Википедија

Lobanja

коштана структура која чини скелет главе код већине кичмењака

Lobanja ili lubanja (lat. cranium) obuhvata sve one kosti koje čine koštani ovoj u kome je smešten mozak.[1][2] Ona je oslonac strukturama lica i obezbeđuje zaštitnu šupljinu u kojoj se nalazi mozak.[3] Lobanja se sastoji od dva dela — čerepa (lat. cranium) i donje vilice.[4] Kod ljudi, ova dva dela su kosti svoda lobanje (lat. neurocranium) i kosti lica (lat. viscerocranium), koje uključuju donju vilicu kao najveću kost. Lobanja čini najveći prednji deo skeleta i proizvod je cefalizacije — u njoj se nalazi mozak i nekoliko čulnih struktura kao što su oči, uši, nos i usta.[5] Kod ljudi ove čulne strukture su deo skeleta lica.

Lobanja
Prostorni prikaz lobanje miša
Detalji
SistemSkeletni sistem
Identifikatori
MeSHD012886
FMA54964
Anatomska terminologija
Kosti glave mačke — čerep i donja vilica
Lobanja Homo sapiensa — 3D

Uloge lobanje uključuju zaštitu mozga, fiksiranje udaljenosti između očiju kako bi se omogućio stereoskopski vid i fiksiranje položaja ušiju kako bi se omogućila lokalizacija pravca i udaljenosti izvora zvuka. Kod nekih životinja, kao što su rogati kopitari (sisari sa kopitima), lobanja takođe ima odbrambenu funkciju tako što obezbeđuje nosač (na čeonoj kosti) za rogove.

Engleska reč skull je verovatno izvedena od staronordijske reči skulle,[6] dok latinska reč cranium potiče od grčkog korena κρανίον (kranion).

Lobanja se sastoji od niza spojenih ravnih kostiju i sadrži mnogo otvora, jama, nastavaka i nekoliko šupljina, odnosno sinusa. U zoologiji postoje otvori u lobanji koji se nazivaju prozorima.

Koštani deo glave kod većine kičmenjaka izgrađen je iz lobanje i kostiju vilica. Kičmenjaci koji imaju kompaktnu lobanju nazivaju se craniata.[7] Kosti lobanje čoveka čine čeona kost, temena kost, klinasta kost, slepoočna kost, potiljačna kost, sitasta kost, jabučna kost, donja nosna školjka, nosna kost, suzna kost, nepčana kost, gornja vilica, donja vilica i ralasta kost.

Struktura uredi

Čovek uredi

Za detalje i sastavne kosti pogledajte stranicu kosti svoda lobanje i kosti lica.
 
Kosti in situ
 
Anatomija pljosnate kosti - periostijum neurokranijuma je poznat kao perikranijum
 
Lobanja čoveka sa prednje strane
 
Lobanja čoveka sa leve strane.

Lobanja čoveka je koštana struktura koja formira glavu u ljudskom skeletu. Ona predstavlja oslonac strukturama lica i formira šupljinu u kojoj se nalazi mozak. Kao i lobanje drugih kičmenjaka, ona štiti mozak od povreda.[8]

Lobanja se sastoji od tri dela, različitog embriološkog porekla — kostiju svoda lobanje (lat. neurocranium), šavova i kostiju lica (lat. viscerocranium). Kosti svoda lobanje formiraju zaštitnu lobanjsku šupljinu koja okružuje mozak i moždano stablo.[9] Gornji delovi kostiju lobanje formiraju krov lobanje (lat. calvaria). Kosti lica uključuju donju vilicu.

Šavovi su prilično kruti zglobovi između kostiju svoda lobanje.

Skelet lica formiraju kosti koje predstavljaju oslonac strukturama lica.

Klinički značaj uredi

Kraniosinostoza je stanje u kome se jedan ili više fibroznih šavova u lobanji novorođenčeta prerano spajaju,[10] i menjaju obrazac rasta lobanje.[11] Pošto se lobanja ne može širiti okomito na spojeni šav, ona više raste u paralelnom pravcu.[11] Ponekad rezultujući način rasta obezbeđuje neophodan prostor za mozak koji raste, ali rezultira abnormalnim oblikom glave i abnormalnim crtama lica.[11] U slučajevima u kojima ne postoji dovoljno prostora za mozak koji raste, kraniosinostoza dovodi do povećanog intrakranijalnog pritiska što može dovesti do oštećenja vida, poremećaja spavanja, poteškoća u ishrani ili oštećenja mentalnog razvoja.[12]

Lobanja koja podseća na ulupani lim je fenomen u kome intenzivan intrakranijalni pritisak menja unutrašnju površinu lobanje.[13] Naziv potiče od činjenice da unutrašnja lobanja izgleda kao da je tučena čekićem sa kuglicom, kakav često koriste kazandžije. Stanje je najčešće kod dece.

