Википедија

Margun Bjornholt

Margun Bjornholt (rođena 9. oktobra 1958. u Bou, Telemark) je norveški sociolog i ekonomista. Ona je redovni profesor u Norveškom centru za studije nasilja i traumatskog stresa. Njen rad se zasniva na rodno-zasnovanom nasilju, migracijama, rodnoj jednakosti, muškarcima i maskulinitetom, studijama politike, i mnogim drugim oblastima. Njen najskoriji rad bavi se pitanjima roda, nasilja i moći, uključujući seksualno i rodno-zasnovano nasilje nad ženskim magrantima i izbeglicama. Pre toga se bavila etičkim bankarstvom, novcem i novčanim sistemima, i menadžmentom i organizacijskim promenama u državnom sektoru. Bivši je predsednik Norveške asocijacije za Ženska prava i Norveškog ženskog lobija.

Margun Bjornholt
Datum rođenja(1958-10-09)9. oktobar 1958. (65 god.)
Mesto rođenjaBø i Telemark, Norveška
Veb-sajtwww.margunnbjornholt.no

Život i karijera

uredi

Učila je politiku, kontemporarnu istoriju, regionalno planiranje i ekonomiju; ima kand.mag. diplomu sa Univerziteta u Tromsu (1981), master iz studija evropske ekonomije sa Evropskog koledža (1982), mag.art. iz ekonomske sociologije sa Univerziteta u Oslu (1995), sa disertacijom iz mikrofinansija, etičkog i bezkamatnog bankarstva, kao i doktorat iz rodnih studija sa Orebro univerziteta sa disertacijom "Moderni muškarci". Dusertacija, sa uticajem i savetovanjem od strane psihologa Margo Bengtson , koristi psohološke i sociološke perspektive u integrativnoj transmisiji i socijalnoj promeni. Postala je redovni profesor iz rodnih studija 2015 godine.[1][2][3] Ranije je radila u Regionalnom fondu za razvoj, Nacionalnom institutu za tehnologiju, i kao partner u konsultantskoj kući, promovišući regionalni razvoj i žensko preduzetništvo. [4][2][5] Od 1993. radila je na Projektu za alternativnu budućnost, istraživačkom programu u, danas, Centru za razvoj i okolinu na Univerzitetu u Oslu. Od 1997. radi kao istraživač u mnogim istraživačkim institutima, uključujući Institut za istraživanje rada i na Univerzitetu u Oslu; od 2016. je redovni profesor u Norveškom centru za strudije nasilja i traumatskog stresa. [6]Radila je kao samostalni ekspert za rodnu ravnopravnost u Evropskoj komisiji, i bila je gostujući profesor na Projektu feminizma i legalne teorije na Pravnom fakultetu u Emoriju, u GEKSel centru za rodnu izvrsnost i u Centru za prava i socijalnu pravdu na Univerzitetu u Lidsu.[2][3][7] Bila je član istraživačke grupe Prava, pojedinci, kultura i društvo Ane Helum na Pravnom fakultetu Univerziteta u Oslu i član je komisije eksperta za Preispitujuće ekonomiste u Norveškoj[8][3] Predavala je sociologiju i psihologiju na Univerzitetu u Oslu.

