Zamenica

Zamenice (ijek. zamjenice) predstavljaju jednu od promenljivih vrsta reči. One se odnose na lica, stvari, osobine, odnosno zamenjuju imenice ili prideve. Dele se na imeničke i pridevske.

Imeničke zamenice se dele na lične i nelične. Lične su ja, ti, on, mi, vi, oni, a nelične se dele na upitne (ko, šta), odrične (niko, ništa), neodređene (neko, nešto), opšte (svako, svašta) i ostale (iko, išta, bilo ko, bilo šta, ma ko, ma šta, ko god, šta god). Pridevske zamenice se dele na prisvojne, pokazne, upitno-odnosne, odrične, neodređene, opšte i ostale.

Imeničke zamenice

Imeničke zamenice zamenjuju imenice. U rečenici su samostalne, a vrše službu subjekta ili objekta. Imeničke zamenice se dele na:

• Lične
• Nelične

Lične imeničke zamenice

Lične imeničke zamenice imaju rod (muški, ženski ili srednji) i broj (jednina ili množina).

Jednina:

• 1. ja
• 2. ti
• 3. on (muški rod), ona (ženski rod), ono (srednji rod)

Množina:

• 1. mi
• 2. vi/Vi (zamenica za persiranje)
• 3. oni (muški rod), one (ženski rod), ona (srednji rod)

Povratna lična zamenica za sva lica (promena po padežima):

• Nominativ: -
• Genitiv: sebe
• Dativ: sebi
• Akuzativ: sebe/se
• Vokativ: -
• Instrumental: sobom
• Lokativ: sebi

Nelične imeničke zamenice

Nelične imeničke zamenice ne razlikuju lica i imaju jedan oblik koji se koristi za oba broja i sva tri roda. Dele se na:

• upitno-odnosne (ko, šta)
• neodređene (neko, nešto)
• odrične (niko, ništa)
• opšte (svako, svašta)

Pridevske zamenice

Pridevske zamenice zamenjuju prideve. U rečenici su nesamostalne reči i imaju funkciju atributa ili dela imenskog predikata. Kao i pridevi, slažu se sa imenicom u rodu, broju i padežu.

Pridevske zamenice se dele na:

• Prisvojne (posesivne)
• Pokazne
• Upitne - odnosne
• Neodređene
• Odrične
• Opšte

Prisvojne zamenice.

Prisvojne (posesivne) pridevske zamenice označavaju pripadanje bića i predmeta pojedinim licima.

Jednina:

• 1. lice: moj, moja, moje; moji, moje, moja;
• 2. lice: tvoj, tvoja, tvoje; tvoji, tvoje, tvoja;
• 3. lice: njegov, njegova, njegovo; njegovi, njegove, njegova.

Množina:

• 1. lice: naš, naša, naše; naši, naše, naša;
• 2. lice: vaš, vaša, vaše; vaši, vaše, vaša;
• 3. lice: njihov, njihova, njihovo; njihovi, njihove, njihova.

Povratne prisvojne zamenice označavaju da objekat pripada subjektu:

• jednina: svoj, svoja, svoje;
• množina: svoji, svoje, svoja.

Pokazne zamenice

Ovim zamenicama se upućuje na bića i predmete i njihove osobine.

1. lice:

• za bića i predmete: ovaj, ova, ovo; ovi, ove, ova;
• za veličinu: ovoliki, ovolika, ovoliko; ovoliki, ovolike, ovolika;
• za osobinu: ovakav, ovakva, ovakvo; ovakvi, ovakve, ovakva;

2. lice:

• za bića i predmete: taj, ta, to; ti, te, ta;
• za veličinu: toliki, tolika, toliko; toliki, tolike, tolika;
• za osobinu: takav, takva, takvo; takvi, takve, takva;

3. lice:

• za bića i predmete: onaj, ona, ono; oni, one, ona;
• za veličinu: onoliki, onolika, onoliko; onoliki, onolike, onolika;
• za osobinu: onakav, onakva, onakvo; onakvi, onakve, onakva;

Upitno - odnosne zamenice

Upitne i odnosne zamenice imaju iste oblike, ali različita značenja u rečenici. Upitne zamenice se koriste u upitnim rečenicama, a odnosne se odnose na neku drugu reč u rečenici.

Primer:

• Čija je ovo knjiga? (upitna zamenica u upitnoj rečenici)
• Čitam knjigu koju je napisao Branko Ćopić. (odnosna zamenica)
• za bića i stvari: koji, koja, koje; koji, koje, koja;
• za veličinu: koliki, kolika, koliko; koliki, kolike, kolika;
• za osobinu: kakav, kakva, kakvo; kakvi, kakve, kakva;
• za pripadnost: čiji, čija, čije; čiji, čije, čija;

Neodređene zamenice

Neodređene pridevske zamenice ukazuju na nepoznatu ličnost ili predmet, nepoznate osobine imenice uz koju stoje.

• za stvari i bića: neki, neka, neko; neki, neke, neka;
• za veličinu: nekolik, nekolika, nekoliko; nekoliki, nekolike, nekolika;
• za osobinu: nekakav, nekakva, nekakvo; nekakvi, nekakve, nekakva;
• za pripadnost: nečiji, nečija, nečije; nečiji, nečije, nečija;

Odrične zamenice

Odrične pridevske zamenice odriču da se nekog ili nečeg tiče ono što se iznosi u rečenici.

• za stvari i bića: nikoji, nikoja, nikoje; nikoji, nikoje, nikoja;
• za osobinu: nikakav, nikakva, nikakvo; nikakvi, nikakve, nikakva;
• za pripadnost: ničiji, ničija, ničije; ničiji, ničije, ničija;

Opšte zamenice

Opšte pridevske zamenice upućuju na sva lica, predmete i osobine o kojima se govori.

• za stvari i bića: svaki, svaka, svako; svaki, svake, svaka;
• za osobinu: svakakav, svakakva, svakakvo; svakakvi, svakakve, svakakva;
• za pripadnost: svačiji, svačija, svačije; svačiji, svačije, svačija;
• ma koji, ma čiji, ma kakav, ma koliki
• bilo koji, bilo čiji, bilo kakav, bilo koliko
• koji god, čiji god, kakav god, koliki god

Vidi još

• Lične zamenice