Мач судбине

Mač sudbine je zbirka pripovedaka poljskog književnika Andžeja Sapkovskog iz 1996, drugi deo Sage o Vešcu.

Mač sudbine
Orig. naslov	Miecz przeznaczenia
Autor	Andžej Sapkovski
Zemlja	Poljska
Jezik	poljski
Sadržaj
Žanr / vrsta dela	epska fantastika
Lokalizacija	Izmišljeni svet, "Kontinent"; srednji vek
Izdavanje
Datum	1996. (Poljska) 2009. (Srbija)
Broj stranica	367
Tip medija	Meki povez
Prevod
Prevodilac	Vesna Milutinović-Đurić
Hronologija
Prethodnik	Poslednja želja
Naslednik	Krv vilenjaka

Pripovetke

Granica mogućnosti

Geralt od Rivije i Jenefer pridružuju se lovu na zmajeve.

Zaplet

Na drumu blizu Holopolja, Geralt od Rivije upoznaje prijateljski raspoloženog viteza po imenu Tri Čavke i njegove telohraniteljke iz Zerikanije (zemlje na istoku), sa kojima provodi veselu noć u krčmi. Ujutro, putnici nailaze na blokiran drum: gradska straža ne pušta putnike dalje, pošto je lokalni vladar sa grupom najamnika u lovu na zmaja koji teroriše čitav kraj - zmaj je ukrao nekoliko ovaca, ali ga je uspešno otrovao lokalni obućar Kozojed, posle čega se bolesni zmaj povukao u svoju pećinu. Za bolesnim (i samim tim, slabijim) zmajem digla se čitava hajka: lokalni vladar želi da ga ubije kako bi ostvario pravo na susedno kraljevstvo, uz pomoć šarene grupe najamnika: jednog viteza lutalice, trojice "Sekača" (profesionalnih zmajoubica), grupe patuljaka koje predvodi Jarpen Zigrin, i dvoje čarobnjaka: Doregaraja i Jenefer, koja priznaje Geraltu da joj je zmaj potreban kako bi platila operaciju koja će joj omogućiti da ima dece (kako bi prešla "granice mogućnosti"). Tu je i Neven, koji želi materijal za novu baladu iz prve ruke.

Na iznenađenje napadača, umesto slabog i bolesnog lokalnog zmaja pojavljuje se ogroman zlatni zmaj, koji govori ljudskim glasom: on učtivo i zvanično izaziva napadače na borbu. Vitez lutalica kreće prvi: zmaj ga pobeđuje, ali odbija da mu oduzme život. Geralt i Doregaj staju na stranu zmaja, ali ih obojicu obara Jenefer svojom magijom; ona naređuje ostalima da se gube, ali je obara Jarpen Zigrin precizno bačenom kuglicom. Njih troje, zajedno sa Nevenom, vezani gledaju nastavak borbe, i shvataju da zmaj brani svoje mladunče, ne veće od jagnjeta, koje se sakriva pored vezane Jenefer. Sekači i patuljci su potučeni, kada na bojište stiže milicija iz Holopolja, predvođena Kozojedom: oni kao od šale hvataju zmaja ribarskim mrežama, ali ga spasavaju Zerikanke (koje su pratile Tri Čavke), i Jenefer, koja uz Geraltovu pomoć uspeva da se oslobodi.

Na kraju saznajemo istinu: zlatni zmaj je zapravo Tri Čavke, koji ima sposobnost metamorfoze, i ljude smatra simpatičnim, a u borbi između Reda i Haosa, Geralt i Jenefer opredeljuju se za zmaja, koji je branio svoje mladunče (to je jedino blago koje se krilo u zmajevoj pećini), dok je njegova majka (otrovani lokalni zmaj sa početka) uspela da pobegne dok je Tri Čavke zadržavao napadače. Zmaj se prijateljski oprašta od Geralta i Jenefer, predskazujući im da su suđeni jedno drugom, ali da od njihove ljubavi nema ništa: Jenefer odgovara da ne veruje u granice mogućnosti.

Pouka priče je da svako, pa i zmaj može biti na strani dobra, ali svako, pa i čovek, i na strani zla.

Komadić leda

Geralt saznaje detalje iz Jeneferine prošlosti.

