Википедија

Lei Marije Francuskinje

Lei Marije Francuskinje je serija od dvanaest kratkih narativnih bretonskih lea Marije Francuskinje. Pisali su na anglo-normanskom jeziku[1], a verovatno a verovatno su nastali krajem 12. veka. Kratke pripovedačke pesme, uglavnom se fokusiraju na veličanje koncepta dvorske ljubavi kroz avanture njihovih glavnih likova.Marija Francuskinja je prva poznata francuska pesnikinja. Živela je u drugoj polovini XII veka, najverovatnije na dvoru Henrija II i Alijenore Akvitanske. Pored Kretjena de Troa, zaslužna je za uvođenje bretonske tradicije. Bila je veoma obrazovana, znala je engleski i latinski jezik, i odlično je poznavala književnost. Poznata je po pripovesti „Čistilište svetog Patrika” u kojoj govori o putovanju po onom svetu. Ipak, njeno najznačajnije delo čine 12 lea. U 12. i 13. veku javljaju se anonimni lei drugih stvaralaca, što svedoči o uticaju koji je imala.

Marija Francuskinja

Poreklo uredi

Reč le potiče od irske reči laid i prvobitno se odnosila na muzičku kompoziciju, tj. na pesmu koja se peva i uz koju se obično igra. Pretpostavlja se da su narativni lei ili bretonski (po temama i poreklu) nastali od lea za pevanje (pratnja harfe ili rote).

Vrste uredi

Na starofrancuskom nastaju:

  1. lirski le - pesma
  2. narativni ili bretonski le - kratka pripovest omiljena u 12. i 13. veku

Narativni lei se pišu u osmercu, rima je parna, i predstavljaju neku vrstu novele u stihovima, a bave se i bretonskom materijom. Pripovedna tradicija se na jugu izrazila u vidu novela pod imenom novas.

Karakteristike uredi

Skoro svaki le ima prolog i epilog u kojima Marija Francuskinja određuje ovaj novi žanr. Medijevalista Pol Zintor razlikuje šest faza nastanka narativnih lea:

  1. Neka pustolovina se odigrala i poseduje sopstvenu istinitost.
  2. Bretonski muzičari su saznali za tu pustolovinu.
  3. Isti ti muzičari su sačinili le namenjen pevanju uz harfu ili rotu da bi sačuvali sećanje na tu pustolovinu ( Marija Francuskinja kaže: cilj je upamtiti pustolovinu )
  4. Marija Francuskinja je čula melodiju lea i čula za tu pustolovinu tj. odraz pustolovine u pesmi.
  5. Marija Francuskinja priča pustolovinu lea - ona uvek prvo kaže da je čula za nju, pa istovremeno pripoveda o istinitoj pustolovini tj. događaju.
  6. Slušaoci slušajući le Marije Francuskinje čuju i o pustolovini i o njenoj istinitosti i pamte je.

Tih šest faza prikazuju niz koji počinje od događaja koji prvo dobija muzičku, pa narativnu transpoziciju, odnosno kompoziciju. Cilj je poznavanje događaja, a poezija je kadra da uoči istinitost i pretoči je slušaocima. Tematika je uvek neka ljubavna pustolovina, susret čoveka s ljubavlju koji treba da savlada mnoge prepreke da bi se ta ljubav ostvarila, a upravo su te prepreke pokretači radnje.[2] Zaljubljeni traže izlaz iz situacije, pojavljuju se čudesna bića i čarobni predmeti. Rastanak ne mogu da izbegnu, pa ipak devet od dvanaest lea se završava srećno. Tragičan ishod ublažava viteška misao da će ljubav živeti u sećanju (le „Slavuj”) ili misao da postoji nada za ponovnim susretom (le „Orlovi nokti”). Ljubav se čuva tajnom iz opreznosti ( da bi se u njoj moglo uživati bez ometanja), a ne iz načela o diskreciji. Nema spore i strpljive izjave ljubavi već je izliv osećanja spontan ( sve se rešava kroz 2 - 3 stiha). Težnja ka ljubavi i sreći navodi likove na akciju.[3] Ona sama u sebi nalazi smisao i opravdanje, nezavisno od običaja i društvenih konvencija. Iskrenost i vernost zauvek povezuju zaljubljene, čak i posle smrti.

Marija Francuskinja nije moralista; piše slično Kretjenu de Troa. Ona postavlja određena pitanja čije odgovore treba slušaoci da nađu. Ipak, iz te koncepcije ljubavi može se izvući neka vrsta moralne pouke: ljubav se zasniva na principu slobode izbora a ne na nekim pravilima. Osetno je i saosećanje i sažaljenje pripovedača sa zaljubljenima koji pate, ali nema mesta teatralizovanoj patetici.

S obzirom na to da le predstavlja kratku priču, pripovedanje je brzo i živo, bez digresija, opisa, monologa, analize, introspekcije, komentara - daju se samo kratke skice. Pesnička tehnika se mnogo razlikuje od tehnike romana. Jezik je jednostavan, rečenice su kratke, stil je siromašan pesničkim slikama. Sva izražajna sredstva su svedena. Likovi se takođe kratko predstavljaju. Lei su pisani na anglonormanskom dijalektu, dužine su od stotinak do hiljadu stihova. Najkraći le je „Orlovi nokti” od 118 stihova, a najduži „Elidik” od 1184 stiha. Po motivima i poreklu su bretonske tradicije , ali po duhu i obradi pripadaju kurtoaznoj književnosti.

Reference uredi

  1. ^ The Norton anthology of English literature : [expanded]. Greenblatt, Stephen, 1943-, Abrams, M. H. (Meyer Howard), 1912-2015. (Ninth edition izd.). New York. ISBN 978-0-393-91249-4. OCLC 778369012. 
  2. ^ Payen, Jean-Charles, (1931-1984) (1997). Histoire de la littérature française. 1, Le Moyen Age. Pichois, Claude, (1925-2004),, Dufournet, Jean,, Impr. Maury-Eurolivres) (Nouv. éd. révisée 1997 izd.). Paris: Flammarion. ISBN 2-08-070957-7. OCLC 489646312. 
  3. ^ Badel, Pierre Yves. (1984). Introduction à la vie littéraire du Moyen Age (Nouv. éd izd.). Paris: Bordas. ISBN 2-04-015701-8. OCLC 12243382. 

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Леи_Марије_Францускиње&oldid=26916708”