Marta Tambovska
Marta Tambovska (monaško Margarita; rođ. Marta Petrovna Aparina; početak 18. veka, Saransk - 1 (14. septembar 1800, Tambov) - shimonahinja Ruske pravoslavne crkve; osnivač Tihvin-Bogorodičkog manastira u gradu Kirsanovu[1].
| Marta Tambovska | |
|---|---|
 Kirsanovski manastir, koji je osnovala Marta Aparina. Slika iz 1911 | |
| Lični podaci | |
| Druga imena | Marta Petrovna AparinaMargareta |
| Datum rođenja | XVIII vek |
| Mesto rođenja | Saransk, |
| Datum smrti | 1 (13) septembar 1800. |
| Mesto smrti | Tambov, Ruska imperija, |
| Religija | Pravoslavlje |
| Svetovni podaci | |
| Kanonizacija | 1988 |
| Praznik | 1 (14) septembar ,
24 (11) septembar , 28 jul (10 avgust) |
Pravoslavna crkva je spominje 28. jula (po julijanskom kalendaru) i u Saboru tambovskih svetaca[2].
Biografija
urediMarta Aparina je rođena u plemićkoj porodici u gradu Saransku. Oko 1780. godine, nakon smrti svog oca, preselila se u grad Kirsanov sa svojom majkom, dva brata Ivana i Sergeja i sestrom Pelagejom.
Od detinjstva, Martu je privlačio asketizam, a od malih nogu je prestala da jede brzu hranu. Tako su majka i dadilja više puta zatekle devojku kako se noću usrdno moli, zbog čega su je grdile. Često je volela da okuplja svoje drugare i priča im, umesto bučnih igara i zabave, o Bogu. Svakim danom Marta se sve više trudila da ode u manastir, da se povuče od sveta i njegove vreve. Sa suzama je nagovarala majku da je pusti, ali uzalud. Devojka je nosila crnu haljinu i, uz dozvolu svoje majke, obilazila je manastire. Često je i sama obavljala posao sluga, a ako bi oni nešto pogrešili, preuzimala je njihovu krivicu na sebe.
Posle smrti majke, oko 1783. godine, devojka Marta je oko sebe okupila malu zajednicu vernih devojaka. Njena sestra Pelageja postala je igumanija ove hrišćanske zajenice. Kasnije je zajednica prerasla u manastir i tu je uvedena povelja Sarovske isposnice[2]. Na jednom od svojih hodočašća u Kijev, Marta je tajno položila monaški postrig sa imenom Margarita. Veruje se da su Martini ispovednici bili sveštenik Gavrilo, koji je služio u Arhangelskoj crkvi u Tambovu, kao i stanovnik Sarovske isposnice, jeromonah Isaija I (Zubkov). Prema legendi, starcu Martu je na putu iz Sarovske isposnice više puta posećivao iguman Nazarij (Kondratjev), kasnije iguman Spaso-Preobraženskog Valaamskog manastira. Sećao se blistavog lica starice, „činilo se kao da iz nje izvire neka nepoznata sila“[1].
Nešto pre smrti, starica se preselila iz Kirsanova u Tambov, gde je umrla 1 (14) septembra 1800. godine. Na telu pokojnice su bili nošeni teški lanci, čiji ključ nikada nije pronađen.
Na sahranu je došao veliki broj vernih. Sahranjena je na groblju Vozdviženskoe u Tambovu, na levoj strani oltara grobljanske crkve[3].
Proslavljena je kao svetiteljka 1988. godine ustanovljenjem opštecrkvenog proslavljanja.
Izvori
uredi- ^ a b Aleksiĭ, ur. (2001). Pravoslavnai︠a︡ ėnt︠s︡iklopedii︠a︡. Moskva: T︠S︡erkovno-nauchnyĭ t︠s︡entr "Pravoslavnai︠a︡ ėnt︠s︡iklopedii︠a︡". ISBN 978-5-89572-006-6. OCLC ocm46632361.
- ^ a b „MARFA (APARINA) - Drevo”. drevo-info.ru (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2024-06-06.
- ^ Platonov, Oleg, ur. (2010). Russkie monastyri i khramy: istoricheskai︠a︡ ėnt︠s︡iklopedii︠a︡. Issledovanii︠a︡ russkoĭ t︠s︡ivilizat︠s︡ii. Moskva: Institut russkoĭ t︠s︡ivilizat︠s︡ii. ISBN 978-5-902725-61-9.