Marko Grk (lat. Marcus Graecus) bio je vizantijski vojni pisac neutvrđennog identiteta. Živeo je i pisao u Vizantiji, verovatno, u 7. ili 8. veku. Zaslužan je za prvi opis pripreme baruta u Evropi.[1]

Originalni rukopisi na grčkom jeziku nisu sačuvani; poznati su samo neki prevodi na latinski iz 10, 11. i 12. veka. Kako su prevodi, po svemu sudeći, vremenom dopunjavani - neki istoričari tvrde da je Knjiga o spaljivanju neprijatelja vatrom (lat. Liber ignium ad comburendos hostes), koje se pripisuje Marku Grku, u stvari delo više autora, iz čega izvlače zaključak da Marko nije ni postojao. Ovaj spis, koji je Žan Efer (fr. Jean Chrétien-Ferdinand Hoefer) štampao u prvoj svesci Istorije hemije (fr. Histoire da la chimie) u Parizu, 1842-1843, veoma je značajan za istoriju vatrenog oružja, jer sadrži uputstva za izradu već od ranije poznate grčke vatre, i nove vatrene smeše leteća vatra lat. ignis volans - u stvari baruta.[1]

Reference

uredi
  1. ^ a b Gažević, Nikola (1973). Vojna enciklopedija (knjiga 5). Beograd: Vojnoizdavački zavod. str. 288. 

Literatura

uredi