Marijana Veber
Marijana Veber (rođena Marijana Šnajgter; 2. avgust 1870, Erlinghauzen — 12. mart 1954, Hajdelberg) bila je supruga Maksa Vebera i poznati borac za ženska prava.
| Marijana Veber | |
|---|---|
 Marijana Veber | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 2. avgust 1870. |
| Mesto rođenja | Erlinghauzen, Nemačka |
| Datum smrti | 12. mart 1954. (83 god.) |
| Mesto smrti | Hajdelberg, Zapadna Nemačka |
| Obrazovanje | Marianne-Weber-Gymnasium |
| Filozofski rad | |
| Regija | hrišćanstvo |
| Uticao na | Maksa Vebera |
Mladost uredi
Rođena je 2. avgusta 1870. godine u Erlinghauzenu kao kći doktora medicine Edgvarda Šnajgtera i Ane Veber. Posle smrti majke preselila se u Lembo, gde su je odgajale baba i tetka. Tokom ovog perioda njen otac i stric su proglašeni ludima i hospitalizovani su. Sa 19 godina je diplomirala. Od 1891. godine počinje da provodi više vremena sa Maksom Veberom Juniorom i njegovom majkom Jelenom. Zbližava se sa Jelenom, koja je oslovljava kao onu koja je nesvesna svoje lepote. Ona i Maks Veber se 1893. godine venčavaju i sele se u Berlin.
Brak uredi
Tokom prvih godina njihovog braka Maks je predavao na univerzitetu. Marijana je nastavila sa svojim školovanjem. Posle preseljenja u Frajburg ona 1894. upoznaje Henriha Riketa. Pod njegovim uticajem Marijana dobija želju da se uključi u pokret feminstkinja. Takođe posvećuje se i pokretu koji podržava žene koje pohađaju univerzitet. 1898 Maksov otac umire i on trpi česte neuroze. Između 1898 i 1904. Maks se povlači iz javnog života, često posećuje mentalne ustanove, putuje i daje ostavku na univerzitetu. Njihove uloge su se obrnule, tako da je Maks ostajao kući a Marijana je išla na političke proglase. 1900. Marijana objavljuje svoju prvu knjigu "Fičeov socijalizam i njegova povezanost sa Marksovom doktrinom". 1904. njihova porodica je posetila Ameriku. U Americi upoznaje Džejn Adams i Florens Keli. Te iste godine Maks ponovo stupa na javnu scenu tako što objavljuje "Protestansku etiku i duh kapitalizma". Marijana ga sledi i objavljuje delo pod nazivom "Brak, majčinstvo i zakon". 1907. njen deda umire, ali joj ostavlja dovoljno novca da može da nastavi svoj lagodan život. Marijana se posvećuje pisanju i objavljuje dela Pitanje razvoda, Autoritet i anatomija braka, Vrednost domaćinstva, Žene i objektivna kultura. U javnosti Veberovi su izgledali kao skladan par, ali Maks je imao aferu sa njihovom porodičnom prijateljicom Else Jafe. Po izbijanju Prvog svetskog rata Marijanina dela postaju još obimnija, ona je tada napisala Nova žena, Idealan brak, Rat kao etnički problem, Sile koje oblikuju seksualan život. 1918. Marijana postaje član nemačke demokratske stranke i nedugo zatim biva izabrana za delegata parlamenta Badena. 1920. Maksova sestra je izvršila samoubistvo tako da su Maks i Marijana usvojili njenu decu. Ubrzo nakon sestrine smrti Maks je dobio upalu pluća i umro od toga. Posle Maksove neočekivane smrti Marijana se povukla iz javnog života, pripremajući se da objavi knjige koje je njen muž napisao. 1926 je diplomiralala, potom je počela da piše biografiju svoga muža. Marijana se ponovo aktivirala u feminističkim krugovima i vremenom se ljudi okupljaju oko nje. Izvor beleži da je držala govore pred više od 5000 ljudi. Njena karijera govornička karijera se završila oko 1935. Počeo je i Drugi svetski rat, a njena delatnost se smanjila. Za to vreme Marijana je držala salon i tako prehranjivala svoju porodicu. Za to vreme objavila je delo pod nazivom Žena i ljubav.
Delatnost uredi
Osnovni motiv njenih dela je žena u patrijahalnoj porodici. Ona je pisala o običnim ženama svog vremena, o njihovim poslovima, životima. Govorila je kako autonomija žene pati i kako muškarci dominiraju u javnim sektorima. Jedna je od prvih koja je shvatila da žena jeste i mora biti jednaka muškarcu.
Struktura braka može biti korišćena kao model izučavanja društva. Brak i sudbina udatih žena je centralani motiv koji se provlači kroz pravo, istoriju, religiju i filozofiju. Po njoj brak može biti destruktivan za ženu, ali u isto vreme je i neka vrsta štita. Ona se posvetila detaljnoj analizi ove institucije. Po njoj ključni problemi braka su: novac, rad žene i seksualnost.
Ženski rad može biti korišćen za mapiranje i objašnjenje pojedinca i društva. Ljudski rad stvara kulturne produkte. Ta dela su rangirana od najmanjeg ka najvećem, koji su ujedno i najviše apstraktni kao što su filozofija i jezik. U sredini ove skale se nalaze poslovi koje žene svakodnevno rade. U sredini je sopstvenost stvorena i ta sopstvenost utiče na ostale. Marijana kaže da je sukob između prirodnog (životinjskog) i moralnog u osnovi našeg bića.
Razlike kao što su klasa, obrazovanje, godine i osnovne ideologije imaju ogromni uticaj na svakodnevni život žena. Postoje mnoge razlike između seoskih i gradskih žena, ali takođe postoje mnoge razlike između seoskih žena. Gradske žene, kojima je Marijana pripadala, nisu definisane samo od strane delatnosti svoga muža, već i od sopstvene. Zbog toga imaju različite potrebe i ideje.
Georg Zimel i Marijana Veber uredi
Postoje određene povezanosti između Zimela i Maksa, prvenstveno zbog njihovih uticaja na Frankfurtsku školu. Marijana i Georg Zimel su se upoznali tokom studija. Njihovo prijateljstvo je trajalo dvadesetak godina. 1911. ona je napisala kritiku o njegovom eseju Relativizam i apsolutizam u problemu polova, u kojoj kritikuje njegov koncept odnosa između polova.
Smrt uredi
Nema puno podataka o tome kako i zbog čega je Marijana umrla. Zna se da je preživela Drugi svetski rat. Smatra se da je umrla 1954. godine, sa 84 godine i da je sahranjena u Hajdelbergu.
