Masinisa

Masinisa (241. p. n. e. do oko 148. p. n. e.) je bio prvi kralj Numidije, koji je ujedinio sva numidijska plemena. Poznat je po ulozi u Drugom punskom ratu, u kome je ratovao najpre na strani Kartaginjana, a onda na strani Rimljana, kojima je pomogao u ključnoj bici kod Zame, kojom je 202. p. n. e. okončan Drugi punski rat. Nakon Drugoga punskoga rata koristio je naklonost Rimljana, pa je otimao kartaginjanske teritorije. Rimljani su zabranjivali Kartginjanima da mu uzvrate ratom. Kada su 152/151. p. n. e. proterani glavni članovi frakcije, koju je on podržavao u Kartagini tada je započeo invaziju na Kartaginu, koja se okončala njegovom pobedom. Taj sukob iskoristili su i Rimljani da bi 149. p. n. e. započeli Treći punski rat protiv Kartagine.

Masinisa

NumidijaUredi

Numidija je bila zemlja ugllavnom nomadskoga stanovništva i bila je podeljena na dva dela. Reč nomad je i izvedena od reči Numidija. Na istoku su živeli Masiliji, a na plodnom zapadu Masesiliji. Masilijima na istoku vladao je kralj Gala, a Masesilijima na zapadu Sofaks. Gala je bio Masinisin otac. Istočno pleme bilo je tradicionalno u prijateljskim odnosima sa Kartaginom i izgleda da su Kartaginjani doprinosili usponu njima naklonjene dinastije, koja je mogla da služi kao bedem protiv zapadnih Numiđana. Masinisa je bio obrazovan u Kartagini.

Mladi Masinisa pobeđuje SofaksaUredi

Kartagina je tokom 214. p. n. e. ratovala protiv Sofaksa, kralja zapadnih Numiđana. Kartaginjani su zatražili pomoć od Gala, kralja Masilija, tj. istočnih Numiđana. On je poslao svoju vojsku pod komandom svoga sedamnaestogodišnjega sina Masinise. Sofaks nije mogao da se suprotstavi udruženim snagama Kartaginjana i Masinise. Poražen je 213. p. n. e. u velikoj bici izgubivši 30.000 vojnika. Nakon poraza pobegao je kod Maurisija, koji su živeli kraj Atlanskoga okeana. Sofaks je i tu okupio novu vojsku i pripremao se da pređe u Španiju, ali Masinisa je stigao na vreme i ponovo ga sprečio.

Ratuje na strani Kartaginjana u IberijiUredi

Masinisa je već tokom 212. p. n. e. podržavao Kartaginjane u ratu, koji su oni u Iberiji vodili protiv Rimljana. Komandovao je velikom jedinicom numiđanske konjice od oko 3.000 konjanika. Učestvovao je u bici na gornjem Betisu 211. pre n. e, kada su poginula oba Scipiona. Numiđanska laka konjica pod komandom Masinise je danju i noću uznemiravala i napadala vojsku Publija Kornelija Scipiona tokom njegovoga približavanja Kastulu, u kome se nalazio Magon Barka. Kada je Publije saznao da mu iza leđa dolazi Andobal sa Keltiberima promenio je plan i napao Andobala, koji je uspeo da izdrži dovoljno dugo dok mu u pomoć nije došao Masinisa sa konjicom. Kasnije su došli Magon Barka i Hazdrubal Giskon, pa je rimska vojska bila potučena do nogu, a Publije je poginuo. Nakon toga Masinisa je i dalje ratovao u Iberiji na strani Kartaginjana. Uspešno je vodio gerilski rat protiv Scipiona Afrikanca. Učestvovao je 206. p. n. e. u bici kod Ilipa, u kojoj je Scipion Afrikanac pobedio kartaginjansku vojsku pod komandom Hazdrubala Giskona i Magona Barke.