Povrede i tretman uredi

Povrede mozga mogu biti opasne po život. Obično lobanja štiti mozak od oštećenja svojom tvrdom nepopustljivošću; lobanja je jedna od struktura koje je najteže deformisati i potrebna jesila od oko 1 tone da smanji prečnik lobanje za 1 cm.[14] U nekim slučajevima, međutim, kao kod povrede glave, može doći do povišenog intrakranijalnog pritiska kroz mehanizme kao što je subduralni hematom. U ovim slučajevima povišen intrakranijalni pritisak može izazvati hernijaciju mozga iz velikog otvora (lat. foramen magnum), jer nema prostora za proširenje mozga; ovo može dovesti do značajnog oštećenja mozga ili smrti osim ako se ne izvrši hitna operacija za smanjenje pritiska. Zbog toga se pacijenti sa potresom mozga moraju izuzetno pažljivo pratiti.

Još iz vremena neolita, ponekad se izvodila operacija lobanje koja se zvala trepanacija. Ovo je uključivalo bušenje otvora u lobanji. Ispitivanje lobanja iz ovog perioda otkriva da su pacijenti ponekad preživljavali mnogo godina nakon zahvata. Verovatno je da je trepaniranje vršeno isključivo iz ritualnih ili verskih razloga. Danas se ova procedura i dalje koristi, ali se obično naziva kranijektomija.

U martu 2013, po prvi put u SAD, istraživači su zamenili veliki deo lobanje pacijenta preciznim, 3D štampanim polimernim implantatom.[15] Približno 9 meseci kasnije, na jednoj Holanđanki je izvršena prva potpuna zamenu lobanje sa 3D štampanim plastičnim inplantatom. Bolovala je od hiperostoze, koja je povećala debljinu njene lobanje i komprimovala njen mozak.[16]

Studija koju su 2018. godine sproveli istraživači sa Harvardske medicinske škole u Bostonu, koju su finansirali Nacionalni instituti za zdravlje (NIH), sugeriše da umesto da putuju krvotokom, postoje „sićušni kanali“ u lobanji kroz koje imunske ćelije iz koštane srži dolaze do područja zapaljenja nakon povrede moždanog tkiva.[17]

Transrodne procedure uredi

Hirurška promena polno dimorfnih crta lobanje može se izvesti kao deo operacije feminizacije lica, skupa rekonstruktivnih hirurških procedura koje mogu izmeniti muške crte lica kako bi ih po obliku i veličini približile tipičnim ženskim crtama lica.[18][19] Ove procedure mogu biti važan deo tretmana transrodnih osoba sa rodnom disforijom.[20][21]

