi centralnoazijski legnjevi. Zbog toga, naučnici ne znaju da li je vrsta nestala, ugrožena ili vrlo lokalna.

Galerija

uredi

Reference

uredi
  1. ^ Lane JE, Brigham RM, Swanson DL (2004). „Daily torpor in free-ranging whip-poor-wills (Caprimulgus vociferus)”. Physiological and Biochemical Zoology. 77 (2): 297—304. PMID 15095249. doi:10.1086/380210. 
  2. ^ Jackson, H.D. (2007). „A review of the evidence for the translocation of eggs and young by nightjars (Caprimulgidae)”. Ostrich: Journal of African Ornithology. 78 (3): 561—572. doi:10.2989/OSTRICH.2007.78.3.2.313. 
  3. ^ Jackson, H.D. (1985). „Commentary and Observations on the Alleged Transportation of Eggs and Young by Caprimulgids” (PDF). Wilson Bulletin. 97 (3): 381—385. 
  4. ^ a b v g Cleere, N. (2017). del Hoyo, Josep; Elliott, Andrew; Sargatal, Jordi; Christie, David A.; de Juana, Eduardo, ur. „Nightjars (Caprimulgidae)”. Handbook of the Birds of the World Alive. Barcelona, Spain: Lynx Edicions. Pristupljeno 1. 7. 2017. [Pretplata neophodna (pomoć)]. 
  5. ^ Cresswell, Brian; Edwards, Darren (februar 2013). „Geolocators reveal wintering areas of European Nightjar (Caprimulgus europaeus)”. Bird Study. 60 (1): 77—86. doi:10.1080/00063657.2012.748714. 
  6. ^ Jackson, H.D.; Slotow, R. (10. 7. 2015). „A review of Afrotropical nightjar mortality, mainly road kills”. Ostrich. 73 (3-4): 147—161. doi:10.1080/00306525.2002.11446745. 
  7. ^ Handbook of the Birds of the World, Volume 5, Birdlife International/Lynx Edicions, 1999

Spoljašnje veze

uredi
 
Legnjevi na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Легњеви&oldid=27366154”