Википедија

Leukopenija

Leukopenija ili leukocitopenija je stanje koje se karakteriše smanjenjem broj leukocita (belih krvnih ćelije) u krvi ispod normalnih vrednosti (3,4-4,0 h 109/l). Ona je jedna od posledica određenih bolesti u organizmu, uzimanja određenih lekova ili izlaganja određenim spoljnim uticajima. Značaj leukopenije ogleda su u tome što ukazuje na akutna ili hronična stanja izazvana infekcijom kože ili sluzokože ali na po život opasna stanja jer smanjen broj pre svega neutrofilnih granulocita (neutropenija) može da uzrokuje smanjenu odbrambenu sposobnost organizma od infekcija i pojavu sepse.[1]

Leukopenija
Klasifikacija i spoljašnji resursi
SpecijalnostZarazne bolesti, Hematologija
MKB-10D72.819
MKB-9-CM288.50
DiseasesDB32396
MeSHD007970

Leukociti ili bele krvne ćelije uredi

Naziv leukocit (WBC), označava nekoliko vrsta belih krvnih ćelija. Njihova uloga je višestruka, najačešće imunološka, u odbrani organizma od bolesti prvenstveno izazvanih patogenim mikroorganizmi, ali i mnogim toksičnim materijama. Glavna osobina leukocita je da postaju sposobni da prepoznaju strane antigene. U jednom litru krvi, zdrave odrasle osobe, nalazi se od 4 do 10 milijardi belih krvnih zrnaca (3,9 - 10x109/l).

Najveći broj leukocita, nastaje u koštanoj srži, a drugim delom u timusu, limfnim žlezdama i čvorovima i slezini. Najznačajnija žlezda za razvoj leukocija je grudna žlezda (timus)smeštena u sredogruđu (medijstinumu) ispod grudne kosti, bitna za razvoj jedne podvrste limfocita, T limfocita.

Leukociti se razlikuju prema izgledu, zastupljenosti, mestu nastanka i funkciji. Prema obliku jedra i membrane dele se na granulocite (sa zrnastom citoplazmom i režnjevito jedrom) i agranulocite (sa homogenom citopplazmom i okruglim jedrom).

Leukociti sadrže oko 80% vode, velike količine glikogena (kao izvor energije), dosta nukleoproteida, histamina i heparina. Od fizičkih osobina belih krvnih zrnaca najvažnije je njihovo ameboidno kretanje kojim prelaze iz krvi u tkiva. Oblik i izgled pojedinih vrsta leukocita se razlikuje; pa su tako svi leukociti periferne krvi okruglog oblika, granulasti leukociti u citoplazmi imaju specifične granule koje se boje kiselim i baznim bojama, a ima i neutralnih granula.

Životni vek leukocita je različit. Tako npr. granulociti nakon što dospeju u krv žive još oko 5 dana, dok drugi leukociti, koji nastaju u koštanoj srži, ostaju dok za njima ne nastane potreba.

Vrste belih krvnih zrnaca uredi

Postoje tri glavne vrste belih krvnih zrnaca; granulociti, limfociti, monociti.

Granulociti uredi

Granulociti su najbrojnija vrsta leukocita koja čini većinu belih krvnih zrnaca u perifernoj cirkulaciji. Karakterišu se režnjevitim jedrom i granulisanom citoplazma. Stvaraju se u jetri kod ploda (fetusa), a kod dece i zdravih osoba u koštanoj srži. Postoje tri vrste granulocita:

  • Neutrofili, zrele granulocitne ćelije koje mogu da napadaju i razaraju bakterije i viruse čak i u krvnoj cirkulaciji.
  • Eozinofili, populacija granulocitnih leukocita koja učestvuju u odbrani organizma od alergijskih agenasa i parazitarnih infekcija.
  • Bazofili, najmanje zastupljena populacija leukocita u perifernoj krvi koji učestvuju u alergijskom odgovoru.

