Manojlo Hrisolora
Manojlo Hrisolora (grč. Μανουήλ Χρυσολωράς, ital. Маnuele Crisolora; 1350—1416) je bio jedan od najvećih erudita Vizantijskog carstva na prelazu iz 14. u 15. vek, prvi vizantijski humanista koji je svojim radom i znanjem postavio osnovne temelje prehumanizmu u Italiji. Hrisolora je poticao iz imućne porodice iz Konstantinopolja, koja je imala rođačke veze sa carskom porodicom Paleologa sa majčine strane. [1][2]
Manojlo Hrisolora | |
|---|---|
 Gravura Manojla Hrisolore | |
| Datum rođenja | oko 1355. |
| Mesto rođenja | Konstantinopolj |
| Datum smrti | 15. septembar 1415 |
| Mesto smrti | Konstanc |
Angažovanje u Italiji uredi
Njegova dolazak u Italiju iz Konstantinopolja su pozdravili tamošnji umni ljudi, među kojima su Bruni (ital. Leonardo Bruni, oko 1370—1444), Verđerio (ital. Pietro Paolo Vergerio Il Vecchio, 1369—1444), Traversari (ital. Ambrogio Traversari, 1386—1439) i drugi. Doneo je tri nova pogleda:[3]
- prvi je govorio o tome da je postojala velika bliskost između dva jezika, grčkog i latinskog,
- drugi je isticao vekovno prožimanje dveju kultura, pa samim tim i njihovu relativnu bliskost,
- treći se zasnivao na ideji da se preko poznavanja grčkog može korektno upotrebiti latinski
Hrisolora se nalazio u diplomatskoj misiji 1394. ili 1395. godine, zajedno sa istoričarem Dimitrijem Kidonom (grč. Δημήτριος Κυδώνης, 1324-1397/1398). Cilj misije je bio da pridobiju Veneciju u borbi protiv sultana Bajazita I, koji je započeo opsadu Konstantinopolja. Hrisolora je 1414. godine u svom pismu učeniku iz Milana Ubertu Dečembriju (ital. Uberto Decembrio) spomenuo da je njegova misija u Italiji bila motivisana grčkim patriotizmom, verom da će im Zapad pomoći u borbi protiv Osmanskog carstva.[3] Slično stvar je iste godine izneo i u svojoj „Raspravi“ (grč. Λόγος) upućenoj caru Manojlu II Paleologu (vladao 1391—1425): "u poslednjem poglavlju pod nazivom „Podsticaj u ime nacije“ (Παρακίνησις υπέρτου γένους) izneo je tvrdnju da bi slavna grčka nacija, koja potiče kako od drevnih Grka, tako i Rimljana, mogla opstati upravo zahvaljujući obrazovanju, odnosno osnivanjem škola, podržavanjem nastavnika i obnavljanjem „proučavanja književnog blaga antičkog, paganskog i hrišćanskog“".[3] Ovaj dokument danas se čuva u biblioteci manastira Preobraženja na Meteorima.[3]
Roberto Rosi, koji je bio član Salutatijevog "Kružoka Svetoga duha" (Circolo dello Spirito Santo), širio je priče o Hrisolorinom radu. Time je Salutati pozvao Hrisoloru 1396. godine da dođe u Firencu da bi pokrenuo grčke studije na univerzitetu (Studium Generale). Sam Salutati je bio jedan od prvih upisanih studenata na toj katedri. Hrisolora je odmah posle dolaska organizovao uspešnu nastavu, uspeo je da za nekoliko meseci pokrene grčke studije i deo studenata će kasnije postati rasadnici italijanskog humanizma. Prvi profesor grčkog jezika u Italiji, Gvarino Veroneze, je bio njegov učenik.[3] Sklopio je ugovor sa firentinskom Sinjorijom, gde je glasilo da mora da podučava grčki jezik i književnost svakom građaninu koji je želeo. Za to je sastavio "Pitanja" (Erotemama, Ερωτήματα /γραμματικά/), grčku gramatiku u obliku pitanja i odgovora. [3]
Manojlo Hrisolora je napustio Firencu 1400. i nastavio podučavanje grčkog jezika u Paviji do 1402. godine. To je prekinuo car Manojlo II Paleolog, koji ga je obavestio pismom da je diplomatska misija bila neuspešna, uprkos tome što je papa Bonifacije IX stao na carevu stranu. Vratio se sa carem u Konstantinopolj, posle njihovog susreta u Veneciji, i od 1404. pa sve do svoje smrti 1416. godine nije se bavio ni podučavanjem ni širenjem grčke kulture, zato što je bio angažovan na različitim diplomatskim misijama (Pariz 1408, London 1409, Španija 1410, itd).[3]
Osnivanje prve grčke biblioteke u Firenci uredi
Prema izveštaju mletačke kapetanije 12. februara 1397. godine, moglo se pročitati o uglednijim putnicima koji su prispeli iz Konstantinopolja, među kojima je bio i Manojlo Hrisolora. Govori da je njegov prtljag ima dvadeset i četiri velika sanduka u kojima su se nalazile knjige i rukopisi. Posle prispeća u Firencu, osnovao je privatnu biblioteku u stanu koji je dobio na korišćenje. Biblioteka je imala oko 1400 bibliotečkih jedinica na grčkom jeziku. Time je ova biblioteka imala najveću zbirku grčkih rukopisa na severu Italije.[3] Iako nije sastavljen tačan popis knjiga, poznate su sledeće: Platonova "Država", Plutarihovi "Uporedni životopisi", Demostenovi govori, Homerovi spevovi, Euklidova "Geometrija", Aristotelova "Fizika", "Etika" i "Retorika, Tukididova "Istorija peloponeskih ratova", Herodotova "Istorija", Libanijevi govori i pisma, "Ptolomejeva "Geografija" i druge. Veliku pomoć biblioteci pružio je Hrisolorin prijatelj humanista Nikolo de Nikoli (ital. Niccolò de' Niccoli, 1364–1437), koji je kupovao svojim novcem grčke knjige i sam ih prevodio na latinski jezik. Takođe, knjige za biblioteku su nabavljali i Pala Stroci i Kolučo Salutati.[3]
Iako je bila privatna biblioteka, njoj je mogao da pristupi svako ko se interesovao za učenje grčke nauke.
Reference uredi
- ^ Stokić Simončić, Gordana (2017). Biblioteka kroz vreme : prilozi opštoj istoriji biblioteka do 16. veka. Pančevo : Gradska biblioteka ; Beograd : Filološki fakultet, 2017 (Valjevo : Intelekta). str. 137, 138. ISBN 978-86-85131-31-8.
- ^ Mutavdžić, Predrag. „Manojlo Hrisolora i prva humanistička grčka biblioteka u Italiji” (PDF). Čitalište.
- ^ a b v g d đ e ž z Mutavdžić, Predrag (maj 2012). „Manojlo Hrisolora i prva humanistička grčka biblioteka u Italiji” (PDF). Čitalište. Pristupljeno 22. 12. 2018.[mrtva veza]