Zaplet

Geralt i Jenefer su ponovo zajedno. Na vrhuncu sreće, u novom gradu Geralt upoznaje čarobnjaka Istreda, Jeneferinog starog prijatelja i ljubavnika, koji mu priznaje da je smrtno zaljubljen u Jen i zahteva od njega da mu je prepusti. Jenefer otvoreno priznaje Geraltu da je već godinama u vezi sa obojicom, i da ne može da izabere između njih, pošto su joj obojica potrebni: strast koju joj daje Geralt, i podrška i razumevanje koju pruža Istred. Slomljen čarobnicinim priznanjem, Geralt se ponovo suočava sa Istredom, koji je u istom neizdrživom položaju: nijedan od njih ne može da je ostavi, a ne može da podnese da je deli sa drugim; u očajanju, odlučuju se za dvoboj sutra u zoru. Uoči dvoboja, Geralt odlazi u najzloglasniju krčmu bez oružja i razmeće se svojim zlatom: napadnut od razbojnika na ulici, odbija da se brani, ali razbojnici prepoznaju njegov vešterski medaljon i odbijaju da ga ubiju, preporučujući mu da se sam obesi o kajase u štali, ako baš želi smrt. U zoru, Geralt dolazi na mesto dvoboja, gde ga Istred, moćan čarobnjak, dočekuje naoružan samo mačem, dajući mu reč da će se boriti ne koristeći magiju, iako je jasno da protiv vešca nema nikakve šanse. Istred priznaje Geraltu da je dobio poruku od Jenefer: napušta ih obojicu, pošto nije u stanju da im uzvrati istom merom, a postoje darovi koji se u tom slučaju ne smeju primiti - njena je ljubav kao komadić leda. Geralt odbija da ga ubije, dajući mu isti savet koji je sinoć dobio od razbojnika.

Večni plamen

Geralt rešava misteriju zamene identiteta na ulicama Novigrada.

Zaplet

U Novigradu, metropoli Severa ("gotovo 30.000 stanovnika, 32 krčme i 12 bordela"), Geralt i Neven pomažu hobitu Daintiju Biberveltu, bogatom trgovcu, da razotkrije duplera koji je preuzeo njegov lik i ukrao mu identitet. Upoznavši duplera u toku potere, Geralt odlučuje da ga poštedi, uverivši se da se radi o bezopasnom, progonjenom stvorenju koje samo pokušava da preživi i nađe svoje mesto pod suncem. Dirnut, Dainti Bibervelt ga prihvata kao novog rođaka ("Dudu Bibervelt") i ortaka u poslovima, a na kraju saznajemo da u Novigradu ima još duplera, od koji su neki na veoma visokim položajima.

Malo požrtvovanja

Satirična verzija "Male sirene".

Zaplet

Bez novca, Geralt i Neven ne mogu da biraju poslove: Neven svira po svadbama (gde Geralt upoznaje mladu pesnikinju Esi Daven, zvanu "Okce", i zavodi je iz dosade), a Geralt pristaje da radi kao prevodilac za princa Aglovala, koji preko njega razgovara sa lokalnom sirenom, u koju je zaljubljen. Pošto princ odbija da mu plati ("jer plaća rezultate, a ne dobre namere"), Geralt prihvata novi zadatak: neko je iskasapio čitavu posadu broda za lov na bisere. Ušavši u more za vreme oseke, Geralt i Neven (koji mu se pridružio u potrazi za biserima i materijalom za novu baladu) otkrivaju podvodni grad, i jedva preživljavaju sukob sa njegovim stanovnicima, inteligentnim i naoružanim ribolikim, antropomorfnim stvorenjima, zahvaljujući pomoći sirene. Geralt ponovo ne dobija nagradu, iako je ranjen (pošto je ubio svega nekoliko stvorenja, čime nije rešio problem lova na bisere), i odbija mesto oficira u Aglovalovoj službi; jedini plod čitave avanture je jedan plavi biser - koji Geralt poklanja Esi - i to da se Esi smrtno zaljubila u Geralta, koji prvi put shvata koliko je teško uzvratiti ljubav nekom koga ne voliš (kako Neven objašnjava, Jenefer ga je toliko iskvarila, da mu se normalne žene više ne dopadaju). Na kraju, Geralt provodi noć sa Esi, a Neven sastavlja baladu o ljubavi vešca i pesnikinje, koja je trajala večno.