Prelazi na stranu RimljanaUredi

Nakon teškoga poraza u bici kod Ilipa Masinisa je stupio u kontakt sa Rimljanima, tačnije najpre sa Markom Junijem Silanom. Nakon toga trebalo je da utiče na narod i vođstvo u Numidiji, da se promeni spoljnopolitička orijentacija njegove kraljevine, koja je uvek bila karatginjanski saveznik. Bilo je potrebno relativno mnogo vremena da bi započeo pregovore sa Scipionom Afrikancem. Na sastanku sa Scipionom Afrikancem obećao je vojnu podršku u slučaju da se Rimljani iskrcaju u severnoj Africi. Za Scipiona i Rimljane to je veoma važna novost, jer je Masinisa predvodio udarnu snagu kartaginjanske vojske, numiđansku konjicu. Taj savez je jedno vreme bio prikriven, tako da je Masinisa i dalje ostao sa Kartaginjanima u Gadesu na jugu Iberije.

Borba za prestoUredi

U to vreme oko 206. p. n. e. umro je Masinisin otac Gala. Masinisa se u to vreme nalazio u Iberiji. Galu je nasledio po numiđanskom običaju brat, tj Masinisin stric, ali ubrzo je i on umro, pa je krunu nasledio njegov sin Kapusa. Pošto Kapusa nije imao uticaj ili autoritet Mazetul, koji je bio iz sporedne kraljevske linije, uspeo je da potakne deo podanika na pobunu protiv kralja. Kapusa je poginuo u bici protiv Mazetula, a nakon toga Mazetul je predao presto dečaku Lakumazu, jedinom preživelome članu kraljevske kuće. Mazetul je zadržao poziciju regenta i oženio se Hanibalovom nećakom i kraljevom udovicom. Poslao je izaslanike Sofaksu i obnovio je stare veze, osiguravajući na sve strane podršku pred sukob sa Masinisom. Kada je Masinisa čuo da mu je imro stric, a onda i njegov sin, napustio je Iberiju i prešao u Afriku. Odmah po dolasku u Numidiju pridružilo mu se 500 Numiđana, a nakon početnoga uspeha počeli su sa svih strana da mu prilaze Galini veterani. Mazetul je imao brojniju vojsku, a sa pojačanjima dobijenima od Sofaksa raspolagao je sa 15.000 pešaka i 10.000 konjanika. Iako brojčano slabiji Masinisa je pobedio zahvaljujući veteranima i svom vojnom iskustvu. Masinisa je nakon toga ovladao kraljevinom svoga oca, ali pošto je očekivao sukob sa Sofaksom pružio je ruku pomirenja Mazetulu i Lakumazu i dozvolio im da se vrate i uživaju svoja imanja.

Sofaks osvaja Masinisinu kraljevinuUredi

Hazdrubal Giskon je nagovorio Sofaksa da napadne Masinisu, koji je nakon saveza sa Rimljanima postao neprijatelj Kartaginjana. Sofaks je pobedio Masinisu u prvoj bici i zauzeo je celu Masinisinu kraljevinu. Masinisa je pobegao u planine sa malim brojem sledbenika, odakle je vodio gerilski rat i izvodio pljačkaške upade. Pljačkali su uglavnom na kartaginjanskoj teritoriji odvodeći ljude i stoku i prodajući ih na obali. Kartaginjani su se žalili Sofaksu, pa je Sofaksov vojskovođa Bonkar uspeo da iznenadi Masinisu i preotme mu plen. Bonkar je uspešno sprovodio operacije, tako da je tokom jednoga perioda rata Masinisa bio ranjen i ostao je samo sa 4 pratioca. Masinisa se jedno vreme lečio i oporavljao u jednoj pećini, a nakon oporavka okupio je 6.000 pešaka i 4.000 konjanika, pa je uz njihovu pomoć uspeo da povrati svoju kraljevinu i da ugrožava ostale teritorije. Sofaks je sakupio veliku vojsku i zajedno sa svojim sinom Verminom pobedio je Masinisu u velikoj bici između Cirte i Hipoa. Ponovo je cela istočna Numidija pala pod Sofaksovu vlast, a Masinisa je umakao sa malim brojem saboraca sa kojima je 204. p. n. e. dočekao da Scipion Afrikanac dođe u Afriku.

