Албрехт Пенк

Албрехт Пенк (рођен 25. септембра 1858. године у Лајпцигу, умро је 7. марта 1945. у Прагу) био је немачки географ и геолог. Посебно се посветио геоморфологији, климатологији и глацијацији.

Албрехт Пенк
Albrecht Penck.jpg
Албрехт Пенк
Рођење(1858-09-25)25. септембар 1858.
Лајпциг,, Краљевство Саксонија
Смрт7. март 1945.(1945-03-07) (86 год.)
Праг,, Протекторат Чешка и Моравска, Трећи рајх
ПољеГеографија
Геоморфологија
Климатологија
ШколаУниверзитет у Лајпцигу
Универзитет у Бечу
ИнституцијаУниверзитет у Бечу
Харвард универзитет
Хумболтов универзитет
УченициЈован Цвијић, Едуард Бринкер, Алфред Мерц, Хуго Хасингер, Херман Лаугензал, Емил Мајнен, Алфред Грунд
СупружникИда Гангхофер
ДецаФалтер Пенк, Илсе Пенк

Пенкови родитељи, мајка Елизабет и отац Емил Пенк били су књижари и трговци. 1886. године оженио се Илдом Гангхофер у Минхену. Са Илдом је имао двоје деце, Валтера и Елсе Пенк. Син Валтер се такође бавио геоморфологијом.[1]

ПочециУреди

Након завршетка средње школе, Пенк од 1875. студира хемију, ботанику, минерологију и геологију у Лајпцигу. Студије успешно завршава 1878. године.

Године 1879., после научног путовања кроз северну Немачку и јужну Скандинавију, објављује рад „Формирање стена у северној Немачкој“ (нем. Die Geschiebeformationen Norddeneutschlands). У њему први пут износи теорију о трострукој глацијацији на северу централне Европе. Након тога Пенк је постао и први професор географије на Универзитету у Минхену, а од 1885. прихватио је место на новоформираној катедри за физичку географију на Универзитету у Бечу. У Бечу је поред редовних предавања водио и студентске екскурзије.

 
Универзитет у Бечу на ком је Албрехт Пенк предавао

Током студијских путовања обишао је Енглеску, Шпанију, Мароко, Шкотску, Ирску, Канаду, САД, Мексико, Египат, Јужну Африку, Хаваје, Јапан, Кину, Аустралију, Сибир и многа друга места.[2]

Пријатељство са Јованом ЦвијићемУреди

У време док је предавао на Универзитету у Бечу, њега је похађао Јован Цвијић. Објављивањем своје докторске дисертације „Das Karstphänomen“, Цвијић је многе битне научнике тог времена заинетесовао за феномен краса, па и самог Пенка. Инспирисан Цвијићевим радом Пенк је 1899. године организовао екскурзију у Далмацији, Босни и Херцеговини, и тамо се бавио истраживањем краса. Пенк и Цвијић су од тада постали веома добри пријатељи и одржавали су везе све до краја Цвијићевог живота.[3]

Битни радовиУреди

У раду са Едуардом Бринкером „Алпи током Леденог доба“ (нем. Die Alpen im Eiszeitalter), који је изашао у 3 тома у периоду 1901-1909, проценио је да је од последњег захлађења на Земљи прошло 20.000 година, а да је укупно трајање Плеистоцена 650.000 година. Пенк ту износи схватање да су се у току Плеистоцена сменила 4 ледена доба: Гинц, Миндел, Рис и Вирм.[4]

Године 1891. Пенк је израдио прву мапу у размеру 1:1000000

Достигнућа и наградеУреди

 
Меморијална плоча постављена у Бајерну у част Албрехта Пенка за стогодишњицу његовог рођења

1906. је именован за управника одељења за географију на Хумболтовом универзитету (тада Фридрих Билхејм универзитет) и управника новоотвореног Института и музеја океанографије. Исте године постао је и члан Краљевске академије наука у Бечу. Током 1908/1909 предавао је на Јејлу и Универзитету Колумбија, као професор на размени. 1907. је остварио почасне докторате на Уневерзитету у Кејптауну и на Оксфорду, а 1927. и на Колумбији и Инзбруку.

Познати ученициУреди

Ученици су му били: Јован Цвијић, Едуард Бринкер, Алфред Мерц, Хуго Хасингер, Херман Лаугензал, Емил Мајнен, Алфред Грунд.

РеференцеУреди

  1. ^ Albrecht Penck, http://www.britannica.com/biography/Albrecht-Penck
  2. ^ Penck, Albrecht Complete Dictionary of Scientific Biography 2008. http://www.encyclopedia.com/topic/Albrecht_Penck.aspx
  3. ^ М. Васовић, Јован Цвијић
  4. ^ Др. Д. Петровић, Др. П. Манојловић 2003. Геоморфологија. Београд: Универзитет у Београду - Географски факултет

ЛитератураУреди

  • Beck, Hanno: Albrecht Penck – Geograph, bahnbrechender Eiszeitforscher und Geomorphologe (1858—1945). In: Hanno Beck: Große Geographen. Pioniere – Außenseiter – Gelehrte. Berlin: Dietrich Reimer Verlag.1982. ISBN 978-3-496-00507-0. стр. 191. —212.
  • Henniges, N.: "Sehen lernen": Die Exkursionen des Wiener Geographischen Instituts und die Formierung der Praxiskultur der geographischen (Feld-) Beobachtung in der Ära Albrecht Penck (1885—1906). In: Mitteilungen der Österreichischen Geographischen Gesellschaft, Band 156, Wien (2014). стр. 141-170.
  • Pinwinkler, A.: "Hier war die große Kulturgrenze, die die deutschen Soldaten nur zu deutlich fühlten …" Albrecht Penck (1858—1945) und die deutsche „Volks- und Kulturbodenforschung“. In: Österreich in Geschichte und Literatur, Band 55, Wien (2011). стр. 180-191.
  • Schaefer, I.: Der Weg Albrecht Pencks nach München, zur Geographie und zur alpinen Eiszeitforschung. In: Mitteilungen der Geographischen Gesellschaft in München, Band 74, München (1989). стр. 5-25.
  • Schultz, H.-D.: "Ein wachsendes Volk braucht Raum." Albrecht Penck als politischer Geograph. In: Nitz, B.; Schultz, H.-D.; Schulz, M. (editors): 1810 – 2010: 200 Jahre Geographie in Berlin (= Berliner Geographische Arbeiten 115). Berlin 2010, pp. 91-135 [2. verb. u. erw. Auflage 2011, pp. 99-153.]

Спољашње везеУреди