Medicinska evakuacija
Medicinska evakuacija je prebacivanje bolesnika i ranjenika sa jednog mesta na drugo iz bezbednosnih ili medicinskih razloga.[1] Savremeni način ratovanja i masovne katastrofe (terorizam, zemljotres, cunami, poplave...) u sve gušće naseljenim oblastima sveta sa razvijenom građevinskom infraatrukturom, prate i sve teže povrede nanete vatrenom oružjem, sekundarnim projektilima sa razorenih objekata i kraš i blast povrede kao posledica vazdnog udara i zatrpavanja u porušenim objektima. U takvim uslovima sačuvani i dostupni resursi za zbrinjavanje povređenih su ograničenih mogućnosti, a organizacija, upravljanje postupcima i procedurama, takođe je ugrožena što takođe ima veliki uticaj na ishod lečenja.[2]
Zato se u celom svetu kao imperativ uspešnosti u ratu i masovnim katastrofama, razvija brzi sistem medicinske evakuacije, koji treba da prati primena savremenih dijagnostičkih procedura, dostupnost medikamenata, pre svega moćnih analgetika i antibiotika, kao i rano definitivno zbrinjavanje povređenih na udaljenim i bezbednom lokacijama. A ta uspnešnost, tj. kvalitet organizovanosti i rada vojnog saniteta jedne države i njenih hitnih službi u grada ili njegovog zdravstvenog sistema u celini u ratu ili masovnim nesrećama, ceni se na osnovu organizacije trijaže i kvalitata medicinske evakuacije.
Ciljevi uredi
Medicinskom evakuacijom tj prebacivanjem ranjenika i bolesnika na drugu lokaciju, ostvaruje se više ciljeva od kojih su najznačajniji:[3]
- Očuvanje života povređenih i obolelih izloženih dejstvu ratnih operacija, ili elemantarinim nepogodama,
- Ukazivanje odgovarajućeg medicinska pomoć, pre svega oživljavanja, održavanja života i stabilizaciju povreda, i drugih mera koje su višeg nivoa stručnosti od onih na mestu ranjavanja ili razboljevanja
- Oslobađanje smeštajnih kapaciteta medicinskih ustanova viška bolesnika.
- Disperzija bolesnika i stanovništva. Iskustvo iz velikog rata pokazali da su da prenaseljenost dovodi čak i u civilizovanim zemljama, do razvoja velikih epidemija u ratu i velikim katastrofama (tifusa, kolere dizenterije...)
Uspešnost uredi
Bitni činioci koji utiču na uspešnost medicinske evakuacije su:[4]
- Faktor "vreme", igra izuzetno važnu ulogu u medicinskoj evakuaciji jer je najčešći uzrok smrti povređenih iskrvarenje, tako da pravovremeno stizanje povređenog na hiruršku etapu ima odlučujuću ulogu. Međutim, ako se evakuacija vrši po lošim putevima, brza vožnja može da bude veoma štetna za veliki broj povređenih. Po pravilu, kako bi medicinska evakuacija bila što uspešnija koriste se najbrža i najudobnija sredstva transporta, a to su formacijska sanitetska transportna sredstva u koja spadaju sanitetski automobili, autobusi i helikopteri a po potrebi i avioni, vozovi i brodovi posebno adaptirani za tu namenu. Prema potrebi koriste se i sva moguća raspoloživa transportna sredstva.
- Kvalitetet i sveobuhvatnos priprema p/o za evakuaciju. Pri čemu treba imati u vidu da evakuacija najčešće traje duže od planiranog vremena.
- Prebrzo dometa odluka o evakuaciji, nakon izvršenog operativnog tertmana, može pogoršati stanje povređenog jer se tokom transporta ne mogu lečiti postoperativni hematoma koji se mogu pojaviti kao komplikacija nakon operacije.
- Organizovanost svih struktura društva za medicinsku evakuaciji u ratnim uslovima i masovnim katastrofama
- Opremljenost, edukovanost i pravilna popunjenost timova za medicinsku evakuaciju u slučaju rata i masovnih nesreća
- Saradnja medicinskih timova za evakuaciju sa ostalim struktura na lokalnom, regionalnom i svetskom nivou.
Što se tiče "transportabilnosti" povređenih, do prve hirurške etape, u principu, nema netransportabilnih povređenih kojima je potrebna neodložna hirurška pomoć, bez obzira na konačni rezultat uspešnosti.
