Википедија

Medicinska meteorologija

Medicinska meteorologija ili meteoropatologija multidisciplinarna disciplina i deo naučne oblastibalneoklimatologije[1] koja proučava štetno delovanje i nastanak bolesti pod delovanjem meteoroloških elemenata. U njenom radu podjednak doprinos daju prognostičari, biometeorolozo i lekara.[2]

Oblaci povezani sa brzim kretanjem hladnog fronta

Terminologija uredi

Metereopatija - od grčke reči meteoron (nebeska pojava) i pathos (bolest, patnja), označava tegobe neurovegetativnog karaktera koje se događaju pod određenim klimatskim uslovima. Najčešće se tegobe javljaju kod promene temperature, pritiska, vlage ili količine dnevnog svetla.

Metereopate - su sobe podložna meteoropatiji, koje imaju određene patološke promene kod smene vremenskih prilika.

Meteorotropne promene - su zbivanja u organizmu koje nastaju pod utcajem vremenskih prilika.

Meteorotropizam - je zavisnost nekih bolesnih stanja od određenih meteoroloških elemenata i pojava, ili jednom rečju – osetljivost na vreme.

Biotropne situacije - su situacije koje izazivaju meteorotropne promene u organizmu.

Medicinski meteorolog ili meteoropatolog - je stručnjak koji slično kao i patolog, koristi informacije koje su mu na raspolaganju da napravi predviđanja ili prognoze, u našem slučaju, da olakša dijagnozu i lečenje pacijenta, a kao i meteorolog tumači širok spektar podataka kroz različite testove i predstavlja ih na način kliničara koji on/ona može da koristi za donošenje ispravnih odluka u kliničkom lečenju. On time pomaže ljudima da razumeju da bi trebalo da se ponašaju u skladu sa meteorološkom prognozom i svoje aktivnosti i ponašanje prilagodie očekujućim metorološkim pojavama (npr nose dodatni sloj odeće, ponesu kišobran sa sobom ili potpuno otkažu planove zu određeni dan na otvorenom).[3]

Osnovne informacije uredi

Medicinska meteorologija proučava uticaj vremena i klime na čovekovo zdravlje i osećaj zdravlja, najčešće izraženog kroz kratka meteorološka uticaje (sinoptički prikaz) ili dugoročne sezonske uticaje (klimatološki prikaz).[4]

Jedan od njenih zadataka je da širokoj javnosti daje podatke o određenim vremenskim prilikama koje mogu nepovoljno uticati na bolesnike i bolesti, koje se mogu javiti u takvim vremenskim uslovima (alergije, visoki krvni pritisak, moždani ili srčani udari, opekotine kože).[5] Kako trenutno medicinska meteorologija prognozu zasniva prvenstveno na statističkim meteorotropizmima ili na primeni „indeksa“ izvedenih iz studija napravljenih u klimatskim komorama, dobijeni rezultati mogu uticati na brojna ograničenja u primene ovih podataka, pa se dolazi do zaključka da se indeksi dobijeni studijama u klimatskim komorama moraju sa velikim oprezom primenjivati na problem predviđanja reakcija čoveka na vremenske prilike. Takođe trebalo bi imati u vidu da medicinsko-meteorološka prognoza nije precizno formulisana matematička prognoza; već je to u stvarnosti vrednosni sud.[6]

Istorija uredi

Medicinska meteorologija ili humana biometereologija je prilično stara nauka, koja datira u vreme Hipokrata, kada se u staroj Grčkoj smatralo da postoji uticaj vremenskih promena na fiziološke procese u ljudskom telu. I istraživači klime i istoričari nauke o klimi su klimu shvatili kao stabilnu i dobro definisanu kategoriju. Tokom 19. i 20. veka sam pojam klime se značajno promenio, našta je uticao napredak savremene statistike, fizike i fiziologije tokom 20. veka koji je obezbedio kvantitativne metode, pa se razvija i medicinska ili ljudska biometeorologija kao posebno priznata prirodna nauka.[7] Ova otkrića naučnika rtezultovala su i različitim definicijama i koncepata klime, što je podrazumevalo različita shvatanja, interesovanja i pristupe istraživanju.

