Maksim Vegan

Француски генерал (1867-1965). Био је француски генерал који је командовао француском војском у бици за Француску (1940).

Максим Веган (франц. Maxime Weygand, 21. januar 1867 – 28. januar 1965) bio je francuski general koji je komandovao francuskom vojskom u bici za Francusku (1940).[1]

Генерал Максим Веган (1933).

Vojna službaUredi

U Prvom svetskom ratu, Vegan je bio načelnik štaba francuske 9. armije, a 1918. postao je načelnik Štaba savezničkih armija na Zapadnom frontu i stalni francuski vojni predstavnik u komitetu za pripremu mirovnih ugovora. Od 1920. učestvovao je u reorganizaciji oružanih snaga Poljske i njihovom angažovanju u sovjetsko-poljskom ratu. Od 1923. bio je visoki francuski komesar u Siriji, a 1930. postao je načelnik generalštaba.[1]

U Drugom svetskom ratu bio je komandant francuskih snaga na Bliskom istoku, a od 19. maja 1940. bio je glavnokomandujući svih franciskih snaga. Pre početka bitke za Francusku (5. do 11. juna) pokušao je da utiče na vladu da sklopi primirje, a posle kapitulacije Francuske, 16. juna 1940. postao je ministar odbrane u kolaboracionističkoj vladi generala Petena. Od 6. novembra 1940. do novembra 1942. upravljao je francuskim posedima u severnoj Africi, vodeći povremeno tajne pregovore sa predstavnicima SAD, zbog čega su ga, prilikom boravka u Francuskoj, Nemci zatvorili i internirali.[1]

Posle Drugog svetskog rata, do maja 1948. bio je pod istragom francuskog sudstva zbog učešća u višijevskoj vladi.[1]

PisacUredi

Najvažnija dela su mu:[1]

  • Tiren (1931)
  • Istorija francuske vojske (1938)
  • Foš (1947)
  • Memoari I-III (1950-1957)[1]

NapomeneUredi

ReferenceUredi

  1. ^ a b v g d đ Gažević, Nikola (1976). Vojna enciklopedija (knjiga 10). Beograd: Vojnoizdavački zavod. str. 394. 

LiteraturaUredi

  • Gažević, Nikola (1976). Vojna enciklopedija (knjiga 10). Beograd: Vojnoizdavački zavod. str. 394.