Lukijan
Lukijan iz Samosate (grč. Λουκιανος ο Σαμοσατευς, oko125 – iza 180) bio je asirski retoričar i pisac satire. Pisao je na starogrčkom jeziku.[1]
| Lukijan | |
|---|---|
 Portret Lukijana. Bernara Pikara (1699) | |
| Lični podaci | |
| Puno ime | Lukijan iz Samostate |
| Datum rođenja | oko 125. |
| Mesto rođenja | Samostata, Rimsko carstvo |
| Datum smrti | oko 180. |
| Mesto smrti | Egipat (provincija), Rimsko carstvo |
| Književni rad | |
| Period | 1846—1881 |
Biografija uredi
Lukijan je rođen u Samosati (danas, u Turskoj) oko 125. godine. Živeo je u vreme kada su Rimskim carstvom vladali Antonin, Marko Aurelije i Komod. Umro je oko 180. godine, verovatno u Atini.
Dela uredi
Lukijan je poznat po svom izuzetno velikom opusu. Njegova najpoznatija dela su: Prava istorija, Dijalozi mrtvih, Dijalozi bogova, Dijalozi kurtizana, Aleksandar lažni prorok, Prodaja vere, Filopseud (uključujući delo Čarobnjakov šegrt) itd.
U svoja dva dela, De morte Peregrini i Alekandar lažni prorok, ismevao je hrišćane. Prema njegovim rečima, hrišćani su čudna sekta: sa prezirom se odnose prema smrti, ne mare za materijalna dobra, žrtvuju se za svoju zajednicu, a svaki prevarant to može da iskoristi. Rugao se hrišćanskom bratstvu, ali nije imao dublje znanje o hrišćanskoj veri, niti o unutrašnjem uređenju hrišćanske zajednice.[2]
Lukijan je poznat kao Volter iz doba antike.[3] On je začetnik pojma „morosofis“ (grč. μοροσοφοι) što znači „budalasti mudraci“ ili „mudre budale“, što je suprotno od pojma „filosofi“ (grč. φιλοσοφοι) što znači „prijatelji mudrosti“.[4]
Izvori uredi
- ^ Millar, Fergus (1971). „Paul of Samosata, Zenobia and Aurelian: the Church, Local Culture and Political Allegiance in Third-Century Syria”. Journal of Roman Studies. 61: 1—17. ISSN 0075-4358. doi:10.2307/300003.
- ^ Patafta, Daniel (2021). „Tomislav J. Šagi – Bunić i Bonaventura Duda”. Bogoslovska smotra. 91 (1): 31—49. ISSN 1848-9648. doi:10.53745/bs.91.1.5.
- ^ Džinić, Ivo (2019-02-14). „Reformation und/oder Revolution: Erasmus von Rotterdam und Martin Luther”. Filozofska istraživanja. 38 (4): 737—746. ISSN 0351-4706. doi:10.21464/fi38405.
- ^ Džinić, Ivo (2019-02-14). „Reformation und/oder Revolution: Erasmus von Rotterdam und Martin Luther”. Filozofska istraživanja. 38 (4): 737—746. ISSN 0351-4706. doi:10.21464/fi38405.