Lučko doba
Lučko doba je vremenska razlika zakašnjenja koje nastaje kada se pojava visoke vode ne poklapa sa vremenom prolaska Meseca kroz meridijan posmatranog mesta, odnosno sa njegovom donjom kulminacijom već nastaje sa izvesnim zakašnjenjem.
Nastanak lučkog doba uredi
Po statističkoj teoriji, visoka voda plime u obliku veoma razvučenog plimskog talasa obilazi dva puta dnevno oko Zemlje od istoka ka zapadu. Visina tog talasa na okeanskoj pučini trebalo bi da bude oko 90 cm. Posmatranja izvršena na okeanskim ostrvima, npr. na Svetoj Jeleni u Atlantiku i na Guamu u Pacifiku potvrđuju zaključke teorije: na pomenutim ostrvima veličina morskih doba u vreme sizigija iznosi po 80 cm. Međutim, približavajući se obalama, voda plimskih talasa nailazi na neravno dno nejedankih dubina, na rtove i ostrva pod obalom, te ima veće trenje u celini nego na okeanskoj pučini. Zbog toga dolazi do zakašnjenja.
Veličina lučkog doba uredi
Veličina lučkog doba menja se i u jednom istom mestu, a prosečna joj je vrednost samo u vreme sizigija. U ostalim danima ona je veća (naročito za vreme drugog i trećeg oktanta) ili manja od proseka. Da bi se izbegle sve nezgode u vezi sa lučkim dobom, usvojena je njegova vrednost u vremenu kada se pri ravnodnevičkim sizigijama Sunce i Mesec nalaze na prosečnim rastojanjima od Zemlje i nemaju nikakvu deklinaciju, jer leže u ravni nebeskog ekvatora.[1]
Značajno za pomorce uredi
Poznavanje lučkog doba je veoma značajno za pomorce, jer brodovi mogu uploviti u mnoga pristaništa samo za vreme visoke vode, ako zakasne moraju čekati još 12 časova i 25 minuta do nailaska vrha sledećeg plimskog talasa. Vreme visoke vode se dobija ako času Mesečevog prolaska kroz meridijan mesta (a on se određuje iz posebnih tablica - efemeride) dodaju veličina lučkog doba i njegova polumesečna nejednakost (tj. pozitivno ili negativno odstupanje lučkog doba od proseka; ono se kreće u granicama ± 1 čas).[2]
Primer određivanja vremena pojave visoke vode: uredi
Pretpostavimo da je srednje vreme Mesečevih kulminacija u luci u 3 časa 30 min. Lučko doba (prosek) iznosi 4 časa 10 min. Polumesečna nejednakost tog dana + 1 čas 00min. Tada se visoka voda u luci pojavljuje tačno u 8 čas 40 min. Koristeći se podacima iz »Tablice morskih doba« i pomorskih karata i planova, kapetan broda zna koliku će dubinu vode imati u to vreme na putu do luke. Zbog toga pomorci podešavaju brzinu broda tako da se pred luke sa plitkim ulazom pojave u vreme najviše vode. Ako zakasne, moraju čekati do nailaska vrha sledećeg plimskog talasa. Za neke manje luke nisu određena lučka doba. Može se približno odrediti pomoću kotidalnih karata. Na njima su označene kotidalne linije ili izorahije. One povezuju sve tačke sa istovremenom pojavom visokih voda u doba sizigija. Na takvim kartama se označava vreme pojave visokih voda po srednjem griničkom vremenu, tako da izorahija od 5 časova pokazuje da u mestima koje ona spaja, visoka voda nastupa 5 časova posle Mesečeve kulminacije u Griniču (u doba sizigija).[3]