Masovna dekontaminacija
Masovna dekontaminacija (skraćeni maseni dekon) je dekontaminacija velikog broja ljudi u slučaju industrijske, slučajne ili namerne kontaminacije toksičnim, infektivnim, kaustičnim, zagađenim ili na drugi način nezdravim ili štetnim supstancama.
Masovna dekontaminacija, nazvana masovna dekonacija, je proces čišćenja tela, odeće i opreme za uklanjanje štetnih nuklearnih, bioloških ili hemijskih sredstava (NBH) kao što su antraks, biološki agens, hemikalije kao što je hlor, štetne gasove kao što je gorčica i čak neki nervni agensi. Proces dekontaminacije može se koristiti i za uklanjanje ljudi, mesta i stvari od virusa, toksina i radioaktivnog materijala. Osim toga, važno je napomenuti da se ovi događaji mogu dogoditi bilo gde, u bilo koje vreme. Česta pogrešna pretpostavka da se izloženost mrtvih žrtava može dogoditi samo u urbanim ili industrijskim oblastima jednostavno nije tačna. Istorija je pokazala da se ovi događaji mogu desiti i u naseljima i ruralnim područjima. Zbog toga je od ključnog značaja da svaki grad, država i država budu spremni za ove događaje.
Masovna histerija i bezbednosni aspekti uredi
Scene masovnog zagađenja često su scene kolektivne histerije, sa stotinama ili hiljadama žrtava u stanju panike. Stoga, masovna dekontaminacija može zahtevati policijski nadzor, sigurnost ili spasavanje kako bi se pomoglo kontroli panike i održavanju reda. U takvim okolnostima, masovna dekontaminacija može da preuzme neke od karakteristika masovnih hapšenja, sa žrtvama nasilno zaokružene, a zatim tretirane unutar impresivnih pritvorskih područja. Uspešnim opštinskim dekontaminacijama u velikoj meri je pružena bliska saradnja između policije i vatrogasnih službi. Organizovano, informisano i svesno stanovništvo može biti bolje pripremljeno za eventualne vanredne situacije, i manje je verovatno da će doći do panike među njima. U nekim situacijama mogu biti potrebni volonteri za povećanje ili zamenu osoblja za spasavanje / obezbeđenje kako bi se održao smirenost i/ili pomoć u postupcima dekontaminacije.
Na primer, australijski "Zakon o odnosima na radnom mestu 1996" poziva na pritvor žrtvama udesa opasnih materija (hazmat): ACTFB je takođe dobila dodatna ovlašćenja u skladu sa Zakonom o vanrednim situacijama iz 2004. godine kako bi se pritvorili ljudi u incidentu HazMat/CBR.[1]
Federalna agencija za upravljanje vanrednim situacijama (FEMA) takođe sugeriše da žrtve...mogu biti zatočene z... dekontaminaciju.[2]
Čak i neki od jasnih subjekata mogu se odupreti naporima da ih dekontaminišu. Oni koji znaju ili misle da nisu kontaminirani, mogu se odupreti tome da se uđu u zatvorene prostorije sa bolesnim žrtvama ili žrtvama toksina koje i dalje imaju potencijal da povređuju one u blizini. Oni koji nose oružje ili neki oblik kontrabanda mogu zahtevati da ih razdvoje od svoje kontaminirane odeće i efekata. Drugi se mogu jednostavno bojati kontakta sa vlastima, kao i odvajanja od porodice i gubitka posla koji proizilaze iz karantina, više nego što se plaši zagađivača.l
Vojne grupe, crkvene grupe, grupe izviđača, vodiči za devojčice, preduzeća itd. Mogu se pripremiti za eventualne kontaminacije vršenjem bušotina procedura dekontaminacije. Ovo može imati efekat smanjenja verovatnoće panike i omogućavanja brže i uspešnije dekontaminacije.
Oprema za masovnu dekontaminaciju uredi
Masovna dekontaminacija vrši se pomoću dekontaminacionih šatora, prikolica ili fiksnih objekata. Većina bolnica i aerodroma imaju najmanje jednu masovnu dekontaminaciju. Neki noviji aerodromi imaju mobilni objekat koji može proizvesti dekontaminaciju pene u velikim količinama.
LAKS - Međunarodni aerodrom u Los Anđelesu ima sistem dekontaminacije sa četiri topa za sapun kako bi sprčioo histerične gomile. U objektu se nalaze mobilni šatori, tako da se jednom sapunom žrtve mogu obeležiti na obe strane postrojenja (jedan spol sa svake strane) da se isperu u specijalno dizajniranim tuševima, gde mogu ukloniti svu odeću, osušiti i primiti zamensku odeću ili drugu pogodna skromna odeća (tj. improvizovana odeća kao što su krevetići, stolnjaci ili kese za smeće sa izrezima glave i ruke).
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ AUSTRALIAN INDUSTRIAL RELATIONS COMMISSION. „FIREFIGHTING INDUSTRIES EMPLOYEES (ACT FIRE BRIGADE) AWARD 2000”. www.airc.gov.au. Pristupljeno 24. 4. 2018.
- ^ „Archived copy” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 28. 9. 2006. g. Pristupljeno 14. 10. 2006.