Lisabonski ugovor (2007)
Lisabonski ugovor (takođe poznat kao Reformski ugovor) je međunarodni ugovor potpisan 13. decembra 2007. u Lisabonu. Službeni naziv Ugovora je „Ugovor o izmenama i dopunama Ugovora o stvaranju Evropske unije (Mastriški ugovor) i Ugovora o stvaranju Evropske ekonomske zajednice (EEZ) (Rimski ugovor)“. Posle ratifikacije u svim zemljama članicama, Ugovor je stupio na snagu 1. decembra 2009. godine.
| Lisabonski ugovor | |
|---|---|
 .jpg) Potpisivanje ugovora u manastiru Žeronimuš, Lisabon | |
| Tip | međunarodni ugovor |
| Potpisan | 13. decembar 2007. (na snazi od 1. decembra 2009) |
| Efekti | poboljšanje postojećih sporazuma (EURATOM, TFEU, TEU) |
| Potpisnici | članice EU (EU27) |
| Depozitar | vlada Italije |
| Jezici | 23 jezika EU |
Bilo je predviđeno da će se proces ratifikacije Ugovora završiti 1. januara 2009, nakon čega je trebalo da stupi na snagu. Trebalo je da ugovor zameni Evropski ustav odbačen na referendumima u Francuskoj i Holandiji 2005. godine.
Ratifikacija Ugovora je odbačena na referendumu u Irskoj[1] 12. juna 2008. Ričard Kobert, predstavik socijalističke grupe, takođe je kritikovao ugovor kao totaliristički akt evropskih glavešina nad građanima Evrope, jer se sprovodi bez obećanog referenduma koji je obećan svim nacionalnim zajednicama unutar evrope. Na ponovljenom referendumu, održanom 02. oktobar 2009, pošto je Evropska unija napravila izvesne ustupke Irskoj u vezi vojne neutralnosti, abortusa, poreskih stopa i broja komesara u Evropskoj komisiji, građani Irske sa 67,13% izjasnili su se za ratifikaciju sporazuma. Na referendum je ovog puta izašlo 58% građana.
10. oktobra 2009 poljski predsednik Leh Kačinski potpisao je Lisabonski ugovor u prisustvu zvaničnika Evropske komisije i Evropskog parlamenta i pritom naglasio kako je ovaj dogovor o reformi evropskih institucija veliki uspeh i za Poljsku koja je uspela da izdejstvuje 13 od 14 ključnih pitanja u kojima su joj ostale članice izašle u susret. Poljska je tako postala 26. članica Unije koja je ratifikovala sporazum.
Češki predsednik Vaclav Klaus pre ratifikacije ugovora je zatražio, da se na tekst Lisabonskog ugovora doda klauzula u vezi sa Poveljom o osnovnim pravima kojom bi se njegova zemlja izuzela iz mogućih zahteva za povraćajem imovine proteranim sudetskim Nemcima i Mađarima posle Drugog svetskog rata[2]. Posle višesedmičnih diskusija i kritike dodatnih zahteva češkog predsednika, na konferenciji u Briselu 29. oktobra 2009., šefovi država i vlada Evropske unije su prihvatili uslov Češke[3]. Ugovoru je dodat odgovarajući amandman[4]. Posle provere češkog ustavnog suda, Češka kao poslednja članica Evropske unije ratifikuje ugovor.[5].
Reference uredi
- ^ Rezultat referenduma u Irskoj, Pristupljeno 11. 4. 2013.
- ^ Standard, 9. oktobar 2009: Václav Klaus nennt seine Sonderwünsche.
- ^ „EU-Gipfel schafft Durchbruch beim Lissabon-Vertrag“, DPA, 29. oktobar 2009.
- ^ Wiener Zeitung - Die Ausnahmeregelung für Tschechien im Wortlaut[мртва веза]
- ^ „Tschechischer Präsident unterzeichnet Reformwerke“, 3. novembar 2009.