Ratuje u Africi na strani RimljanaUredi

Invazija Afrike počela je 204. p. n. e. Nekoliko stotina transportnih brodova prevezlo je do 32.000 rimskih vojnika na oko 35 kilometara zapadno od Kartagine. Scipion Afrikanac iskoristio je metež da zauzme nekoliko gradova i da pustoši okolinu. Dolazak Masinise sa 2.000 konjanika ojačao je rimske snage. Masinisa je omogućio slamanje prvoga ozbiljnijega kartaginjanskoga otpora rimskoj invaziji. Hanon Hamilkarov je sa 4.000 numiđanskih konjanika zauzeo Salek, a onda se Masinisina konjica pojavila pred gradom. Kada je Hanonova konjica izvela napad onda se Masinisa namerno povukao i navukao je Hanonovu konjicu do zasede, gde ih je čekala rimska konjica. U toj zasedi poginuo je Hanon i pola njegove konjice. Scipion Afrikanac je nakon toga počeo da opseda Utiku, ali nakon dolaska Hazdrubala Giskona i Sofaksa bio je prisiljen da okonča opsadu. Tokom zime dve vojske su imale logore kraj Utike. Scipion Afrikanac je početkom proleća 203. p. n. e. poslao Gaja Lelija i Masinisu da noću spale Sofaksov logor, a on je sa drugim delom vojske napao Hazdrubalov logor. U toj bici kod Utike uspešno su uništili veliku vojsku Kartaginjana i njihovih saveznika. Masinisa je u bici na Velikim ravnicama komandovao numiđanskom konjicom na levom krilu, a bitka se završila rimskom pobedom.

Masinisi vraćena kraljevinaUredi

Nakon poraza u bici na Velikim ravnicama 203. p. n. e. Sofaks se sa konjanicima povukao kući. Pobegao je u zapadnu Numidiju u svoju originalnu kraljevinu, a Gaj Lelije i Masinisa su otišli u istočnu Numidiju, koja je ponovo vraćena pod vlast Masinise. Masinisa je ponovo vraćen na tron istočne Numidije. Sofaks je okupio i treću vojsku, pa je u blizini Sofaksovoga glavnoga grada Cirte došlo do velike bitke u kojoj su Masinisina i rimska vojska pod komandom Gaja Lelija pobedili i zarobili Sofaksa. Nakon te bitke Masinisa je zauzeo Cirtu.

SofonisbaUredi

U Cirti se nalazila velika riznica, a među zarobljenima bila je i Sofaksova žena i ćerka Hazdrubala Giskona Sofonisba. Ona je ranije bila obećana Masinisi, ali nakon njegova prelaska na rimsku stranu Hazdrubal ju je udao za Sofaksa. Masinisa se na brzinu oženio Sosonisbom, da ona ne bi postala rimski zarobljenik. Međutim Scipion Afrikanac ga je kritikovao i tražio je da preda Sofonisbu, da bi mogao da je odvede u Rim i izloži u trijumfalnoj povorci. Masinisa se bojao Rimljana, pa joj je rekao da je ne može spasiti od rimskoga gneva i onda joj je ponudio otrov, koji je ona popila, da bi se spasla od poniženja. Da bi utešio Masinisu Scipion mu je dodelio naslednu titulu kralja, obećavajući mu i delove okolnih teritorija, a taj sporazum je potvrdio rimski Senat.

Bitka kod ZameUredi

U bici kod Zame 202. p. n. e. komandovao je sa konjicom na rimskom desnom krilu. Masinisa je sa numiđanskom konjicom je iskoristio nered na kartaginjanskom levom krilu, pa je napao levo kartaginjansko krilo i najurio ga van bojišta. Nakon nekoga vremena vratio se i zajedno sa Gajem Lelijem izveo je odlučni konjički napad, koji je slomio kičmu Hanibalove vojske. Masinisina konjica se posebno isticala i tokom potere za poraženim neprijateljem. Sam Hanibal je jedva izbegao njegovu konjicu. Zbog saradnje i velike koopoerativnosti Masinise Rimljani su posebno istakli Masinisu u odredbama mirovnoga sporazuma, kojim je 201. p. n. e. okončan Drugi punski rat. Trebalo je da Kartaginjani Masinisi predaju zemlju i gradove, koji mu pripadaju ili su mu pripadali, ili koji su predviđeni da se predaju Masinisi. Kartagina nije imala pravo da vodi rat bez dozvole Rima.