Istraživanje

uredi

Nju zanima istraživanje sledećih tema:[9][10][11][12][13][14][15][16][17][18][19][20][21].[22] rodno zasnovano nasilje, migracije, rodna ravnopravnost, muškarci i muževnosti, organizacije, političke studije i mnoge druge teme. Objavila je člankove u The Sociological Review, the Journal of European Social Policy, Qualitative Research, Retfærd, the Nordic Journal of Criminology, the Journal of Gender-Based Violence, Norma, Fathering, Central and Eastern European Migration Review i mnogim drugim. Njeno istraživanje 90-ih se fokusiralo na etičko bankarstvo, novac i monaterni sistem. Kasnih 90-ih se fokusirala na menadžment i organizacione promene u javnom sektoru. Istraživanje o radnom životu je dovelo do porodično-poslovnih problema i muških studija. Od 2000. godine objavila je mnoge člankove na temu promena kroz vreme i generacije u muškim porodično-poslovnim praksama i rodnim odnosima,, upotreba socio psihološke i sociološke perspektive na međugeneracijski prenos i socionalne promene. Takođe je proučavala kulturne adaptacije i transnacionalne običaje poljskih migranata u prelasku u Norvešku. Bila je uključena u mnogim projektima u centralnoj i južnoj Evropi. Od 2010. njeno istraživanje se fokusira na pitanje nasilja, roda i moći[23] . Vodila je nekoliko istraživačkih projekata u Norveškom centru za studije nasilja i traumatskog stresa finansiranih od ministarstva pravde i javne bezbednosti, jedan od takvih projekata bila je studija o nasilju između intimnih partnera. Ona trenutno vodi norveški deo istraživačkog projekta koje finansira EU o seksualnom i rodno zasnovanom naslju nad migranatkinjama i izbeglicama, zajedno sa Džejn Fridman, Rut Halperin-Kadari i sa istraživačima iz odrugih evropskih država, bliskog istoka i kanade. Cilj ovog projekta jeste da se naprave preporuke za smanjenje ženske ranjivosti ka seksualnom i rodno zasnovanom nasilju. Ona je jedan od urednika knjige "Muškarci, muževnost i nasilje itimnih partnera" zajedno sa Lukas Gotzenom i Floretom Bonzajer , takođe knjiga o nasilju u bliskim odnosima sa Kristin Skjorten i drugima. Druga polja istraživanja uključuju teorije o socijalnoj pravdi, blagostanju države , ljudska prava i feministička ekonomija. Godinama sarađuje sa američkom pravnom teoretičarkom Martom Albertson Finman u 2013. uredila je izdanje Retfærd-a u kom se nalazila Finmenova teorija ranjivosti. Zajedno sa Alisom MekKej, škotskom ekonomiskinjom, 2014. god. bila je urednik knjige "Računanje na Marlin Varing : Novi napredak u femenističkoj ekonomiji"[24][25][26][27] . Takođe je objavila radove o savremenoj upotrebi neopipljivog kulturnog nasleđa, o vezi između učenja i arhitekture i istraživačke metode.

Civilne i političke aktivnosti

uredi

Bila je na čelu radničke grupe u pokretu etičkog bankarstva početkom 90-ih koji su pokušali da naprave banku u Norveškoj po uzoru na i u saradnji sa JAK Members Bank u Švedskoj.[28] Bila je predsednik Norveške asocijacije za prava žena (2013—2016)[29][30] i Norveškog ženskog lobija (2014—2016).[31][32] Bila je novinarka za feminističku radio stanicu radiOrakel ranih 80-ih i bila je kandidat Zelene partije na izborima 2015.