A zapravo, Geralt i Esi se nikada više nisu sreli: ona je umrla za vreme epidemije u Vizimi 4 godine kasnije, i Neven ju je sahranio u šumi, sa njenom lautom i Geraltovim biserom, i na njenom grobu je jedini put otpevao svoju baladu. Pred zoru, prikrao mu se gladan i besan vukodlak, ali, videći da je to Neven, kratko je poslušao, a zatim se udaljio.

Mač sudbine

Geralt upoznaje Ciri, princezu Cintre, i beži od sudbine.

Zaplet

Na ivici Brokilona, poslednje slobodne šume vilenjaka, Geralt (koji je pošao u Brokilon kao poslanik kralja Venclava od Bruge) nailazi na grupu pobijenih vojnika i ranjenog viteza, koji ga moli da spase princezu koju su tražili. Opkoljen od Drijada, vilenjakinja koje čuvaju šumu, Geralt im se obraća na vilenjačkom, predstavljajući se kao Gvinblejd, Beli Vuk, prijatelj Etne, gospodarice Brokilona. Na putu kroz šumu u pratnji mlade drijade po imenu Braen (koja očito nije prava vilenjakinja, već devojčica koju su otele i odgajile drijade), Geralt spasava zelenooku desetogodišnju devojčicu od džinovske stonoge, a zatim je na leđima ponese sa sobom; usput saznaje da je devojčica princeza po imenu Ciri, da su joj roditelji stradali u brodolomu i da je baka odlučila da je uda za princa Kistrina (sina kralja Ervila od Verdena) : ona je pobegla od tog braka sa jednim mladim štitonošom (koga su usput ubile drijade) i tako dospela u Brokilon. Devojčica priznaje Geraltu da se ne može udati pošto joj je majka bila čarobnica i otac takođe začaran, a ona je suđena za druge stvari, iako još ne zna koje, pošto baka to krije od nje. Geralt joj usput ispriča priču, podeli hranu sa njom i nauči je da istrese nos prstima; na dolasku u grad na drveću, Srce Brokilona, Geraltu vezuju oči, dok Ciri ne, i on joj objašnjava da drijade nikada ne seku drveće, već ga neguju da raste. U gradu drijada sreću Frejkseneta, ranjenog viteza, koga su drijade previle i donele na rukama: saznajemo da je on neko vreme bio kormoran, sve dok mu Geralt nije skinuo urok - Ciri prvi put saznaje da je Geralt veštac.

Gospodarica Etna, čija je pokojna kći nekada volela Geralta, odlučuje sudbinu zarobljenika: Frejksenet će ostati dok se ne oporavi, a zatim poslužiti za priplod mladim drijadama, dok ne zasluži slobodu; Geralt je slobodan da ode, i odnese poruku kralju Venclavu da se Brokilon nikada neće predati, niti pregovarati sa ljudima, a Ciri će ostati u Brokilonu i odrasti kao drijada, u zamenu za unuče koje Geralt (kao veštac) nije mogao dati Etninoj kćeri. Ciri smelo priznaje Etni da je se ne plaši, pošto ju je baka naučila da drijade nisu zle, a Etna prepoznaje Ciri kao jedno od dece Drevne krvi (tj. vilenjačkog porekla), o kojima kovore proročanstva. Međutim, Ciri priznaje da ne može ostati u Brokilonu, pošto mora da pođe sa Geraltom, koji je njena sudbina: podvrgnuta Vodi Brokilona, koja treba da joj oduzme pamćenje i pretvori je u drijadu, Ciri ostaje neizmenjena, i potvrđuje da želi da pođe za svojom sudbinom. Geralt zahvaljuje Etni, ubeđen da se nije radilo o Vodi Brokilona, i ispija napitak posle Ciri kako bi to dokazao: odmah pada u trans (iako čarobni napici ne deluju na vešce) i u viziji ugleda princezu Pavetu, Jenefer i kraljicu Kalante, koje mu govore o sudbini (Paveta da ga njegova sudbina čeka, Jenefer da je sem sudbine, potrebno nešto više, a Kalante, smrtno ranjena, da je sudbina svih osim Geralta, smrt). Probudivši se iz transa na ivici Brokilona sa princezom kraj sebe, Geralt je najzad prepoznaje kao Pavetinu kći, unuku Kalante od Cintre; Ciri mu priznaje da joj je dadilja rekla da će doći veštac bele kose i odvesti je.

