Loner B.I

Loner B.I
	Avion Loner B.I
Opšte
Dimenzije
Masa
Pogon
Performanse
Početak proizvodnje	1912.
Uveden u upotrebu	1912.
Povučen iz upotrebe	1917. (Španija 1919)
Status	neaktivan
Prvi korisnik	KuKLFT Austrougarsko vazduhoplovstvo
Broj primeraka	32
Dužina	8,45
Razmah krila	13,47 / 9,00
Visina	3,35
Površina krila	40,60
Prazan	620
Normalna poletna	880
Klipno-elisni motor	1 h Austro-Daimler
Snaga	1 x 66 kW
Brzina krstarenja	120 km/h
Maks. brzina na H=0	130 km/h
Dolet	690 km
Plafon leta	4.000 m
Brzina penjanja	84 m/min

Loner B.I je austrougarski dvokrilni jednomotorni avion sa dva člana posade koji se koristio kao izviđač i avion za obuku neposredno pre i prvih godina Prvog svetskog rata.

Projektovanje i razvoj uredi

Avion Loner B.I je nastao poboljšanjem aviona Lohner "Pfeilflieger" "Aspern" (1912) koji je na manifestaciji "Nedelja letenja" u Aspernu koja je održana od 23 do 30. juna 1912. postavio 4 svetska rekorda to je zainteresovalo austrougarsku vojsku koja je poručila 28 primeraka ovog aviona čija je poboljšana varijanta isporučena pod nazivom Loner B.I. Poboljšana verzija ovog aviona u pogledu boljih letnih karakteristika u planinskim predelima dobila je oznaku B.II. Dalja poboljšanja do konačnog B.VII se uglavnom odvijala kroz ugradnju snažnijih i boljih motora. Ovi avioni su se u vojsci koristili za obuku pilota i izviđanja i nisu bili naoružani. Prva naoružana verzija ovog aviona imala je oznaku C.1.

Tehnički opis uredi

Loner B.I je dvokrili dvosedi jednomotorni avion potpuno drvene konstrukcije. Trup mu je pravougaonog poprečnog preseka. Kljun aviona (motorni deo) je obložen limom, drvenom lepenkom deo trupa u kome se nalaze kabine za posadu, i impregniranim platnom ostatak dela trupa i rep aviona. Noseća struktura trupa aviona je drvena rešetkasta konstrukcija. Avion je najčešće bio opremljen tečnošću hlađenim linijskim motorom sa 6 cilindara Austro-Dajmler, Mercedes, Hijero i Rap, snaga od 66 do 120 kW.

Krila su bila drvene konstrukcije tankog profila, presvučena impregniranim platnom sa dve ramenjače. Krilca za upravljanje avionom su se nalazila na gornjim krilima. Krila su bila strelastog oblika i dosta velikog razmaha. Oba krila su imala oblik romboida sa blago zaokruženim krajevima. Donja krila su bila manjih dimenzija od gornjih krila i bila su pomerena u odnosu na gornje krilo unazad. Krila su između sebe bila povezana sa šest pari drvenih upornica sa svake strane. Zatezači su bili od klavirske čelične žice.

Stajni trap je bio klasičan fiksni sa dva točka napred i elastičnom drljačom pozadi. Točkovi sa gumama visokog pritiska su bili nasađeni na zglobnu osovinu. Ispred točkova su se nalazile "sanke" koje su onemogućavale da se avion pri nepravilnom sletanju prevrne na nos.