Limfociti uredi

Limfociti su druga grupa leukocita koja kruži limfnim sistemom, i primarno se stvara u slezini, i u manjem broju u koštanoj srži. To su okrugle ćelije sa krupnim jedrom, koje potiskujući citoplazmu u stranu, zauzima preko 90% unutrašnjosti ćelije. Postoje tri vrste limfocita;

B-ćelije uredi

Ove ćelije nastaju i dozrevaju u koštanoj srži, dok T ćelije proističu iz koštane srži, ali dozrevaju u timusu stvaraju antitela koja se vezuju za patogene činioce i na taj način omogućavaju njihovo uništavanje.

T-ćelije uredi

Ove ćelije nastaju iz koštane srži, ali dozrevaju u timusu. One se razviju u plazma ćelije, i potom stvaraju antitela koja se vezuju za patogene činioce (bakterije, virusi i gljivice) i na taj način omogućavaju njihovo uništavanje. T-ćelije mogu biti:

Citotoksične T-ćelije, ubice

Ove ćelije prepoznaju i ubijaju nenormalne ili zaražene ćelije organizma bolesnika.

Pomagačke T-ćelije

Kao što imsamo ime kaže, ove ćelije pomažu drugim ćelijama da unište zarazne mikroorganizme.

Potiskujući (supresorske) T-ćelije

Supresorske ćelije potiskuju aktivnost drugih limfocita tako da oni ne uništavaju normalno tkivo Međutim samo citotoksične ćelije direktno učestvuju u uništavanju stranih agenasa u telu dok pomagačke i supresorske T-ćelije imaju regulacionu ulogu u imunskom odgovoru organizma kroz lučenje citokina kojima se moduliše ponašanje ostalih, uglavnom efektorskih ćelija, imunskog sistema.

Limfocitne ćelije ubice uredi

Limfocitne ćelije ubice kao i citotoksične T-ćelije, sposobne su da uništavaju ćelije tela koje su inficirane virusom.

Monociti uredi

Monociti su bele krvne ćelije koje se stvaraju u koštanoj srži. Kada iz cirkulacije pređu u druga tkiva, razvijaju se u makrofage, koji potom deluju kao „usisivači“ koji, slično neutrofilnim granulocita, imaju sposobnost da fagocituju („pojedu“) ostatke izumrlih ćelija u organizmu. Za razliku od neutrofila, makrofagi mogu da fagocituju i cele ćelije, a učestvuju i u prezentaciji delova patogenih organizama limfocitima, kako bi ih oni prepoznali i uništili (T limfociti), ili stvorili odgovarajuća antitela (B limfociti).

Referentne vrednosti leukocita uredi

Referentne (fiziološke) vrednosti belih krvnih zrnaca ili leukocita

Ukupan broj leukocita (WBC)
  • 3,9-10 x 10 na 9/l ili 3,900 - 10,000 (mm³)
Leukocitarna formula
  • Neutrofilni granulociti (NEU) — 40-70% (2 - 6 x 109/l )
  • Monociti (MONO) — 1-10% (0.1 - 0.8 x 109/l)
  • Eozinofilni granulociti (EOS) — 0-6% (0.05 - 0.4 x 10 na 9/l )
  • Limfociti (LYM) — 20-50% (1 - 4 x 10 na 9/l )
  • Bazofilni granulociti (BASO) — 0-1% (0.03 - 0.1 x 109/l)

