Likurg (orator)

Za drugu upotrebu, pogledajte stranicu Likurg.

Likurg iz Atine (grč. Λυκοῦργος, oko 390—325/4. p. n. e.) je bio atinski političar, orator i filozof. Bio je izuzetno uspešan ministar finansija Atine, tako da je prihode povećao nekoliko puta na 1.200 talanata. Atina je za vreme njegovoga upravljanja bila prosperitetna i sa velikim vojnim potencijalom.

Poreklo, detinjstvo i mladost

Rođen je u Atini oko 390. p. n. e. Otac mu je bio Likofron iz plemićke porodice. Njegov deda Likurg pogubljen je od Tridestorice tirana. Članovi njihove porodice nasleđivali su funkciju Posejdonovih sveštenika. Rano se posvetio studijama filozofije u Platonovoj Akademiji, a kasnije postaje jedan od Isokratovih učenika. Dosta rano prihvatio se javnih funkcija.

Skroman život

Iako je nasledio bogatstvo živeo je veoma skromno. Morao je da se i unutar svoje porodice bori protiv aristokratskih navika i luksuza. On je predložio zakon o luksuzu, koji je trebalo da ograniči bogatije da se pred siromašnijima ne razmeću i idu u kočijama na misterije. Međutim njegova vlastita žena je prva prekršila zakon. Likurg je sam platio veliku kaznu 1 talanat zbog toga prekršaja.

Antimakedonski raspoložen političar

Politički je bio na strani Demostena, a protiv Demada i Fokiona. Bio je antimakedonski raspoložen. Tokom 343. p. n. e. pratio je Demostena na Peloponez, kada je on nastojao da skupi podršku protiv Filipa II Makedonskoga. Nakon bitke kod Heroneje Likurg je optužio generala Lisikla i na njegovo insistiranje Lisikle je osuđen na smrt. Dok je Aleksandar Veliki ratovao na severu protiv Ilira i Tračana Teba se pobunila, a Demosten i Likurg su ohrabrili Atinjane da izglasaju slanje pomoći i novca Tebi. Kada je Aleksandar razorio Tebu 335. p. n. e. tražio je da mu Atinjani predaju devet istaknutih državnika i generala, a među njima su bili Demosten, Hiperid, Likurg i drugi važniji Atinjani raspoloženi antimakedonski. Aleksandar je grubo dočekao prvu atinsku delegaciju pocepavši im papire. Međutim primio je promakedonski orijentisanoga Fokiona, koji je ublažio Aleksandrov gnev toliko da je Aleksandar odustao od zahteva za poredajom antimakedonskih političara. Fokion je spasio Demostena i Likurga, iako su oni bili njegovi i makedonski neprijatelji.

Veoma uspešno rukovodi atinskim finansijama

Od oko 338. do 327. p. n. e. bio je atinski ministar finansija, tj. brinuo se o atinskim javnim prihodima. Tri puta je bio biran na tu funkciju, svaki puta u trajanju od po četiri godine. Pre njega niko nije mogao da dva puta vrši tu funkciju. Bio je veoma uspešan i uspeo je da podigne atinske prihode do 1.200 talanata. Prihodi pre toga bili su samo 60 talanata. Do povećanja prihoda došlo je zahvaljujući mnogim Likurgovima inicijativama da se poveća baza indirektnoga oporezivanja. Odgovarajućima zakonima privukao je meteke i strane trgovce u Atinu. U to vreme Atinjani su nameravali da osnuju koloniju i u Jadranskom moru, da bi se osigurala trgovina. Povećanjem trgovine povećali su se prihodi od lučkih i trgovačkih taksi. Veći priliv stranaca značio je i povećanje prihoda od poreza na meteke. Prihodi od rudnika srebra bili su pod velikim nadzorom. Povećao se prihod i od rasprodaje imovine oduzete od okorelih kriminalaca.

Sledi Perikleov uzor

On je posle Periklea izgradio najveći broj državnih građevina. Između ostalih građevina izgradio je teatar, arsenal, stadion i gimnazij. Po Perikleovom uzoru postavio je veliku blagajnu na akropolju, sa mnogo zlata i srebra. To zlato se iznosilo za vreme svečanosti da bi se istakao ponovni uspon Atine. Imao je ukus za velike i lepe stvari, što je i pokazao ukrašavajući nove građevine. Dao je da se izgradi velika flota od 400 brodova, a napunio je i veliko skladište sa mnogo oružja. Uživao je veliki ugled tako da su mu poverili na čuvanje svoj novac. Očistio je grad od raznih lopova i prevaranata.

Grčke tragedije

Naredio je da se podignu bronzane statue Eshilu, Sofoklu i Euripidu i da se kopije njihovih tragedija čuvaju u državnom arhivu. Cilj je bio da se ne iskrivljava originalni tekst.

Vidi još

• Fokion
• Demad

Izvori

• Diogen, Likurg
• Diodor sa Sicilije, Istorijska biblioteka
• Waldemar Heckel, Who's who in the age of Alexander the Great: prosopography of Alexander's empire,. John Wiley & Sons. 2006. ISBN 978-1-4051-1210-9.