Заменица

реч која замењује друге речи
(преусмерено са Заменице)

Заменице (ијек. замјеницe) представљају једну од променљивих врста речи. Оне се односе на лица, ствари, особине, односно замењују именице или придеве. Деле се на именичке и придевске.

Именичке заменице се деле на личне и неличне. Личне су ја, ти, он, ми, ви, они, а неличне се деле на упитне (ко, шта), одричне (нико, ништа), неодређене (неко, нeштo), опште (свако, свашта) и остале (ико, ишта, било ко, било шта, ма ко, ма шта, ко год, шта год). Придевске заменице се деле на присвојне, показне, упитно-односне, одричне, неодређене, опште и остале.

Именичке заменице

уреди

Именичке заменице замењују именице. У реченици су самосталне, а врше службу субјекта или објекта. Именичке заменице се деле на:

  • Личне
  • Неличне

Личне именичке заменице

уреди

Личне именичке заменице имају род (мушки, женски или средњи) и број (једнина или множина).

Једнина:

  • 1. ја
  • 2. ти
  • 3. он (мушки род), она (женски род), оно (средњи род)

Множина:

  • 1. ми
  • 2. ви/Ви (заменица за персирање)
  • 3. они (мушки род), оне (женски род), она (средњи род)

Повратна лична заменица за сва лица (промена по падежима):

  • Номинатив: -
  • Генитив: себе
  • Датив: себи
  • Акузатив: себе/се
  • Вокатив: -
  • Инструментал: собом
  • Локатив: себи

Неличне именичке заменице

уреди

Неличне именичке заменице не разликују лица и имају један облик који се користи за оба броја и сва три рода. Деле се на:

  • упитно-односне (ко, шта)
  • неодређене (неко, нешто)
  • одричне (нико, ништа)
  • опште (свако, свашта)

Придевске заменице

уреди

Придевске заменице замењују придеве. У реченици су несамосталне речи и имају функцију атрибута или дела именског предиката. Као и придеви, слажу се са именицом у роду, броју и падежу.

Придевске заменице се деле на:

  • Присвојне (посесивне)
  • Показне
  • Упитне - односне
  • Неодређене
  • Одричне
  • Опште

Присвојне заменице.

уреди

Присвојне (посесивне) придевске заменице означавају припадање бића и предмета појединим лицима.

Једнина:

  • 1. лице: мој, моја, моје; моји, моје, моја;
  • 2. лице: твој, твоја, твоје; твоји, твоје, твоја;
  • 3. лице: његов, његова, његово; његови, његове, његова.

Множина:

  • 1. лице: наш, наша, наше; наши, наше, наша;
  • 2. лице: ваш, ваша, ваше; ваши, ваше, ваша;
  • 3. лице: њихов, њихова, њихово; њихови, њихове, њихова.

Повратне присвојне заменице означавају да објекат припада субјекту:

  • једнина: свој, своја, своје;
  • множина: своји, своје, своја.

Показне заменице

уреди

Овим заменицама се упућује на бића и предмете и њихове особине.

1. лице:

  • за бића и предмете: овај, ова, ово; ови, ове, ова;
  • за величину: оволики, оволика, оволико; оволики, оволике, оволика;
  • за особину: овакав, оваква, овакво; овакви, овакве, оваква;

2. лице:

  • за бића и предмете: тај, та, то; ти, те, та;
  • за величину: толики, толика, толико; толики, толике, толика;
  • за особину: такав, таква, такво; такви, такве, таква;

3. лице:

  • за бића и предмете: онај, она, оно; они, оне, она;
  • за величину: онолики, онолика, онолико; онолики, онолике, онолика;
  • за особину: онакав, онаква, онакво; онакви, онакве, онаква;

Упитно - односне заменице

уреди

Упитне и односне заменице имају исте облике, али различита значења у реченици. Упитне заменице се користе у упитним реченицама, а односне се односе на неку другу реч у реченици.

Пример:

  • Чија је ово књига? (упитна заменица у упитној реченици)
  • Читам књигу коју је написао Бранко Ћопић. (односна заменица)
  • за бића и ствари: који, која, које; који, које, која;
  • за величину: колики, колика, колико; колики, колике, колика;
  • за особину: какав, каква, какво; какви, какве, каква;
  • за припадност: чији, чија, чије; чији, чије, чија;

Неодређене заменице

уреди

Неодређене придевске заменице указују на непознату личност или предмет, непознате особине именице уз коју стоје.

  • за ствари и бића: неки, нека, неко; неки, неке, нека;
  • за величину: неколик, неколика, неколико; неколики, неколике, неколика;
  • за особину: некакав, некаква, некакво; некакви, некакве, некаква;
  • за припадност: нечији, нечија, нечије; нечији, нечије, нечија;

Одричне заменице

уреди

Одричне придевске заменице одричу да се неког или нечег тиче оно што се износи у реченици.

  • за ствари и бића: никоји, никоја, никоје; никоји, никоје, никоја;
  • за особину: никакав, никаква, никакво; никакви, никакве, никаква;
  • за припадност: ничији, ничија, ничије; ничији, ничије, ничија;

Опште заменице

уреди

Опште придевске заменице упућују на сва лица, предмете и особине о којима се говори.

  • за ствари и бића: сваки, свака, свако; сваки, сваке, свака;
  • за особину: свакакав, свакаква, свакакво; свакакви, свакакве, свакаква;
  • за припадност: свачији, свачија, свачије; свачији, свачије, свачија;
  • ма који, ма чији, ма какав, ма колики
  • било који, било чији, било какав, било колико
  • који год, чији год, какав год, колики год

Види још

уреди