Википедија

Magelanova ekspedicija

Magelanova ekspedicija (engl. Magellan expedition, 1519-1522), prvo uspešno putovanje oko Zemljine kugle, smatra se jednim od najvećih podviga u istoriji moreplovstva. [1][2][3]

Magelanova ekspedicija
Putovanje Magelanove ekspedicije na karti sveta.
SponzorCar Karlo V
Država Španija
VođaFerdinand Magelan †
Huan Sebastijan Elkano (od 27. aprila 1521)
PočetakSanlukar de Barameda
20. septembar 1519.
ZavršetakSevilja
8. septembar 1522.
CiljTraženje zapadnog puta za Začinska ostrva u Indoneziji.
Brodovi5 (Pobeda, Trojstvo, Začeće, Sveti Antonije i Santjago)
Posada240
Preživeli18
Postignućaprvi put oko sveta

Putovanje uredi

U Atlantskom okeanu uredi

Španska armada sastavljena od 5 jedrenjaka sa 240 ljudi pod komandom portugalskog kapetana Ferdinanda Magelana zaplovila je iz Sanlukar de Barameda 20. septembra 1519, sa ciljem da ploveći na zapad dođe do Molučkih ostrva u Indoneziji, kako bi prekinula dotadašnji portugalski monopol u trgovini začinima. Flota je prešla Atlantski okean i spustila se niz istočnu obalu Južne Amerike, koja je u to vreme južno od Brazila i zaliva Rio de la Plata (koji su prošli 2. februara 1520) bila potpuno neistražena. Usput su izgubili najmanji brod (Santjago, 17. aprila 1520) i zadržali se sve do kraja avgusta 1520 na obali Patagonije, opravljajući preostale brodove. Tu su se tri broda pod komandom svojih španskih kapetana pobunila protiv Magelana, želeći da ga uhapse i vrate u Španiju. Moral posada bio je nizak zbog veoma dugog putovanja (posade su bile na moru više od pola godine, nečuveno za ono vreme), a Magelan je kao Portugalac bio nepopularan među španskim mornarima, ali je gotovo polovina mornara bila regrutovana iz svih krajeva Evrope (najviše je bilo Italijana, Grka i Nemaca). Uz pomoć vernih oficira i ne-španskih mornara, glavni kapetan je brutalno ugušio pobunu: jedan od pobunjenih brodova odmah je zauzet abordažom, a njegov kapetan je ubijen. Zastrašeni ovim primerom, ostali su se predali bez borbe: Magelan je pogubio dvojicu pobunjenih kapetana, a jednog španskog oficira i jednog sveštenika je ostavio na pustom ostrvu. Ekspedicija od 4 broda je nastavila na jug 24. avgusta i otkrila Magelanov prolaz u Tihi okean (21. oktobra - 26. novembra 1520), ali je tokom prolaza još jedan brod dezertirao i vratio se u Španiju.[a]

U Tihom okeanu uredi

Kao prvi Evropljani u Tihom okeanu, preostala tri broda nastavila su na zapad i posle tri meseca otkrili Filipine (6. marta 1521), gde su prijateljski dočekani na ostrvu Sebu i započeli pokrštavanje domorodaca, ali su se upleli u lokalne sukobe i Magelan je poginuo u sukobu sa neprijateljskim urođenicima na susednom ostrvu Maktan (27. aprila 1521). Magelanova smrt dovela je do pobune dotada prijateljskih urođenika na ostrvu Sebu protiv Španaca, pa je Magelanova posada nakon borbe sa njima (maja 1521) spalila jedan od preostalih brodova (Začeće) i sa preostala dva broda, pod komandom španskog navigatora Sebastijana Elkana[b] nastavila na jugozapad i 8. novembra 1521. stigla na ostrvo Tidore u Molučkim ostrvima, gde je uspešno zamenila svoju robu za 21 tonu začina (karanfilić), čija je vrednost u ono vreme bila neprocenjiva.

Povratak oko Afrike uredi

Na Molučkim ostrvima Elkano je odlučio da se ne vraća na istok, putem kojim je došao (putovanje je već trajalo više od 2 godine), već da iskoristi povoljne monsunske vetrove i nastavi na zapad, zaobilazeći usput portugalske kolonije i brodove, koji bi im svakako zaplenili tovar, pošto je plovidba oko Afrike u Aziju bila pod portugalskom kontrolom. Pošto se brod Trojstvo pokazao kao preslab za plovidbu, Elkano je polovinu posade ostavio na ostrvu Tidore, a sa preostalim brodom Pobeda i tovarom začina je 21. decembra 1522. zaplovio na zapad: 18. maja 1522. obišao je Rt dobre nade, 9. jula je pristao na ostrvu Kape Verde, gde su mu Portugalci zarobili pola posade, i najzad je 8. septembra sa 18 preostalih ljudi pristao u Sevilji, odakle je putovanje i počelo tri godine ranije.[1]

U popularnoj kulturi uredi

Magelanova ekspedicija je detaljno prikazana u španskim serijama Konkvistadori: Avantura iz 2017 [4] i Bez granica iz 2022. godine.[5]

Napomene uredi

  1. ^ Brod Sveti Anonije krišom je napustio flotu u Magelanovom prolazu (novembra 1520) i vratio se u Sevilju 6. maja 1521.
  2. ^ Zato se ovo putovanje često naziva Magelanova i Elkanova ekspedicija, pošto sam Magelan nije dočekao njen kraj, a Elkanovo vođstvo bilo je ključno za povratak u Španiju.

Vidi još uredi

Izvori uredi

  1. ^ a b Pigafetta, Antonio (2010). Stanley, Henry Morton, ur. The first voyage round the world by Magellan: transl. from the accounts of Pigafetta and other comtemporary writers. Works issued by the Hakluyt Society (Digitally printed version [d. Ausg.] London, Hakluyt Soc., 1874 izd.). Cambridge New York: Cambridge Univ. Press. str. LIX—LX. ISBN 978-1-108-01143-3. 
  2. ^ Djurant, Vil (2000). REFORMACIJA: istorija evropske civilizacije od Viklifa do Kalvina 1300-1564. Beograd: Narodna knjiga - Alfa. str. 817—819. 
  3. ^ Kobol, Viktor (1972). „Magelan”. Ur.: Gažević, Nikola. Vojna enciklopedija. 5. Beograd: Vojnoizdavački zavod. str. 196—197. 
  4. ^ Conquistadores Adventum (TV Mini Series 2017) - Episode list - IMDb (na jeziku: engleski), Pristupljeno 2024-02-08 
  5. ^ Sin límites, Álvaro Morte, Rodrigo Santoro, Niccolò Senni, Amazon Prime Video, Ayuntamiento de Madrid, Canal Sur Televisión, 2022-06-24, Pristupljeno 2024-02-09 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Магеланова_експедиција&oldid=27365824”