Bela krvna zrnca, ukupne vrednosti u krvi

Vrste limfocita Kategorija pacijenata Donja granica Gornja granica Merna jedinica
Bela krvna zrnca (WBC) Odrasli 3.5 [2] • 3.9 [3] • 4.1,[4] • 4.5 9.0,[2] • 10.0 [3] • 10.9,[4] • 11
  • x109/L
  • x103/mm3
  • x103/μL
Novorođenčad 9 [5] 30[5]
U prvoj godini 6[5] 18[5]
Neutrofilni granulociti
(A.K.A. grans, polys, PMNs, or segs)		 Odrasli 1.3,[2] 1.8,[3] • 2 [5] 5.4 [2] • 7 [3] • 8[5]
  • x109/L
45-54 [6] 62 [6] • 74
  • % of WBC
Novorođenčad 6[5] 26[5]
  • x109/L
Neutrofili okrugle forme Odrasli 0.7[5]
  • x109/L
3 [6] 5 [6]
  • % of WBC
Limfociti Odrasli 0.7 [2] • 1.0 [3][5] 3.5 [3] • 3.9,[2] • 4.8[5]
  • x109/L
16-25 [6] 33 [6] • 45
  • % of WBC
Novorođenčad 2[5] 11[5]
  • x109/L
Monociti Odrasli 0.1 [2] • 0.2 [7][8] 0.8 [8][5]
  • x109/L
3,[6] 4.0 7 [6] • 10
  • % of WBC
Novorođenčad 0.4[5] 3.1 [5]
  • x109/L
Mononuklearni leukociti
(Limfociti+ monociti)		 Odrasli 1.5 5
  • x109/L
20 35
  • % of WBC
T ćelije Odrasli 0.4 [4] • 0.5 1.5 • 1.8[4]
  • x109/L
Eozinofilni granulociti Odrasli 0.0 [2] • 0.04 [8] 0.44 [8] • 0.45 [5] • 0.5 [2]
  • x109/L
1 [6] 3 [6] • 7
  • % of WBC
Novorođenčad 0.02[5] 0.85[5]
  • x109/L
Bazofilni granulociti Odrasli 40 [3] 100 [2][8] • 200 [5] • 900[3]
  • x106/L
0.0 0.75 • 2
  • % od WBC
Novorođenčad 0.64[5]
  • x109/L

Etiologija uredi

Leukopenija, koja se definiše kao smanjenje ukupnog broja leukocita, može biti posledica:

  • Izolovanog smanjenja broja određene vrste ćelija koje se ubrajaju u leukocite,
  • Smanjenja više ili svih vrsta ćelija koja se ubrajaju u leukocite.

Vrste leukopenije uredi

Kako su neutrofilni granulociti i limfociti najbrojniji leukociti, najčešće leukopenije su:

Neutropenija

Neutropenija (granulocitopenija) je posebna vrsta leukopenije koju karakteriše smanjenje broja granulocita, odnosno neutrofila ispod 2h109/L. Agranulocitoza je najteži oblik nedutropenije u kojem je broj granulocita u perifernoj krvi izrazito smanjen ili su oni potpuno nestali.

Najčešći uzroci neutropenije su lekovi koji bilo direktnom supresijom matičnih ćelija kostne srži, bilo destrukcijom granulocita u perifernoj krvi izazivaju ovo stanje.

Neutropenija koja najčešće nastaje sekundarno može biti posledica virusnih i bakterijskih infekcija, zatim imunoloških mehanizama, fizičkih i hemijskih agenasa (zračenje, citostatici, benzol, hloramfenikol, antitiroidni lekovi), a takođe i kao posledica bolesti koštane srži i hipersplenizma.

Limfopenija

Limfopenija posebna je vrsta leukopenije koju karakteriše smanjenje broja limfocita, ispod 1.500 ćelija po mikrolitru krvi u odraslih soba ili ispod 3.000 ćelija po mikrolitru u dece.

Kod zdrave osobe, limfociti čine 15% - 40% svih belih krvnih ćelija u krvnoj cirkulaciji. Limfociti su središni deo imunskog sistema, sa glavnom funkcijom da zaštite telo od virusne infekcije, i pomognu drugim ćelijama u zaštiti organizma od bakterijskih i gljivičnih infekcija, razvojem u ćelije koje proizvode antitela (plazma ćelije), koje se bore protiv raka i pomažu usklađivati aktivnosti drugih ćelija u imunskom sistemu.


Limfopeniju mogu uzrokovati različite bolesti i stanja. Broj limfocita se može smanjiti ubrzo nakon teškog stresa i tokom lečenja koje uključuje kortikosteroide kao što je prednizon, hemoterapije raka i zračne terapije. Bolesnici koji imaju nizak broj T limfocita obično imaju težu limfopeniju i uopšteno pate od ozbiljnijih posledica nego bolesniici koji imaju nizak broj B limfocita, ali u oba slučaja manjak limfocita može biti smrtonosan.

Ostale vrste belih krvnih ćelija, zbog njihovog značajno manjeg broja u krvi, ne uzrokuju klasični oblik leukopenije, već posebne oblike smanjenja broja leukocita: Eozinopenija — smanjenjem broja eozinofilnih granulocita

Bazopenija — smanjenjem broja bazofilnih granulocita

Monocitopenija — smanjenjem broja monocita - monocitopenija.

