Marijeve reforme

Marijeve reforme je naziv za reforme koje je na početku svog mandata godine 107. p. n. e. sproveo rimski konzul Gaj Marije u svrhu poboljšanja vojne moći Rimske republike. Njima je tadašnja rimska vojska od milicijske pretvorena u profesionalnu stajaću vojsku što je imalo dalekosežne političke posledice − s jedne strane je Rim sebe potvrdio kao najefikasniju vojnu silu antike, dok je s druge strane potkopan autoritet civilne vlasti i stvoreni uslovi da se republika transformiše u carstvo.

Akvila - legijski orao - (današnja rekonstrukcija) je predstavljao legijski steg koji je Marije uveo tokom svojih reformi. Gubitak legijskog orla predstavljlo je najveću sramotu za rimsku legiju.

Reforme

Procenjujući da mu je potrebna brojnija vojska za okončanje Jugurtinog rata, Gaj Marije je želeo da sprovede opsežniju regrutaciju. Naime, po dotadašnjim zakonima rimsku vojsku mogli su da služe nosioci rimskog građanskog prava koji su posedovali imovinu u visini od bar 3000 sestercija i koji su samim tim sami sebi mogli da obezbede oružje i opremu. Kako reforme braće Tiberija i Gaja Graha nisu uspele, sloj sitnih italskih zemljoposednika, koji je davao većinu vojske je prilično propao u materijalnom pogledu tj spao je ispod imovinskog cenzusa. Pored toga, u istom periodu Rimljani su pretpeli teške gubitke u ratu sa Kimbrima i Tevtoncima, gde je 113. konzul Karbon izgubio 20.000 ljudi, i daleko umerenije, ali neugodne gubitke u ratu sa Jugurtom. Pošto su varvari zapretili Italiji ponovo, preostala Metelova vojska je poslata u alpske krajeve.

Marije je morao da obezbedi regrutaciju i problem je rešio tako što je, suprotno dotadašnjoj tradiciji, omogućio najsiromašnijim građanima (capite censi) da pristupe vojsci. Po njegovoj zamisli, vojska je profesionalizovana tako što je vojnik pristajao da služi na 25 godina, a zauzvrat ga je država snabdevala opremom, oružjem i redovnom platom u novcu. Pored toga vojnici su imali pravo na deo ratnog plena.

Pošto je okupio i opremio svoju buduću vojsku, Marije je sproveo rigoroznu i ujednačenu vojnu obuku. Vojska je striktno podeljena na legije od po 6.000 ljudi od čega je na vojnike otpadalo 5 200. Svaka legija se delila na 10 kohorti, a svaka kohorta na centurije koje je činilo oko 80 ljudi. Centurije su zajedno marširale, nastupale u borbu i podizale zajednički logor. Vojnici su bili dužni da nose sopstveno oružje i opremu (oko 25 kg najmanje) tako da, sem što su dobili nadimak Marijeve mule, mobilnost legija, koje nisu sada bile opterećene brojnom komorom, je povećana.

Po trećem delu reforme, vojnici su po završetku službe dobijali komad zemlje u Italiji koji bi bio dovoljan za dalje izdržavanje njihovih porodica. Podela zemlje isluženim vojnicima zavisila je od njihovog zapovednika. Oficirski kadar je isto tako profesionalizovan i sada je primao isplate novca 10-25 puta veće od običnih vojnika. Marije je takođe obećao rimsko građansko pravo stanovnicima srednje Italije (Picenum, Etrurija...) koji bi odslužili pun vojni rok.

Potonje reforme

Reformom su ukinute podele rimske vojske na manipule i rodovi hastata, principa, trijarija i velita.

Posledice

Nove legije su postajale više odane svojim vojskovođama nego Rimu, što je omogućilo potonje građanske ratove.

Spoljašnje veze

• An article on the Marian Reforms at unrv.com
• Marius' Mules Arhivirano na sajtu Wayback Machine (7. avgust 2009) The Roman Army Before and After the Marian Reforms.