Ledničko rame
Ledničko rame je terasasta zaravan koja se može javiti na stranama valova. Nastaje kao rezultat sezonskog kolebanja nivoa leda u ledniku. Može se pratiti znatnom dužinom valova i, po pravilu, sa obe njegove strane.
Ledničko rame nastaje zbog toga što je nivo leda viši tokom zime, i lednik se penje do veće visine u dolini, gde takođe ima i veću širinu. U toku leta, nivo leda se smanjuje i lednik se povlači na manju visinu u dolini. Za sobom ostavlja terasastu zaravan, koja predstavlja granicu višeg i nižeg nivoa leda.
Tokom istorije glaciolozi su iznosili različita mišljenja o načinu postanka glacijalnih ramena. Penk je smatrao da su ona ostaci dna preglacijalne doline u kojoj je usečen valov. Ramena mogu predstavljati i prelom postao usecanjem lednika u dno prethodnog valova. Ona se pružaju iznad gornjih ivica valova i dosta su nagnuta, kako niz valog tako i prema njemu. Na njima se zapažaju uglačane površine a ponegde i mutonirane stene. Zbog toga su neki autori bili mišljenja da su ramena preglacijalne rečne terase, kasnije obrađene erozijom lednika. Filipson je postanak glacijalnih ramena tumačio prelivanjem ledničke mase preko gornjih ivica valova pri narastanju debljine lednika za vreme maksimalne glacijacije. Ove mase erodirale su blago nagnute strane preglacijalne doline i preobratile ih u glacijalna ramena. One se, u ovom slučaju, mogu obeležiti i kao ledničke terase.[1]
Vidi još uredi
Literatura uredi
- Marković M., Pavlović R., Čupković T. 2003. Geomorfologija. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva
Reference uredi
- ^ Petrović D., Manojlović P., (2003): Geomorfologija, Geografski fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd.
 | Ovaj članak u vezi sa geologijom je klica. Možete doprineti Vikipediji tako što ćete ga proširiti. |