Na putu iz šume (Ciri je instiktivno našla put) nailaze na trgovce pobijene na drumu, i najamnike kralja Ervila, koji tvrde da su zločin počinile drijade, ali Ciri primećuje drveće oboreno da prepreči put, i nehotice govori naglas da to nisu mogle biti Drijade; vojnici smesta napadaju Geralta i Ciri, ali ih spasavaju drijade i druid Mišovor, koji je krenuo u potragu za princezom. Mišovor poziva Geralta u Cintru, tvrdeći da je Ciri sudbinom zauvek vezana za Geralta (što skorašnji događaji potvrđuju), i nudi mu da odmah povede Ciri sa sobom, ali ga veštac odbija, jer ne želi da ugrozi Ciri. Kada se iskrao iz logora, u žurbi, još dugo je čuo za sobom devojčicino dozivanje, i povike da od sudbine neće pobeći.

Nešto više

Geralt saznaje da se od sudbine ne može pobeći.

Zaplet

U Gornjem Sodenu, na ukletom mostu, Geralt spasava trgovca po imenu Jurga od čopora krvožednih dvonožnih gmizavaca, u zamenu za obećanje ("Daćeš mi ono što po povratku kući zatekneš a čemu se ne nadaš"). Teško ranjen, vozeći se u kolima doživljava halucinacije kroz koje saznajemo događaje od prethodnih godina. San prvi. San drugi.

Uz put ih sustiže čarobnica Visena, isceliteljka, koja im je krenula u pomoć saznavši da je Geralt ranjen, i leči Geralta i njegove pratioce besplatno (pošto od veštaca ne uzima novac iz solidarnosti); došavši sebi, Geralt je prepoznaje kao svoju majku, čije ime je saznao od Vesemira - vešca koji ga je odgajio i dao mu ime Geralt od Rivije (rivski akcenat je uvežbao naknadno, kako bi imao zavičaj, makar u mašti). Susret je težak za oboje, nijedno od njih ne može rečima da premosti sudbinu koja ih povezuje, ali se rastaju prijateljski.

U razgovoru sa Jurgom, saznajemo da je Geralt proveo godinu dana na severu: za to vreme, severna kraljevstva bila su napadnuta od južne imperije Nilfgarda (koje narod severa kolokvijalno naziva Crni, zboj boje uniformi), ali je invazija odbijena u Drugoj bici za Soden, združenim vojskama severnih kraljeva i dvadeset i dvoje čarobnjaka, od kojih je četrnaestoro položilo živote u bici, braneći narod Sodena (Jurga govori o njima sa velikim poštovanjem i zahvalnošću). Na bojištu, na Brdu Čarobnjaka, Geralt zatiče kameni spomenik bogato ukrašen cvećem, sa uklesanim imenima poginulih čarobnjaka, među kojima i svoje stare prijateljice Lite Nejd, zvane Koral, i Tris Merigold; izgubivši svest, Geralt ima viziju Smrti, kao blede, plavooke, bose devojke koja ga prati u stopu, i nudi joj da pođe sa njom odmah, ali ga ona odbija. Jurga dobrovoljno nudi Geraltu svog mlađeg sina da uči vešterski zanat (pošto zna da njegova žena više ne može da rađa): Geralt tvrdi da često ima sumnje u pravednost svog posla, a Jurga odgovara da je sumnja dobra i ljudska: samo Zlo je nema. San treći.

Na dolasku u Zarečje, Jurginoj kući, njegova žena Zlatolika otkriva mu da je usvojila devojčicu, ratno siroče, koje su spasili druidi: pred kućom Geralt sreće Ciri, i na njene reči da je ona njegova sudbina, grli je sa rečima da je ona nešto više.