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ Jovanović,, Slavoljub V. Nadežda A. Jeličić (2000). Anatomija čoveka – glava i vrat. Beograd: Savremena administracija. ISBN 978-86-387-0604-4. 
  2. ^ Jovanović,, Slavoljub V. Neva L. Lotrić (1987). Deskriptivna i topografska anatomija čoveka. Beograd, Zagreb: Naučna knjiga. 
  3. ^ „skull”. Merriam-Webster Dictionary. Arhivirano iz originala 17. 2. 2015. g. 
  4. ^ Tim D. White, Michael T. Black, Pieter Arend Folkens (2011-01-21). Human Osteology (3rd ed.). Academic Press. str. 51. ISBN 9780080920856. 
  5. ^ „Cephalization: Biology”. Encyclopædia Britannica. Arhivirano iz originala 2. 5. 2016. g. Pristupljeno 23. 4. 2016. 
  6. ^ „Definition of skull | Dictionary.com”. www.dictionary.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-09-06. 
  7. ^ Susan Standring, ur. (2009) [1858]. Gray's anatomy: The Anatomical Basis of Clinical Practice, Expert Consult. illustrated by Richard E. M. Moore (40 izd.). Churchill Livingstone. ISBN 978-0-443-06684-9. 
  8. ^ Alcamo, I. Edward (2003). Anatomy Coloring Workbook (na jeziku: engleski). The Princeton Review. str. 22—25. ISBN 9780375763427. 
  9. ^ Mansour, Salah; Magnan, Jacques; Ahmad, Hassan Haidar; Nicolas, Karen; Louryan, Stéphane (2019). Comprehensive and Clinical Anatomy of the Middle Ear (na jeziku: engleski). Springer. str. 2. ISBN 9783030153632. 
  10. ^ Silva, Sandra; Jeanty, Philippe (1999-06-07). „Cloverleaf skull or kleeblattschadel”. TheFetus.net. MacroMedia. Arhivirano iz originala 13. 2. 2008. g. Pristupljeno 2007-02-03. 
  11. ^ a b v Slater, Bethany J.; Lenton, Kelly A.; Kwan, Matthew D.; Gupta, Deepak M.; Wan, Derrick C.; Longaker, Michael T. (april 2008). „Cranial Sutures: A Brief Review”. Plastic and Reconstructive Surgery. 121 (4): 170e—8e. PMID 18349596. S2CID 34344899. doi:10.1097/01.prs.0000304441.99483.97. 
  12. ^ Gault, David T.; Renier, Dominique; Marchac, Daniel; Jones, Barry M. (septembar 1992). „Intracranial Pressure and Intracranial Volume in Children with Craniosynostosis”. Plastic and Reconstructive Surgery. 90 (3): 377—81. PMID 1513883. doi:10.1097/00006534-199209000-00003. 
  13. ^ Gaillard, Frank. „Copper beaten skull”. Radiopaedia. Arhivirano iz originala 25. 4. 2018. g. Pristupljeno 25. 4. 2018. 
  14. ^ Holbourn, A. H. S. (9. 10. 1943). „Mechanics of Head Injuries”. The Lancet. 242 (6267): 438—41. doi:10.1016/S0140-6736(00)87453-X. 
  15. ^ „3D-Printed Polymer Skull Implant Used For First Time in US”. Medical Daily. 7. 3. 2013. Arhivirano iz originala 28. 9. 2013. g. Pristupljeno 24. 9. 2013. 
  16. ^ „Dutch hospital gives patient new plastic skull, made by 3D printer”. DutchNews.nl. 26. 3. 2014. Arhivirano iz originala 28. 3. 2014. g. 
  17. ^ Cohut, Maria (29. 8. 2018). „Newly discovered skull channels play role in immunity”. Medical News Today. Pristupljeno 30. 8. 2018. 
  18. ^ Ainsworth, Tiffiny A.; Spiegel, Jeffrey H. (2010). „Quality of life of individuals with and without facial feminization surgery or gender reassignment surgery”. Quality of Life Research. 19 (7): 1019—24. PMID 20461468. S2CID 601504. doi:10.1007/s11136-010-9668-7. 
  19. ^ Shams, Mohammad Ghasem; Motamedi, Mohammad Hosein Kalantar (9. 1. 2009). „Case report: Feminizing the male face”. ePlasty. 9: e2. PMC 2627308  . PMID 19198644. 
  20. ^ World Professional Association for Transgender Health. WPATH Clarification on Medical Necessity of Treatment, Sex Reassignment, and Insurance Coverage in the U.S.A. Arhivirano 30 septembar 2011 na sajtu Wayback Machine (2008).
  21. ^ World Professional Association for Transgender Health. Standards of Care for the Health of Transsexual, Transgender, and Gender Nonconforming People, Version 7. Arhivirano 3 mart 2012 na sajtu Wayback Machine pg. 58 (2011).

Literatura uredi

  • Jovanović,, Slavoljub V. Nadežda A. Jeličić (2000). Anatomija čoveka – glava i vrat. Beograd: Savremena administracija. ISBN 978-86-387-0604-4. 
  • Jovanović,, Slavoljub V. Neva L. Lotrić (1987). Deskriptivna i topografska anatomija čoveka. Beograd, Zagreb: Naučna knjiga. 
  • Nyiszli, Miklos (2011). Auschwitz: A Doctor's Eyewitness Account. New York: Arcade Publishing. 
  • Sadler, Thomas W. (februar 2009). Langman's Medical Embryology. Lippincott Williams & Wilkins. str. 173. ISBN 978-0781790697. 
  • Kent, George C.; Carr, Robert K. (2001). Comparative Anatomy of the Vertebrates (9th izd.). New York, NY: McGraw-Hill. ISBN 0-07-303869-5. 

Spoljašnje veze uredi

 
Lobanja na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Лобања&oldid=27554037”