Nepravedno otimanje kartaginjanskih teritorijaUredi

Dobio je ne samo teritorije, koji su pripadali njegovom ocu Gali, nego i Sofaksove teritorije, pa je on postao prvi kralj ujedinjene Numidije. Vladao je tim teritorijama celo vreme do Trećega punskoga rata. Međutim Masinisa je iskoristio rimsku naklonost, pa je uz njihovu podršku otimao kartaginjanske teritorije. Kartaginjani nisu imali pravo po mirovnom sporazumu da zarate protiv njega bez odobrenja Rima. Oni su se zbog toga često žalili Rimu, a rimske delegacije bi onda dolazile tobože da ih mire, a zapravo sa uputstvima da podrže Masinisu u sporovima. Često su nepravde prema Kartaginjanima bile toliko velike da bi se delegacije vraćale u Rim bez postizanja rešenja. Najveći predmet spora bila je plodna oblast Emporije, koju je Masinisa velikim delom okupirao, čak i van granica, dokle su mu Rimljani mogli da dozvole da oštećuje Kartaginjane. Zadržavao je rimsku podršku, ali onda je nastojao da to uzvrati određenim uslugama. Slao je numiđansku konjicu Rimljanima kao podršku za vreme Makedonskih ratova i Rimsko-sirijskoga rata. Posebno je bila značajna podrška, koju je uputio za vreme Trećega makedonskoga rata.

Pobeda nad KartaginomUredi

Masinisa je i unutar Kartagine podržavao jednu od frakcija. Međutim 152/151. p. n. e. proterani su glavni članovi frakcije, koju je on podržavao. Masinisa se onda pripremio za rat. Poslao je u Kartaginu delegaciju, koja je trebalo da traži da se prognani vrate u grad. Međutim Hazdrubal je odbio da primi Masinisinu delegaciju u grad, a pri povratku delegaciju je napao Hamilkar Samnit. Masinisa je to iskoristio kao izgovor za invaziju Kartagine i opseo je grad Oroskap. Hazdrubal je izveo veliku vojsku, koju su ojačale mnogi numidijske vođe, koje su prešle na stranu Kartaginjana. Hazdrubal je raspolagao sa 58.000 vojnika. Prva bitka okončala se nerešenim rezultatom. Scipion Emilijan se u to vreme nalazio u Masinisinom logoru i pokušao je da pomiri dve strane. Masinisa je insistirao na predaju numidijskih dezertera, ali Kartaginjani su odbijali takav zahtev. Neprijateljstva su se nastavila i Masinisa je uspeo da opkoli Hazdrubalovu vojsku i odseče im snabdevanje. Mnogo Kartaginjana tada je stradalo od gladi i bolesti, pa je Hazdrubal bio prisiljen da kapitulira. Morao je da preda dezertere i da pristane da plati 5.000 talanata u roku od 50 godina. Masinisu su predali teritorije oko grada Emporija. Međutim Masinisa je besramno prekršio sporazum i pobio je mnogo Kartaginjana nakon predaje.

Treći punski ratUredi

Taj udar ponizio je Kartaginu, a onda su i Rimljani odlučili da iskoriste priliku i zauvek slome nekad slavnoga protivnika. Nastavili su se pregovori, koji su bili neuspešni, pa je 149. p. n. e. došlo do Trećega punskoga rata. Masinisi je svakako odgovaralo da Rim slomi njegove protivnike. Ipak nije mu odgovaralo da se umesto Kartaginjana u Africi nađu Rimljani, pa je u početku veoma malo pomagao. Tokom 148. p. n. e. Senat je poslao delegaciju, koja je trebalo da od njega traži pojačanje, međutim Masinisa je preminuo pre dolaska delegacije. Nasledila su ga tri sina Micipsa, Mastanabal i Gulusa. Scipion Emilijan je podelio kraljevsku vlast između njegova tri sina. Njegovi potomci su stariji i mlađi Juba (Juba I i Juba II).

Vidi jošUredi

IzvoriUredi