Kao najčešći mogući uzroci leukopenije u literaturi se navode:

Infekcije
  • Bakterijske (tifus, paratifus, bruceloza)
  • Virusne (influenca, male boginje, rubeola, infektivni hepatitis, virusna pneumonija)
  • Rikecioze
  • Protozoa (malarija)
  • Teške infekcije kao što su milijarna tuberkuloza i infekcije bolesnicka sa smanjenim imunitetom
Lekovi
  • Izolovana neutropenija
  • Aplastična anemija
Infekcije koštane srži
  • Rak - metastaze raka
  • Limfomi
  • Mielofibroza
  • Multipli mijelom
Anemije
  • Aplastična anemija
  • Megaloblastična anemija
  • Teška sideropenična anemija
Sistemske bolesti vezivnog tkiva
  • Sistemski eitemski lupus
  • Šegrenov sindrom
Ostali uzroci
  • Leukemija (kako i aleukemičnite formi)
  • Hipersplenizam
  • Idiopatska neutropenija
  • Toksične hemikalije
  • Jonizujuće zračenje
  • Stečeni sindrom nedostatka imunosti (AIDS)
Nasledne bolesti
  • Agamaglobulinemija
  • DiGeorgeov sindrom
  • Wiskott-Aldrichov sindrom

Patofiziologija uredi

Lekovima uzrokovana leukopenija uredi

Jedan broj lekova može svojim neželjenim dejstvom može da ima uticaj na broj i funkciju belih krvnih zrnaca, kao što su:

  • Klozpin, antipsihotik koji može štetno da utiče na nedostatak svih vrsta granulocita (neutrofila, bazofila i eozinofila).
  • Bupropion (Wellbutrin), antidepresiv koji se primenjuje kod lečenja zavisnosti od pušenja
  • Minocikline, divalproek natrijum i valproicčna kiselina, lekovi koji se koriste za lečenje epilepsije (konvulzije), manije (bipolarnih poremećaja) i migrene.
  • Lamotrigin, anntiepileptički lek, takođe je povezan sa smanjenim broja belih krvnih zrnaca.
  • Imunosupresivni lekovi, kao što su sirolimus i mikofenolat mofetil, takrolimus, cikosporin, zatim neki lekovi koji se koriste za lečenje multiple skleroze, kao što su Rebif, Avonek i Betaseron.
  • Citostatiici, mogu da izazovu leukopeniju, pre svega uticajem na bela krvna zrnca proizvedena u koštanoj srži. Zajednička nuspojava terapije protiv raka je neutropenija i sniženje neutrofila (specifičnih vrsta belih krvnih zrnaca). U cilju prevencije leukopenije na sedam do 15 dana nakon početka primene hemoterapeutika obavezna je kontrola krvne slika.[9]

Trovanjem hemikalijama izazvana leukopenija uredi

Smanjen broj belih krvnih zrnaca može da bude prisutan u slučajevima trovanja arsenom.

Anemijom izazvana leukopenija uredi

Aplastična anemija

Patološko stanje u organizmu nastalo kao posledica smanjene proizvodnje dovoljnog broja ćelija krvi označava se kao aplastična anemija. Ona je jedna od anemija koja nastaju kao posledica oštećenja koštane srži (sunđerastog tkiva koje se nalazi u centralnom delu dugih kostiju), i njenih matičnih ćelija iz kojih rastom, deobom i diferencijacijom nastaju ćelije krvi - crvena krvna zrnca (eritrociti), bela krvna zrnca (leukociti) i krvne pločice (trombociti).

U aplastična anemija, bolesnikove stare krvne ćelije (uključujući i leukocite) propadaju, a istovremeno ne stvaraju se nove koje bi vršile neophodne funkcije.

Aplastična anemija može biti idiopatska, kada ne postoji njen jasno definisan uzrok i sekundarna, koja nastaje kao posledica dejstva nekog unutrašnjeg ili spoljašnjeg faktora.