Varijante aviona Loner B. uredi

B.I - Originalni dizajn sa motorom Austro-Dajmler snage 66 kW.
B.II - Varijanta B.I bolje prilagođena za planinske letove.
B.II - Proizvodna verzija sa HIERO motorom snage 63 kW (napravljeno 96 kom.)
B.III - Verzija sa motorom Mercedes snage 75 kW, ili Austro-Dajmler 90 kW (Loner) ili sa motorom Austro-Dajmler 75 kW (Ufag) (30 kom.)
B.IV - Verzija sa izmenjenim donjim strojem i motorom Mercedes snage 75 kW, (napravljeno Loner 9 kom., a Ufag 8 kom.)
B.V - Verzija sa motorom Rapp snage 100 kW, (napravljeno 6 kom.)
B.VI - Slična varijanti B.V (napravljeno 18 kom.)
B.VII - Ovo je konačna verzija sa motorima Austro-Dajmler snage 110 kW ili 120 kW, (napravljeno 73 kom.).
C.1 - Naoružana varijanta, na osnovu B.VII opremljen motorom Austro-Dajmler 120 kW i izviđač naoružan jednim mitraljezom (napravljeno 40 kom.).
Flecha - Loner (Strelka) ili Baron, je varijanta Loner B.1 razvijena u Španiji (inž. Eduardo Barron) 1915. Biće u službi do 1919. godine.

Zemlje koje su koristile avion uredi

Austrougarska (32 aviona)
Španija (6 aviona)
Kraljevina Srbija (2 aviona)

Operativno korišćenje uredi

Avion Loner B.I je 18. juna 1913. postavio svetski rekord u visini leta sa 5010 m. Visina leta aviona je bila veoma značajna za Austrougarsko vazduhoplovstvo KuKLFT s obzirom na Alpski masiv koji se prostirao na značajnom delu Austrougarske teritorije.

U toku Prvog svetskog rata ovaj avion se koristio na istočnom frontu u Galiciji kao i na balkanskom ratištu. Za vreme početnih ratnih operacija naročito pri prodoru ruskih snaga na istočnom frontu konzervativni Generalštab austrougarske vojske je shvatio sav značaj korišćenja izviđačke avijacije u odnosu na prikupljanje obaveštajnih podataka o pokretima neprijateljskih snaga pomoću konjice.

Korišćenje aviona u Kraljevini Srbiji uredi

U toku ratnih operacija 1914 — 1915. godine srpska vojska je zarobila dva aviona Loner B.I koja su pripadala austrougarskom vazduhoplovstvu KuKLFT koje je operisalo na balkanskom ratištu. To su bili nenaoružani avioni koji su služili kao izviđači.

Vidi još uredi

Literatura uredi

Reinhard, Keimel. Luftfahrzeugbau in Österreich / Enzyklopädie: Von den Anfängen bis zur Gegenwart. AVIATIC VERLAG GmbH, Oberhaching. ISBN 978-3-925505-78-2.
Keimel, Reinhard (1981). Österreichs Luftfahrzeuge-Geschichte der Luftfahrt von den Anfängen bis Ende 1918. AT-Graz: H.Weishaupt Verlag. str. 399. ISBN 978-3-900310-03-5.
Angelucci, Enzo; Matricardi, Paolo (1976). Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg. Wiesbaden: Falken-Verlag E. Sicker. ISBN 978-3-8068-0391-4.
O. Petrović; N.Đokić (1993). Avioni i baloni Kraljevine Srbije. Srpska avijatika 1912-1918. Muzej jugoslovenskog vazduhoplovstva, Beograd. ISBN 978-86-901403-1-2.
Gunston, Bill (1993). World Encyclopedia of Aircraft Manufacturers. Annapolis: Naval Institute Press.
Grosz, Peter M. (2002). Austro-Hungarian Army Aircraft of World War One. Colorado: Flying Machine Press.
Mikić, Sava (1933). Istorija jugoslovenskog vazduhoplovstva. YU-Beograd: Štamparija D. Gregorić.
O. Petrović; Vojni aeroplani Kraljevine SHS/Jugoslavije (Deo I : 1918 – 1930), Let 2/2000. Beograd, 2000.
Vujović, Vojislav (1993). Srpska avijatika 1912-1918. Beograd: Muzej jugoslovenskog vazduhoplovstva. ISBN 978-86-901403-1-2.