Reference

uredi
  1. ^ „Margunn Bjørnholt”. Norwegian Association for Women's Rights. Pristupljeno 18. 3. 2019. 
  2. ^ a b v „Margunn Bjørnholt”. Norwegian Women's Lobby. Pristupljeno 18. 3. 2019. 
  3. ^ a b v „Biography”. Pristupljeno 18. 3. 2019. 
  4. ^ Evensen, Kjell (19. 9. 1987). „Kvinner har de beste idéene”. Dagens Næringsliv. str. 20. 
  5. ^ „Bjørnholt, Margunn”. Norwegian Centre for Violence and Traumatic Stress Studies. Arhivirano iz originala 29. 06. 2019. g. Pristupljeno 25. 2. 2016. 
  6. ^ „Margunn Bjørnholt”. Emory University. Arhivirano iz originala 29. 10. 2013. g. Pristupljeno 15. 4. 2012. 
  7. ^ „Deltakere i Rettigheter, individer, kultur og samfunn”. University of Oslo Faculty of Law. Arhivirano iz originala 4. 10. 2014. g. 
  8. ^ „Margunn Bjørnholt”. Rethinking Economics Norway. 
  9. ^ [1], Oria.no
  10. ^ „Margunn Bjørnholt”. inGenere.it. Pristupljeno 15. 4. 2012. 
  11. ^ Haslie, Anita (14. 9. 2010). „A Successful Work-Life Balance”. Research Council of Norway Information Centre for Gender Research in Norway. Arhivirano iz originala 06. 10. 2014. g. Pristupljeno 15. 4. 2012. 
  12. ^ Luscombe, Belinda (18. 10. 2010). „Week-On, Week-Off Parenting”. TIME Magazine. Arhivirano iz originala 17. 08. 2013. g. Pristupljeno 15. 4. 2012. 
  13. ^ Luscombe, Belinda (22. 9. 2010). „A Crazy 40-Year-Old Experiment Suggests Work-Life Balance Is Possible”. TIME Healthland. Pristupljeno 15. 4. 2012. 
  14. ^ Gimmestad, Johnny (3. 10. 2010). „Vekker oppsikt internasjonalt”. Aftenposten. Arhivirano iz originala 6. 10. 2010. g. Pristupljeno 15. 4. 2012. 
  15. ^ Parbring, Bosse (2011). „Delat föräldraskap, delad arbetstid”. NIKK magasin. Nordic Gender Institute. 2011 (1). Arhivirano iz originala 19. 05. 2020. g. Pristupljeno 15. 4. 2012. 
  16. ^ Stalsberg, Linn (2011). „En krympet likestillingsdebatt”. Forskningsmagasinet Apollon. University of Oslo. 2011 (1). Pristupljeno 15. 4. 2012. 
  17. ^ Hanssen, Linn (4. 6. 2006). „Likestilling er bra for kjærligheten”. Dagbladet. Pristupljeno 15. 4. 2012. 
  18. ^ Bråten, Beret (29. 11. 2005). „Delte arbeid ute og hjemme”. Research Council of Norway Information Centre for Gender Research in Norway. Arhivirano iz originala 06. 10. 2014. g. Pristupljeno 15. 4. 2012. 
  19. ^ Gimmestad, Johnny (5. 9. 2010). „Det lønner seg for far å stelle hjemme”. Aftenposten. 
  20. ^ Moe, Ingeborg (12. 12. 2005). „Tenk nytt om tidsklemma”. Dagbladet. str. 1, 16, 17. 
  21. ^ Central and Eastern Europe
  22. ^ „EFFECT: Cross-national Polish–Norwegian project on work–life balance”. Oslo Research. Pristupljeno 18. 3. 2019. 
  23. ^ „Intimate partner violence: gender, equality and power”. NKVTS. 
  24. ^ Skaar, Kristin Marie (24. 5. 2014). „– Klart vi kan jobbe mindre”. forskning.no. Arhivirano iz originala 14. 07. 2014. g. Pristupljeno 20. 05. 2019. 
  25. ^ Langeland, Terje (18. 6. 2013). „Women Unaccounted for in Global Economy Proves Waring Influence”. Bloomberg.com. 
  26. ^ Sullivan, T.E. (2014). „Review: Counting on Marilyn Waring: new advances in feminist economics”. Choice: Current Reviews for Academic Libraries. 52 (3): 52—1517. doi:10.5860/CHOICE.185300. 
  27. ^ Elson, Diane (2015). „Book Review: Counting on Marilyn Waring: new advances in feminist economics”. Feminist Review. 109 (1): e9—e11. doi:10.1057/fr.2014.58. Pristupljeno 25. 2. 2015. 
  28. ^ "Hundre interesserte til alternativ bank," Telemark Arbeiderblad 25 October 1991 p. 5
  29. ^ „Mannsforsker ny leder i Norsk Kvinnesaksforening”. Aftenposten. 11. 5. 2014. 
  30. ^ „Amal Aden tildelt Gina Krog-prisen”. Adresseavisen. 21. 5. 2016. 
  31. ^ „Norsk kvinnebevegelse slår seg sammen i ny lobby”. Kureren. 29. 1. 2014. Pristupljeno 4. 10. 2014. 
  32. ^ Han topper Bærums grønne, Budstikka, 26 November 2014

Spoljašnje veze

uredi
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Маргун_Бјорнхолт&oldid=27529117”