Razumevanje klime se vremenom pomerilo sa vanvremenskog, prostornog koncepta krajem 19. veka u besprostorni, vremenski koncept krajem 20. veka. Klimatolozi u 19. i ranom 20. veku su klimu smatrali skupom atmosferskih karakteristika povezanih sa određenim mestima ili regionima. U tom kontekstu, dok je vreme bilo podložno promenama, klima je uglavnom ostala stabilna.[8]

Od posebnog interesa bio je uticaj klime na ljude i životnu sredinu, pa je u savremenim klimatskim istraživanjima krajem 20. veka, koncept klime izgubio svoju vremensku stabilnost. Umesto toga, klimatske promene su postale ključna karakteristika razumevanja klime i fokus istraživačkih interesovanja. Klima je takođe izgubila neposrednu vezu sa određenim geografskim mestima i postala globalna. Interesovanje je sada usmereno i na uticaj ljudskih bića na klimu.[8]

U prvoj polovini 20. veka objašnjenjni su fenomeni reakcija tela na vremenske promene što je i bio opšti cilj ove nauke u razvoju.

U drugoj polovini 20. veka sve veći značaj dobili su kvantitativni opisi toplotnih razmena između ljudskog tela i životne sredine pomoću modela energetskog bilansa ljudskog tela.[8]

Metode savremene ljudske biometeorologije sve više prihvataju i istraživači u disciplinama potencijalne primene, kao što su urbanistički ili regionalni planeri ili inženjeri klimatizacije. Ljudska biometeorologija pokušava da proceni sve atmosferske uticaje u celini, uključujući i obrazac zagađenja vazduha.[7]

Ova disciplina danas sve više sebe smatra granom nauke koja je usko povezana sa ekologijom meteorologijom i ekološkom medicinom, pa je njeno interesovanje sada usmereno i na uticaj ljudskih bića na klimu[7][8]

Sa pojavom računarstva u oblaku (Cloud computing), računarsstva sa povećanom konektivnošću koju pružaju tehnologije kao što je npr. 5G mreža i napretkom u veštačkoj inteligenciji, određeni aspekti medicine bi u budućnosti mogli sve više da liče na savremenu meteorologiju.[9]

Biometeorološka prognoza uredi

Biometeorološka prognoza je krajnji produkt primene istraživanja vezanih za medicinsku meteorologiju i humanu biometeorologiju.[10]

Značaj i cilj uredi

Medicinska meteorologija najčeće svoja saznanja objavljuje javnosti preko biometeoroloških ili zdravstvenih prognoza (upozorenja) u novinama i informativnim emisijama. te informacije mogu biti od velike koristi za svakog čoveka, a posebno od koristi za osobe s hroničnim bolestima, jer ih na vreme upozorava na dane koji će za njih biti teži, jer najčešće kod takvih osoba organizam reaguje na samu promenu jer još nije stigao da se adaptira na nove uslove. To je zapravo reakcija na stres, pa kako čovek reaguje na druge stresne situacije, slično se dešava i u slučaju promene vremena. U tom smislu biometeorološka upozorenja u sklopu bioprognoze vremena, sadrže opis meteorološke situacije i najavljuju dolazak onih vremenskih prilika koje mogu sledećih dana nepovoljno uticati na ljudsko zdravlje u formi reakcija na stres.[10]

Zaštita zdravlja ugroženih grupa

Jedan od glavnih ciljeva bioprognoze je organizacija preventivnih mera za zaštitu zdravlja ugroženih grupa. Gotovo svi ljudi na određeni način reaguju na nepovoljne vremenske prilike, retko ko se dobro oseća za vreme sparine ili izrazito visokih ili niskih temperatura, padavina ili jakih udara vetra. Hronični bolesnici i meteoropate treba redovno da prate biometeorološku prognozu i da se ponašaju u skladu sa uputstvima.[10]

Uticaj na psihu bolesnika

Veoma je značajan i psihički efekat biometeorološke prognoze na bolesnika. Kada bolesnik čuje stručno mišljenje da su njegovi bolovi i tegobe pojačani usled vremenskih prilika, smirenije će sačekati da nepovoljni uslovi prođu i spremno očekivati smanjenje tegoba.[11]

Planiranje aktivnosti

Biometeorološka prognoza služi i da unapredi život čoveka kako bi poboljšala njegov osećaj zdravlja i raspoloženja. Na osnovu nje je moguće ispravno planirati aktivnosti narednih par dana. Planiranje aktivnosti u skladu sa vremenom posebno je važno za određenu grupu hroničnih bolesnika, koji mogu u skladu sa prognozom za određen dan da isplanirati važnije i teže poslove, jer će im dodatni povoljan uticaj vremenske situacije omogućiti i lakše i brže obavljanje tih poslova.

