Википедија

MLKE (medicina)

MLKE metoda je mnemonički akronim za četiri elementa (mirovanje, led, kompresija, elevacija)[1] koji su nekada bili preporučeni za primenu u režimima lečenja povreda mekih tkiva. Smatralo se da je to tretman prve pomoći, a ne lek i da on ima za cilj kontrolu upale, i da smanjeuje bol i otoka kao rezultat smanjene upale, što pomaže u lečenju.[2] Protokol se često koristio za lečenje uganuća, istegnuća, posekotina, modrica i drugih sličnih povreda.[1]

Elementi MLKE metode

Indikacije uredi

 
Mirovanje, elevacija i led

MLKE metoda se koristi kao prvi tretman za mnoga stanja u mekim tkivima:[2]

  • istegnuće mišića,
  • uganuće ligamenata
  • modrice
  • povrede mekih tkiva.

MLKE metod se koristi odmah nakon povrede i prvih 24 do 48 sati nakon povrede. Odmor, led, kompresija i elevacija mogu pomoći u smanjenju otoka, bolova i bržem ozdravljenju.

Četiri koraka u terapiji MLKE uredi

Koraci Opis
Mirovanje Mirovanje je neophodan da bi se ubrzalo zarastanje rupture i smanjila mogućnost ponovne povrede.

Nakon povrede mišića, kostiju ili zglobova, potrebno je mirovanje prestanak redovnih aktivnosti kako bi se omogućilo telu da izleči povredu.

Mirovanje povređenog dela tela trebalo bi da traje sve dok se ne povuku bolovi tokom upotrebe ili pritiska na povreženi deo tela. Mirovanje povređenog dela tela trebalo bi da traje najmanje 1 do 2 dana.

Led Led pomaže u kontroli otoka i upale oko povređenog područja. Dejstvo leda se zasnima na vazokonstrikciji krvnih sudova koja smanjuje protok krvi do mesta povrede.

Led treba staviti na povredu što je pre moguće i koristiti ga što je češće moguće tokom prva 1 do 2 dana nakon povrede. Rano stavljanje leda obično pomaže da se povreda brže zaceli.

Led stavljati prethodno umotan u plastičnu vrećicu i peškir, a nikako direktno na kožu. Ako led nije dostupan, koristite vrećicu smrznutog povrća kao što su grašak, kukuruz. ili bocu hladne vode, prethodno umotanu u peškir.

Ostavite led da deluje 15 do 20 minuta, a zatim ga uklonite na 15 do 20 minuta kako bi se područje moglo zagrejati na sobnu temperaturu. Postupak se može ponavljati više puta u toku dana. Nikada ne držati led na istom mestu duže od 20 minuta.

Kompresija Kompresija se postiže zamotavanjem napetog područje mekim zavojem, elastičnim zavojem, trakom za trengi ili eventualno komad odeće, da bi se smanjila dalja dijapedeza i podstakla limfna drenaža.

Kompresija pomaže u ograničavanju otoka na povređenom području i pruža dodatnu podršku povređenom području.

Paziti da se poveska ne vezuje previše čvrsto. Previše čvrsto stavljanje može prekinuti dotok krvi u to područje.

Elevacija Elevacija je još jedan način da se smanji otok korišćenjem gravitacije.

Elevacija je zasnovana na držanju otečenog područje što je moguće bliže nivou srca kako bi se podstakao povratak venske krvi u sistemsku cirkulaciju. Ako pacijent ne možete da podignete povređeni deo tela iznad nivoa srca, trebalo bi da barem ta otečeni deo tela držite paralelno sa tlom.

Suprotstavljeni stavovi uredi

Mnemotehniku je uveo dr Gabe Mirkin 1978. godine.[3] Posle izvesnog vremena metoda se sve manje primenjivala. Podrška ovoj metodi i njena primena vraćena je 2014. godine nakon što se saznalo za ulogu upale u procesu zarastanja mekih tkiva.[4]

Metoda ponovo gubi na značaju za lečenje povrede mekih tkiva (kako je to opisao dr Mirkin) i više se ne preporučuje, jer nema dovoljno dokaza zbog nedostatka istraživanja o efikasnosti metode u promociji zarastanja mekih tkiva.[2] U stvari, pokazalo se da mnoge komponente ovog protokola ometaju ili odlažu zarastanje inhibiranjem sanacije upale.[2][1][5] Iako led, kompresija i elevacija mogu imati ulogu u smanjenju otoka i bola, nije dokazano da pomažu u lečenju povrede.[5][6][7]

Iako postoje različite varijacije protokola, koje imaju dodatne zaštitne radnje, i ove varijacije na sličan način nemaju dovoljno dokaza da bi se široko preporučile.[7][8]

Umesto ove metode danas se preporučuje rana rehabilitacija u režimima lečenja povreda mekih tkiva.[3][7]

Izvori uredi

  1. ^ a b v Bayer, Monika L.; Magnusson, S. Peter; Kjaer, Michael (2017-09-28). „Early versus Delayed Rehabilitation after Acute Muscle Injury”. New England Journal of Medicine. 377 (13): 1300—1301. ISSN 0028-4793. doi:10.1056/nejmc1708134. 
  2. ^ a b v g „Sports Medicine Advisor 2005.4: RICE: Rest, Ice, Compression, and Elevation for Injuries”. web.archive.org. 2007-09-11. Arhivirano iz originala 11. 09. 2007. g. Pristupljeno 2023-10-06. 
  3. ^ a b Mirkin, Gabe; Hoffman, Marshall (1978). The sports medicine book. Boston: Little, Brown. ISBN 978-0-316-57436-5. 
  4. ^ Mirkin, Dr Gabe (2015-09-16). „Why Ice Delays Recovery | Dr. Gabe Mirkin on Health” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-10-06. 
  5. ^ a b Scialoia, Domenic; Swartzendruber, Adam J. (30 October 2020). "The R.I.C.E Protocol is a MYTH: A Review and Recommendations". The Sport Journal. 24.
  6. ^ van den Bekerom, Michel P.J.; Struijs, Peter A.A.; Blankevoort, Leendert; Welling, Lieke; van Dijk, C. Niek; Kerkhoffs, Gino M.M.J. (2012-07-01). „What Is the Evidence for Rest, Ice, Compression, and Elevation Therapy in the Treatment of Ankle Sprains in Adults?”. Journal of Athletic Training (na jeziku: engleski). 47 (4): 435—443. ISSN 1062-6050. doi:10.4085/1062-6050-47.4.14. 
  7. ^ a b v Bleakley, C M; Glasgow, P; MacAuley, D C (2012). „PRICE needs updating, should we call the POLICE?”. British Journal of Sports Medicine (na jeziku: engleski). 46 (4): 220—221. ISSN 0306-3674. doi:10.1136/bjsports-2011-090297. 
  8. ^ Bayer, Monika L.; Mackey, Abigail; Magnusson, S. Peter; Krogsgaard, Michael R.; Kjær, Michael (2019-02-18). „[Treatment of acute muscle injuries]”. Ugeskrift for Laeger. 181 (8): V11180753. ISSN 1603-6824. PMID 30821238. 

Spoljašnje veze uredi

 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=МЛКЕ_(медицина)&oldid=27442762”