Manastir Sibnica
Manastir Sibnica je srpski pravoslavni manastir. Nalazi se u istiomenom mestu Sibnica (Sopot) i pripada šumadijskoj eparhiji.
| Manastir Sibnica | |
|---|---|
 | |
| Osnovni podaci | |
| Jurisdikcija | Srpska pravoslavna crkva |
| Osnivanje | 15. vek |
| Osnivač | Radič Postupović |
| Mesto | Sibnica (Sopot) |
| Država |  Srbija |
Istorija uredi
Manastirski hram posvećen je Svetoj Petki. Smešten je u ataru sela Sibnica, na lokalitetu Seona, u slivu istoimene rečice, na temeljima znatno starijeg. Manastirska crkva je niska jednobrodna građevina sa visokim četvorostranim zvonikom iznad zapadnog portala.[1] Sibnica važi za staro mesto, koje je nekada bilo poznato pod nazivom Gornja Seona. Tačna godina izgradnje kao i vreme nastanka manastira u Sibnici nije poznata. S’ kraja 16. veka, u Smederevskom defteru broj 184, u Beogradskoj nahiji kod sela Seone zabeležen je manastir Prečiste. Očigledno je to bio po bratstvu mali manastir budući da je naveden samo jedan monah, ali ne i mali po imovini, kako su godišnje dažbine iznosile 300 akči. Podataka kada je ovaj manastir napušten i srušen nema, postoji samo pretpostavka da je do zapustošenja ovog manastira došlo u prvim turskim naletima, odnosno najkasnije oko polovine XVI veka.
Početkom XX veka, stari manastir posvećen Svetoj Petki, ponovo je oživeo. Priča se da se Vladimiru Vlajku Milosavljeviću, Sibničaninu koji se nalazio na robiji, jer je na sebe preuzeo očevu krivicu i kaznu zbog ubistva čoveka, jedne noći u snu javila Sveta Petka i rekla mu da ide u Sibnicu da nađe mošti svetiteljske.[2] Nakon što mu se i naredne noći javila sa istom porukom, on je san ispričao upravniku zatvora. Misleći da se radi o nekom prevarantu upravnik ga je oterao. Međutim, nakon što je ovaj događaj ispričao svojoj supruzi, ona ga ubedi da pusti Vlajka da pokuša pronaći grob i mošti Svetitelja. Nakon što se 1924. godine, Vlajko vratio u Sibnicu, u traganju su mu pored čobanina Jovice Ristivojevića, pomagali i drugi Sibničani. Kada su već odustali od traganja, Vlajku se Svetiteljka ponovo javi u snu i objasni mu gde da kopa. Na ukazanom mestu naiđoše na zidove neke građevine, a unutar zidova mošti, za koje je Vlajko već spremio kovčeg. Vlajko je od svoje kuće preneo staru zgradu čatmaru koja je imala dva odvojena odeljena. U jedno odeljenje su smestili kovčeg, a po zidovima su okačili njima dostupne ikone i druge svete slike.
Vidi još uredi
Reference uredi
Literatura uredi
- R. T. Nikolić, Okolina Beograda, Srpski etnografski zbornik V, Beograd 1903, 1075.
- B. Drobnjaković, Kosmaj, Srpski etnografski zbornik XLVI, Beograd 1930, 90.
- Zirojević, Olga (1984). Crkve i manastiri na području Pećke patrijaršije do 1683. godine. Beograd: Istorijski institut, Narodna knjiga.