Istraživanja uredi

Klinički faktori kao što su starija životna dob, povreda, bolest, visoka telesna težina i vrsta bolesti mogu da utiču na korišćenje hitnih medicinskih usluga (EMS) od strane nekih pacijenata tokom nagle promene vremenskih uslova. Takođe je otkriveno je da meteorološki faktori letnje sezone, jake kiše i visoke koncentracije O3 i NO2 mogu povećati stopu korišćenja hitnih medicinskih usluga od strane pacijenata. Dodatna analiza podgrupa, pokazala je da nekoliko meteoroloških faktora mogu biti faktori rizika za korišćenje hitnih medicinskih usluga kod određenih pacijenata zbog bolesti, a ne zbog povrede. Međutim potrebna su dalja istraživanja o metorološkim faktorima koji utiču na korišćenje hitnih medicinskih usluga kako bi se poboljšao kvalitet korišćenje hitnih medicinskih usluga.

Izvori uredi

  1. ^ T. Jovanović i dr.: Balneoklimatologija, CIBIF – Medicinski fakultet, Beograd, 1996;
  2. ^ Marinov, B. i Angelov. (1980). Medicinska klimatologя. Sofia.
  3. ^ „Pathologists Are the Meteorologists of Medicine”. www.linkedin.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-01-05. 
  4. ^ „medicinska meteorologija | Proleksis enciklopedija”. proleksis.lzmk.hr. Pristupljeno 2023-01-04. 
  5. ^ MaCdonald, Angus G. (2007-08-17). „Meteorology in medicine: With special reference to the occurrence of malaria in Scotland.”. Quarterly Journal of the Royal Meteorological Society (na jeziku: engleski). 48 (201): 11—28. doi:10.1002/qj.49704820104. 
  6. ^ Sargent, FREDERICK; Zaharko, DANIEL S. (1962-01-01), Tromp, S. W., ur., MEDICAL-METEOROLOGICAL FORECASTING — AN APPLICATION OF FUNDAMENTAL BIOCLIMATOLOGICAL CONCEPTS (na jeziku: engleski), Pergamon, str. 174—193, ISBN 978-0-08-009683-4, Pristupljeno 2023-01-04 
  7. ^ a b v Höppe, P. (1997). „Aspects of human biometeorology in past, present and future”. International Journal of Biometeorology. 40 (1): 19—23. ISSN 0020-7128. PMID 9112815. doi:10.1007/BF02439406. 
  8. ^ a b v g Heymann, Matthias (2009). „[Constructing climate. From classical climatology to modern climate research]”. NTM. 17 (2): 171—197. ISSN 0036-6978. PMID 19848193. doi:10.1007/s00048-009-0336-3. 
  9. ^ Keane, Pearse A.; Topol, Eric J. (2020-04-25). „Medicine and meteorology: Cloud, connectivity, and care”. The Lancet (na jeziku: engleski). 395 (10233): 1334. ISSN 0140-6736. PMID 32334694. doi:10.1016/S0140-6736(20)30813-8. 
  10. ^ a b v Vida, Majda (1990). Medicinska meteorologija (na jeziku: slovenački). Medicinska fakulteta. 
  11. ^ Persinger, M. A. (1987). „Mental processes and disorders: A neurobehavioral perspective in human biometeorology”. Experientia. 43 (1): 39—48. ISSN 0014-4754. doi:10.1007/bf01940351. 

Literatura uredi

  • Baron, R.A. (1987) Effects of negative ions on cognitive performance. Journal of Applied Psychology, 72(1): 131-137
  • Bouma, J.J.S.H.J.W. (1987) A short history of human biometeorology. Experientia, 43(1): 2-6
  • Kalkstein, L.S. (1991) A new approach to evaluate the impact of climate on human mortality. Environmental health perspectives, 96: 145-50
  • Kalkstein, L., Davis, R. (1989) Weather and Human Mortality: An Evaluation of Demographic and Interregional Responses in the United States. Annals of the Association of American Geographers, 79(1): 44-64
  • Krueger, A., Reed, E. (1976) Biological impact of small air ions. Science, 193(4259): 1209-1213
  • Miyake, S., Hashimoto, M., Iwashita, J., Suzuki, K., Kitano, M. (2002) Effects of negative air ions on task performance, mood and physiological indices. u: Psychophysiology in Ergonomics, 4th International Conference, Great Britain, The University of Glasgow, 22 September, Proceeding
  • Möse, J.R., Fischer, G., Weiss, P.A., Huter, E. (1976) Positive und negative ions influence on the activity of the adrenal cortex. Zentralbl Bakteriol Orig B, 161(4):377-82

Spoljašnje veze uredi

 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Медицинска_метеорологија&oldid=27442525”