Medicinsku evakuaciju treba primeniti samo kod povređene kod kojih se očekuje preživaljavanje u period od 12 do 24 časa, imajući pri tome u vidu neočekivana odlaganja, promene rute, ili promene u taktičkoj situaciji.
Lanac medicinske evakuacije uredi
Sistem medicinske evakuacije čini veći broj pojedinačnih postupaka ili „karika“, koje čine čvrst i neraskidiv lanac. U tom lancu najvažnije su sledeće karike:
- Traganje i pronalaženje povređenog ili obolelog (p/o) na ratištu ili u zoni masovene katastrofe
- Izvlačenje p/o
- Iznošenje p/o
- Trijaža povređenih i obolelelih, koja se sprovodi na svim etapama, kroz koje p/o prolaze do konačnog završetka medicinske evakuacije.
- Evakuacija povređenih i obolelih prema redu hitnosti ili naznačenju za evakuaciju
- Pružanje medicinske pomoć povređenom i obolelom sve vreme trajanja procesa evakuacije.
Lanac medicinske evakuacije snažan je i neraskidiv onoliko koliko je „jaka“ svaka pojedinačna karika u njemu.
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
Izvori uredi
- ^ Lee A, Lum ME, Beehan SJ & Hillman KM. Interhospital Transfers: decision making analysis in critical care areas. Critical Care Medicine 1996, 24: 618-22.
- ^ Piščević S.: Zbrinjavanje ranjenika u ratovima posle II svetskog rata, Institut za vojnomedicinsku dokumentaciju Beograd, 1974.
- ^ Эvakuaciя bolьnыh i ranenыh, Эnciklopedičeskiй slovarь Brokgauza i Efrona, s. 118—122 [1]
- ^ Dimić, Milorad; Fabijan S. Dimić K. (2000) (na sr). Primena vazduhoplova vojske Jugoslavije u vazdušnom transportu bolesnika. Beograd: XIV kongres lekara Srbije i Kongres lekara otađžbine i dijaspore. str. 194.
Literatura uredi
- St. «Bolьnыe i ranenыe i sanitarnыe poezda» v «Realьnoй эnc. medic. nauk» Эйlenburga (tam že i inostr. literatura)
- N. I. Pirogov, «Voenno-vračebnoe delo i častnaя pomoщь v 1877—78 gg.» (1879)
- Krasnый Krest v Rumыnii i Sev. Bolgarii v 1877—78 gg. Otčet glavnoupolnomočennogo P. A. Rihtera»
- «Krasnый Krest v tыlu deйstvuющeй armii v 1877—78 gg. Otčet glavnoupolnomočennogo N. S. Abazы»
- d-r O. Geйfelьder, «Voenno-hirurgičeskie nablюdeniя vo vremя nemecko-francuzskoй voйnы 1870—71 gg.» (SPb., 1873)
- d-r I. O. Pilьc, «Po polяm bitv i lazaretam v 1870 g.» (SPb., 1870)
- N. Geйnac, «Sanitarnaя komissiя Soed. Št. Severn. Ameriki vo vremя meždousobnoй voйnы 1861—65 g.» (SPb., 1869)
- N. I. Pirogov, «Otčet o poseщenii voenno-sanitarnыh učreždeniй v Germanii, Lotaringii i Эlьzase v 1870 g.» (SPb., 1871)
- I. Bertenson, «Baračnыe lazaretы v voennoe i mirnoe vremя» (SPb., 1871)
- d-r K. F. Genner, «Voenno-hirurgičeskie nablюdeniя vo vremя franko-germanskoй voйnы 1870 g.» (SPb., 1872)
- G. M. Borovkov, «Organizaciя sanitarnoй časti v armii i transportirovka bolьnыh i ranenыh» («Voen. sborn.», 1885)
- Ю. K. Keher, «Эvakuaciя voenno-vračebnыh zavedeniй pod Parižem i Plevnoй v voйnah 1870—1871 gg. i 1877—78 gg.» («Voenno-sanitarnoe delo»,1885, № 16)
- V. I. Priselkov, «O železnыh dorogah v voenno-sanitarnom otnošenii i voenno-sanitarnыe poezda vo vremя voйnы» («Voenno-sanit. delo», 1888, № 1—3)
- G. P. Rodionov, «Эvakuaciя ranenыh i bolьnыh s teatra voennыh deйstviй vovnutrь stranы» («Voenno-sanit. delo», 1888, № 26—29).