San prvi

Na Majsku Noć (Betlejen), Geralt i Jenefer slučajno se sreću na seoskom veselju, tačno godinu, dva meseca i 18 dana od rastanka (u priči "Komadić Leda"). Uprkos ustezanju i sukobljenim emocijama, provode noć zajedno: ujutro, Jen kaže Geraltu da se moraju rastati da ne bi jedno drugo povredili, i da sama sudbina nije dovoljna - potrebno je nešto više. Na rastanku, upozorava ga da ide u Cintru, i da ne odustaje, jer dolaze zla vremena.

San drugi

Ponovo u Cintri, šest godina nakon događaja u priči "Pitanje cene", Geralt sreće Mišovora, koji mu otkriva da mu je Kalante naredila da ubije vešca, ali je zatim bez objašnjenja povukla naredbu. Takođe saznaje o smrti Pavete i Dunija u brodolomu. Kraljica Kalante ga iskušava: najpre mu nudi da pogodi koje je Čedo Nenadanosti među desetoro druge dece, i tako potvrdi sudbinu, a zatim mu nudi da povede bilo koje dete umesto njenog unuka, i odgaji ga kao vešca. Međutim, Geralt odbija da učini izbor, i nudi da joj ostavi unuče, ako ga zamoli: kraljica pada u jarost, preti mu tamnicom, ali se odmah smiruje, i počinje da razgovara prijateljski: ona je saznala da Kušanje Travama (inicijaciju veštaca) preživljava manje od polovine dece, i misli da Geralt ne uzima dete zato što nije siguran u sudbinu i plaši se za detetov život. Geralt potvrđuje i priznaje da vešci ne mogu imati dece (posledica mutacija), i zato ne prestaju da traže Dete Sudbine, kome Kušanje neće biti potrebno; takođe priznaje da su odgovornost za dete i rizik preveliki, i nagoveštava da ne želi da se dete jednom seća Kalante kao on svoje majke (čarobnice kojoj zna ime, ali je nikad nije sreo). Na kraju, Geralt se neopozivo odriče Prava Nenadanosti (prihvatajući mogućnost da mu se sudbina osveti zbog toga), jer zna da je za vezu dvoje ljudi potrebno nešto više od sudbine, i odlazi ne videći Čedo Nenadanosti. Kalante ga ispraća prijateljski, sa predosećanjem da ga vidi poslednji put.

San treći

Godinu dana ranije, na putu za Cintru, Geralt sreće Nevena na prelazu reke Jaruge (koja je granica između Cintre na jugu i Verdena na severu), koji je zakrčen izbeglicama i razbijenom vojskom u povlačenju. Veštac od Nevena saznaje za invaziju Nilfgardijaca, moćne imperije južno do Cintre: vojska Cintre uništena je u boju, kralj Ejst je pao, a kraljica Kalante se, teško ranjena, sa preživelima povukla u Cintru. Grad i zamak zauzeti su na juriš, pošto su čarobnjaci iz Nilfgarda magijom razneli kapiju i deo zidina; kula se branila četiri dana, zahvaljujući magijskoj zaštiti, a zatim je osvojena: niko od branilaca nije preživeo. Plemkinje Cintre same su poubijale svoju decu, a kraljica Kalante bacila se sa kule u smrt, ali i tako Crni su oskrnavili njeno telo. Geralt shvata da je Ciri poginula sa ostalima, uprkos sudbini, i da ga više ništa ne vezuje za Cintru: sa Nevenom odlazi na sever.

Citati

Postoje pokloni koji se ne smeju primiti, ako se ne mogu uzvratiti...nečim jednako vrednim. U suprotnom, taj poklon će procuriti kroz prste, istopiće se kao komad leda stisnut u ruci. (Jenefer o ljubavi)