Megaloblastična anemija
Sideropenična anemija

Klinička slika neutropenije uredi

Klinička slika leukopenije najčešće se manifestuje kliničkim znacima lokalne ili opšta infekcija, dok se blaži ili asimptomatski oblici neutropenije mogu povezani sa većim brojem bolesti različite etiologije. Prema trajanju kliničke slike leukopenija može biti akutna (kratkotrajna) i hronična (dugotrajna).

Akutna neutropenija
  • Groznica, znojenje, umor
  • Glavobolja, bolovi u mišićima
  • Ponekad se može javiti prodromalna faza koja traje 1-2 dana i karakteriše se iscrpljenošću
  • Najčešće lokalizacije nfekcije su na kože i sluzokoži, sa znakcima crvenog i edematoznoga grla. Posle 1-2 dana javlja se demarkacija nekrotičnih područja, gangrena, ulceracije prekrivene žuto-sivo-zelenom membranom
Hronična neutropenija
  • Klinička slika je manje izražena a najčeščći simptomi su slabost, malaksalost, iscrpljenost.
  • Infekcije se obično lokalizovana na kožu i sluzokože. One su uglavnom hronične i ne reaguju na antibiotike.
  • Nekroza i ulceracija su uobičajena, a zarastanje rana je usporeno. Zbog nedostatka granulocita, stvaranje gnoja je smanjeno.

Terapija uredi

Lečenje leukopenije uglavnom zavisi od njenog uzroka. Tako se npr. neutrpenija leči isključivo lekovima protiv bolesti koji su doveli do pada broja leukocita. Bolesnik sa agranulocitozom zahteva izolaciju u posebnim higijenskim uslovima i primenu simptomatske terapija (antibiotici, kortikosteroidi i dr).

Limfopenij uzrokovane nekon primene nekog leka obično nestaju, nekoliko dana, nakon što bolesnik prestane uzimati lek. Kada je uzrok AIDS, simptomatskom terapijom se može postići vrlo malo povećanje broja limfocita, mada neki lekovi kao što je AZT (zidovudin) i DDL (didanozin) mogu povećati broj T pomoćnih limfocitnih ćelija.

Izvori uredi

  1. ^ Snežana Živančević-Simonović Aleksandar Đukić. Opšta patološka fiziologija. Kragujevac: Univerzitet u Kragujevcu medicinski fakultet. ISBN 978-86-82477-65-5.
  2. ^ a b v g d đ e ž z i Reference range list from Uppsala University Hospital ("Laborationslista"). Artnr 40284 Sj74a. Issued on April 22, 2008
  3. ^ a b v g d đ e ž lymphomation.org > Tests & Imaging > Labs > Complete Blood Count Arhivirano na sajtu Wayback Machine (3. maj 2021) Retrieved on May 14, 2009
  4. ^ a b v g Normal Reference Range Table Arhivirano na sajtu Wayback Machine (25. decembar 2011) from The University of Texas Southwestern Medical Center at Dallas. Used in Interactive Case Study Companion to Pathologic basis of disease.
  5. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj m n nj o p r s Clinical Laboratory Medicine. By Kenneth D. McClatchey. Page 807.
  6. ^ a b v g d đ e ž z i Last page of Deepak A. Rao; Le, Tao; Bhushan, Vikas . First Aid for the USMLE Step 1 2008 (First Aid for the Usmle Step 1). McGraw-Hill Medical. 2007. ISBN 978-0-07-149868-5.
  7. ^ Determination of monocyte count by hematological analyzers, manual method and flow cytometry in polish population Central European Journal of Immunology 1-2/2006. (Centr Eur J Immunol 2006; 31 (1-2): 1-5) authors: Elżbieta Górska, Urszula Demkow, Roman Pińkowski, Barbara Jakubczak, Dorota Matuszewicz, Jolanta Gawęda, Wioletta Rzeszotarska, Maria Wąsik,
  8. ^ a b v g d gpnotebook.co.uk > blood constituents (reference range) Arhivirano na sajtu Wayback Machine (22. novembar 2015) Retrieved on May 14, 2009
  9. ^ Mukesh M, Gilligan D. Neoadjuvant and adjuvant treatment for operable nonsmall cell lung cancer. Eur Respir Mon 2009; 44: 244-260.


 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Леукопенија&oldid=27441534”