Maja Matarić
Maja J. Matarić (Beograd, 1965) američka je informatičarka i robotičarka. Profesorka je na Univerzitetu Južne Kalifornije, na odseku za neurologiju, pedijatriju i robotiku. Poznata je po svom radu na interakciji ljudi i robota. Jedna je od začetnica[1] nove oblasti istraživanja – socijalno pomažuće robotike (socially assistive robotics). Ova grana robotike usmerena je na stvaranje robota koji omogućuju individualizovanu terapiju i brigu, prvenstveno kroz socijalnu interakciju. Tehnologija je usmerena na pomoć populaciji sa posebnim potrebama i uključuje starije osobe[2], pacijente posle moždanog udara[3] [4], decu sa autizmom. [5][6] Poznata je po ranim radovima na koordinaciji timova i navigacije robotima.
Maja Matarić | |
|---|---|
| Datum rođenja | 1965. |
| Mesto rođenja | Beograd, SFR Jugoslavija |
Godine 2016. je bila suosnivač firme „Embodied Robotics“ čija je vrednost dostigla 12 miliona dolara.[7]
Biografija
urediMaja Matarić rođena je u Beogradu, glavnom gradu bivše Jugoslavije. Studirala je na Univerzitetu u Kanzasu, a zatim se preselila na Institut za tehnologiju u Masačusetsu (MIT) gde je 1990. magistrirala i doktorirala pod mentorstvom Rodney A. Brooks-a.
Radila je kao docentkinja na predmetu računarstvo na Brandeis univerzitetu 1995. Na Univerzitet u Južnoj Kaliforniji, došla je 1997. godine, gde je radila kao asistentkinja na predmetu računarskih nauka i na interdisciplinarnim studijama programa neuronauka. Unapređena je u vanrednu profesorku, dobila poziv za interdisciplinarne studije na odseku pedijatrije, a zatim je unapređena u redovnu profesorku.
Bila je predsednica Komiteta žena u nauci i inženjeringu „Viterbi inženjerske škole“, (2005), predsednica USC fakulteta i Akademskog senata (2006), kao i viša pomoćnica dekana za istraživanje u „Viterbi školi inžinjerstva“ (2006-2011), gde danas obavlja funkciju prodekana za istraživanje (2011- danas).
Nagrade i priznanja
urediMaja Matarić je 2009. dobila nagradu predsednika SAD za izuzetan obrazovni radu u oblasti nauke, matematike i inženjerstva[8] (PAESMEM). Članica je „Američkog udruženja za unapređenje nauke“ (AAAS), članica IEEE-a, dobitnica reprezentativne nagrade fondacije „Okawa“, nagrade za karijeru „Nacionalne naučne fondacije“, dobila je nagradu MIT tehnološkog časopisa[9]., nagradu IEEE društva za robotiku i automatizaciju[10]. Članica je počasnog društva „Phi Kappa Phi“, jedna je od pet osoba koje je „LA Times Magazine“, 2010. proglasio vizionarima[11]., pojavljuje se u dokumentarcu „Ja i Isak Njutn“, koji je nominovan za nagradu „Emi“. Časopis „New Yorker“, posvetio joj je članak „Roboti koji brinu“[1]. 2013. godine, dobila je ABIE nagradu za inovacije instituta „Anita Borg“[12] [12]
Reference
uredi- ^ a b "Robots that Care", Jerome Groopman, New Yorker, November 2, 2009.
- ^ "The social roboticist", Jascha Hoffman, Nature, Vol. 4, August 16, 2012.
- ^ "Socially Assistive Robots Provide a Break for Patients", Rebecca Lurye, USA Today, June 28, 2012.
- ^ "Wanted: Coach, Companion, Robot", The Atlantic, April 13, 2012.
- ^ "The New Face of Autism Therapy", Gregory Mone, Popular Science, June 1, 2010.
- ^ "Caregiver Robots", IEEE Spectrum, Susan Karlin, February 2010.
- ^ "[1]", Biz Journals, I-Chun Chen, May 2018.
- ^ "President Honors Outstanding Science, Math and Engineering Mentors", The White House Office of the Press Secretary blog
- ^ "MIT TR 35 Innovators Under 35 Profile"
- ^ "Robotics and Automation Society Early Career Award"
- ^ "Visionary Robocare" LA Times Magazine, January 2010
- ^ a b „Arhivirana kopija”. Arhivirano iz originala 07. 08. 2017. g. Pristupljeno 31. 10. 2018.