Likovi

• Geralt od Rivije (polj. Geralt z Rivii) poznat i kao Gvinblejd (Drevni vilenjački govor: "Beli vuk") i Kasapin iz Blavikena, je glavni junak Sage o Vešcu. Veštac, koji putuje Kontinentom (uglavnom Severnim kraljevstvima) i živi od lova na čudovišta, koja muče celu zemlju. Mutant, izložen mutagenim travama kao dete (tokom procesa poznatog kao Kušnja) obdaren natprirodnom snagom, brzinom i oštrinom čula (koje pojačava magičnim eliksirima), dugovečnošću (implicirano je da je stariji od sto godina, i ne pokazuje znake starenja) i osnovnim poznavanjem magije, ali je proklet sterilitetom, sudbinom svih mutanata. Oprezan, usamljen i ćutljiv čovek, vanbračni sin čarobnice koja ga se odrekla, odgajen na vešterskoj akademiji u Kaer Morenu, od starijeg vešca po imenu Vizimir. Strogo se pridršava kodeksa veštaca: ne ubija razumna bića i čuva strogu neutralnost u političkim sukobima. Piter Apor tvrdi da on oličava neoliberalni anti-politički duh poljske popularne kulture iz devedesetih.

Devojka u kostimu Jenefer.

• Jenefer od Vengerberga (polj. Yennefer z Vengerbergu) slavna čarobnica stara 94 godine, sa izgledom prelepe crnokose devojke. Članica Saveta čarobnjaka, borila se kod Sodena na strani Edirna, gde je oslepljena (ali je izlečena magijom). Ponosna, nezavisna i temperamentna žena, ali duboko zaljubljena u Geralta; opterećena nemogućnošću da ima decu, pošto se sve polaznice škole magije u Aretuzi sterilišu u detinjstvu. U mladosti grbava, poreklom iz poluvilenjačke porodice.

Devojka u kostimu Ciri.

• Cirila Fiona Elen Rijanon (poznata kao Ciri, od reči Zirael u Drevnom govoru (što znači lastavica) polj. Jaskolka, poznata i kao Lavić od Cintre i Čedo Drevne Krvi, je princeza Cintre, kći Pavete i Dunija, i unuka kraljice Kalante. Usvojena kći Geralta i Jenefer, potomak Lare Doren ap Šijadel, vilenjačke čarobnice, i Kregana, ljudskog čarobnjaka, nosilac prorečene Drevne Krvi, gena koji joj daje moć da putuje kroz vreme i prostor snagom magije. Mršava plavokosa devojčica zelenih očiju, obučena u vešterskim veštinama u Kaer Morenu, kao i osnovama magije od Jenefer.

• Neven (engl. Dandelion, polj. Jaskier) pravim imenom grof Julijan, čuveni pesnik, bard i Geraltov prijatelj. Neke od njegovih najslavnijih balada opisuju ljubav Geralta i Jenefer; prve dve zbirke pripovedaka predstavljene su u trećoj knjizi kao pesme koje Neven peva slušaocima pod svetim drvetom. U vreme sage blizu četrdesete, neobično visok, mladolik i privlačan, ponekad ga zamenjuju za vilenjaka. Učesnik većine Geraltovih avantura.

Geografija

Kovir i Povis	Hengfors	Kedven
Redanja	Mahakam	Edirn
Cintra	Temeria	Lirija i Rivija
	Nilfgard

Iako zvanična mapa još ne postoji, na osnovu opisa iz knjiga, izmišljeni "Kontinent" može se grubo podeliti u tri dela:

• severozapadni deo Kontinenta zauzimaju Severna Kraljevstava: Redanja (severozapadno), Kedven (severoistočno), Temerija, Mahakam, Soden i Bruga (jugozapadno) i Edirn, Lirija i Rivija (jugoistočno); uz zapadnu obalu leže Cidaris i Skeliška ostrva; severno od Redanje nalaze se Kovir i Povis. Granica Severnih kraljevstava i Nilfgarda ide rekom Jarugom (koja se uliva u more kod Cintre): severno od Jaruge su kneževine Bruga i Verden (vazali Temerije), a južno od reke su Donji Soden i Cintra, od skora pod vlašću Nilfgarda, i carske provincije Ebing (uz obalu) i Dol Angra (u unutrašnjosti), kao i vazalna kneževina Tusen.
• jugozapadni deo Kontinenta (južno od reke Jaruge) zauzima carstvo Nilfgard, sastavljeno od provincija, od kojih se pominju: Dol Angra, Tusen (južno od Jaruge), Metina, Nazair, Ebing, Vikovaro (dalje na jugu).
• istočni deo Kontinenta, gde se nalaze pustinja Korat, Zerikanija, Hakland i Vatrene planine, uglavnom je nepoznat.