Lične zamenice

Lične zamenice su podgrupa zamenica koja postoji u svim prirodnim jezicima.

Jezici u Evropi u pogledu zamenica

  obavezne lične zamenice

  u nekadašnjim jezicima zamenice nisu bile obavezne

Lične zamenice označavaju lica (prvo, drugo i treće). One su jedini način označavanja prvog i drugog lica, a u trećem licu zamenjuju imenice.

Upotreba

Po načinu upotrebe zamenica jezici se mogu podeliti u dve grupe:

• neki jezici omogućavaju izostavljanje zamenica u službi subjekta (npr. srpski: ja spavam ili spavam); ti se jezici u engleskom nazivaju pro-drop (pronoun dropping, „izostavljanje zamenica“);
• drugi jezici ne omogućavaju izostavljanje zamenica (npr. engleski: ne može se izostaviti I u I am sleeping).

Tek mali broj jezika u svetu ne omogućava izostavljanje zamenica, ali je zanimljivo da ih u Evropi ima dosta: svi germanski jezici i francuski.

U srpskom jezičkom standardu

Kategoriju lica imaju lične i prisvojne zamenice, te glagoli, dok se ona više ne luči u pokaznim zamenicama. Kategorija lica može se javiti u jednini i množini.

Bitna osobina zamenica je pojavljivanje skraćenih (enklitičkih) oblika u mnogim padežima, pri čemu skraćeni oblici dolaze na drugo mesto u rečenici po pravilnom redosledu reči.

Oblici

j e d n i n a	N	ja	ti	on	ona	ono
	G	mene, me	tebe, te	njega, ga	nje, je	njega, ga
	D	meni, mi	tebi, ti	njemu, mu	njoj, joj	njemu, mu
	A	mene, me	tebe, te	njega, ga	nju, ju, je	njega, ga
	V	-	ti	-	-	-
	I	mnom, mnome	tobom	njim, njime	njom, njome	njim, njime
	L	meni	tebi	njemu	njoj	njemu
m n o ž i n a	N	mi	vi	oni	one	ona
	G	nas	vas	njih, ih
	D	nama, nam	vama, vam	njima, im
	A	nas	vas	njih, ih
	V	-	vi	-
	IL	nama	vama	njima

Pravila

Ako govorimo o nenaglašenom obliku, običan oblik trećeg lica jednine ženskog roda u akuzativu jednine je ju, a ne je. Oblik ju se može upotrebljavati i radi izbegavanja ponavljanja istog sloga, na primer:

• Video ju je. (Video je je.)
• Gde ju je stavio? (Gde je je stavio?)

Akuzativ jednine lične zamenice on može glasiti i nj uz predloge kroz, nad, pod, pred, uz koji dobivaju pokretni samoglasnik a.

• kroza nj, nada nj, poda nj, preda nj, uza nj

Naglašeni oblici se upotrebljavaju kad su u suprotnosti jedan prema drugom, radi isticanja ili iza nekih predloga:

• Okriviće tebe, a ne mene.
• Verujem njemu.
• Učinio je to bez mene.

Za razliku od nekih drugih jezika (na primer engleskog), u srpskom jeziku se zamenice ne moraju navoditi uz glagolske oblike, a ako se navode, to je radi isticanja.

• bio je video, posmatrasmo, hodala je, videh, trčiš, pisaće (normalna upotreba)
• on je bio video, mi posmatrasmo, ona je hodala, ja videh, ti trčiš, on/ono će pisati (isticanje)

Pravopis

Lične zamenice se mogu pisati velikim početnim slovom ako se odnose na Boga:

• U Njemu je spasenje.

U dopisivanju s pojedincima, lična zamenica vi se u svim svojim oblicima može pisati velikim slovom.

• Molim Vas da razmotrite moju molbu!

Ali ako se obraćamo većem broju ljudi, zamenica se piše malim slovom:

• Javljamo vam da je seminar odložen.

Veze

• zamenice

Literatura

• Eugenija Barić, Mijo Lončarić, Dragica Malić, Slavko Pavešić, Mirko Peti, Vesna Zečević, Marija Znika: Hrvatska gramatika. Školska knjiga. . Загреб. 1997. ISBN 978-953-0-40010-8. 
• Slavko Pavešić, Stjepko Težak, Stjepan Babić: Oblici hrvatskoga književnoga jezika, U: Stjepan Babić [et al.]: Istorijski pregled, glasovi i oblici hrvatskoga književnoga jezika : nacrti za gramatiku. Hrvatska akademija nauci i umetnosti. . Загреб. 1991. ISBN 978-86-407-0014-6. 
• Dragutin Raguž: Praktična hrvatska gramatika. Medicinska izdavaštvo. . Загреб. 1997. ISBN 978-953-176-057-7.