Liberum veto
Ovaj članak sadrži spisak literature, srodne pisane izvore ili spoljašnje veze, ali njegovi izvori ostaju nejasni, jer nisu uneti u sam tekst. |
Liberum veto (lat. Liberum veto znači „slobodno zabranjujem") je bio parlamentarno sredstvo, koje je omogućavalo svakom poslaniku u poljskom Sejmu da spreči donošenje zakona ako se ne slaže sa njim. Primena toga principa je omogućila da okolne sile kontrolišu Poljsku i da je dovedu u stanje anarhije.
Poreklo uredi
Pravilo se razvilo iz principa jednoglasnog donošenja odluke i iz federativnog karaktera Poljsko-litvanske unije, koja je u suštini bila federacija zemalja. Svaki poslanik u Sejmu izabran je na lokalnoj skupštini i predstavljao je celi region. On je zbog toga bio odgovoran lokalnoj skupštini za sve odluke, koje su se donosile u Sejmu. Odluke koje bi donosila većina protiv volje manjine, pa makar ta manjina bio jedan delegat, smatrala se kršenjem principa političke jednakosti.
Veruje se, iako pogrešno, da je liberum veto prvi put iskoristio delegat Vladislav Sičinski 1652. godine. On je samo dao veto na produženje rada Sejma van granica dozvoljenim statutom. Po prvi put je upotrebom liberum veta prerano prekinut rad Sejma 1669. godine.
U prvoj polovini 18. veka postalo je uobičajeno da se sednice Sejma prekidaju upotrebom liberum veta. Poljski susedi Rusija i Pruska su počele iskorištavati liberum veto u svoju korist. Bilo je to pogodno oruđe za sprečavanje pokušaja reforme i ojačanja Poljsko-litvanske unije. Dovoljno je bilo da potkupe pojedine delegate i da spreče donošenje zakona, koji im ne odgovaraju. Unija je od evropske sile klizila u stanje anarhije. Rusija i Pruska su tako mogle kontrolisati Poljsku.
1764. uredi
Posle 1764, uveden je princip da liberum veto ne važi na konfederalnom Sejmu. Deputati bi na početku sednice Sejma formirali konfederaciju da bi sprečili prekide upotrebom liberum veta.
Majskim ustavom proglašenim 3. maja 1791. ukinuto je liberum veto i uveden princip konfederalnog Sejma. Time je ustanovljen princip većinskog odlučivanja. Međutim taj ustav je ukinut na konfederalnom Sejmu u Grodnu 1793. godine. Taj sejm je pod pritiskom Rusije i Pruske ratifikovao Drugu podelu Poljske.
Literatura uredi
- Agičić, Damir (2004). Podijeljena Poljska 1772.—1918. (PDF). Zagreb: Srednja Europa.
- (jezik: engleski) Dabrowski, Patrice M. (2004). Commemorations and the Shaping of Modern Poland. Indiana University Press. ISBN 978-0-253-34429-8.
- Miljukov, Pavel (1939). Istorija Rusije (GLAVA XII, Katarina II (1762-1796)). Beograd: Narodna kultura.