Лондон после поноћи
London posle ponoći (engl. London After Midnight) američki je izgubljeni crno-beli nemi horor film iz 1927. godine, od reditelja Toda Brauninga i producenta Irvinga Talberga, sa Lonom Čejnijem, Marselin Dej, Konrad Nadžel, Poli Moran i Klodom Kingom u glavnim ulogama. Scenario je napisao Valdemar Jang po priči Toda Brauninga, Hipnotičar.[7]
| London posle ponoći | |
|---|---|
 Poster filma | |
| Izvorni naslov | A Blind Bargain |
| Žanr | horor |
| Režija | Tod Brauning |
| Scenario | Valdemar Jang Džozef V. Farnam |
| Producent | Tod Brauning Irving Talberg |
| Temelji se na | Hipnotičar Toda Brauninga |
| Glavne uloge | Lon Čejni Marselin Dej Konrad Nadžel Henri V. Volthol Poli Moran |
| Direktor fotografije | Merit B. Gerštad |
| Montaža | Hari Renolds Irving Talberg |
| Producentska kuća | Metro-Goldwyn-Mayer |
| Distributer | Metro-Goldwyn-Mayer |
| Godina | 1927. |
| Trajanje | 69 minuta[1][2] |
| Zemlja |  SAD |
| Jezik | nemi engleski međuprevodi |
| Budžet | 151.666 dolara[3][4][5] |
| Zarada | 1.004.000 dolara[4][5][6] |
| IMDb veza | |
Poslednja poznata kopija filma uništena je u požaru koji je 1965. izbio u skladištu studija Metro-Goldvin-Mejer, pa se film od tada smatra izgubljenim, zajedno sa stotinama drugih filmova ovog studija. Ipak, London posle ponoći je ostao jedan od najgledanijih filmova svog vremena iako je kasnije postao izgubljen. Filmski istoričari Vilijam Everson i Dejvid Bredli, tvrde da su videli film početkom 1950-ih, a u popisu skladišta studija MGM navodi se da je snimak bio čuvan u sedmom trezoru.[8]
Brauning je 1935. napravio zvučni rimejk pod naslovom Znak vampira, sa Belom Lugosijem u glavnoj ulozi.[9] I Everson i Bredli tvrde da je London posle ponoći slabije ostvarenje od Znaka vampira, kao i da bi publika bila razočarana da danas bude ponovo otkriven.[10] Godine 2002. Tarner klasik muviz objavio je rekonstruisanu verziju u kojoj je pokušan prikaz originalne radnje korišćenjem originalnog scenarija i promotivnih fotografija koje su sačuvane.[11][12]
Radnja uredi
Jedne noći, Rodžer Balfor je pronađen mrtav u svojoj kući u Londonu. Profesor Edvard Berk, predstavnik Skotland jarda, konstatuje da je uzrok smrti samoubistvo, uprkos protivljenju Balforovih komšija i bliskih prijatelja.
Pet godina kasnije, Balforove komšije posvedočile su čudnoj svetlosti koja dopire iz njegove vile, koja je napuštena od njegove smrti. Oni primećuju dva stvorenja nalik vampirima, muškarca sa dugom kosom, velikim oštrim zubima i šeširom na glavi, kao i ženu u dugoj haljini.
Uloge uredi
| Glumac | Uloga |
|---|---|
| Lon Čejni | profesor Edvard K. Berk / „Čovek sa šeširom” |
| Marselin Dej | Lusil Balfor |
| Klod King | Rodžer Balfor / „Stranac” |
| Poli Moran | gospođa Smitson |
| Konrad Nadžel | Artur Hibs |
| Edna Tičenor | Luna / „Devojka slepi miš” |
| Henri B. Volthol | ser Džejms Hamlin |
| Persi Vilijams | Vilijams |
| Endi Maklenan | škotski inspektor |
| Džuls Kauls | baštovan |
| Alan Kavan | trgovac nekretninama |
Reference uredi
- ^ Workman, Christopher; Howarth, Troy (2016). "Tome of Terror: Horror Films of the Silent Era". Midnight Marquee Press. p. 316. ISBN 978-1936168-68-2.
- ^ Giles, Jane (8. 11. 2013). „London after Midnight The literary history of Hollywood's first vampire movie”. Electric Sheep Magazine. Pristupljeno 6. 8. 2014.
- ^ Mirsalis, Jon (2008). „London after Midnight (1927)”. lonchaney.org. Pristupljeno 20. 4. 2019.
- ^ a b Glancy, H. Mark (1992). „MGM film grosses, 1924-1948: The Eddie Mannix Ledger”. Historical Journal of Film, Radio and Television. 12 (2): 127—144. doi:10.1080/01439689200260081.
- ^ a b Glancy, H. Mark (1992). „Appendix”. Historical Journal of Film, Radio and Television. 12 (S2): 1—20. doi:10.1080/01439689208604539.
- ^ Blake, Michael F. (1. 1. 1997). A Thousand Faces: Lon Chaney's Unique Artistry in Motion Pictures. Vestal Press. ISBN 9781461730767 — preko Google Books.
- ^ „London After Midnight (1927)”.
- ^ The Vampire in Folklore, History, Literature, Film and Television: A Comprehensive Bibliography ISBN 978-0-786-49936-6 p. 148
- ^ Blake, Michael F. (1998). "The Films of Lon Chaney". Vestal Press Inc. Page 172. ISBN 1-879511-26-6.
- ^ „London After Midnight (1927)”.
- ^ „Photo Finish for 'London After Midnight'”. The Los Angeles Times. 27. 10. 2002. Pristupljeno 31. 5. 2017.
- ^ Vogel, Michelle (2010). Olive Borden: The Life and Films of Hollywood's "Joy Girl". McFarland. str. 146. ISBN 978-0-786-44795-4.
Spoljašnje veze uredi
- London posle ponoći na sajtu IMDb (jezik: engleski)
- London posle ponoći na sajtu AllMovie (jezik: engleski)
- London posle ponoći na sajtu TCM Movie Database (jezik: engleski)
- London posle ponoći na sajtu lonchaney.org (jezik: engleski)
- Glasine o tome da je pronađena kopija filma na sajtu Bloody Disgusting (jezik: engleski)
