Mezozoe
Mezozoe (Mesozoa) su višećelijske životinje koje se razlikuju od svih ostalih višećelijskih životinja po tome što:
- nemaju unutrašnji sloj ćelija koji bi odgovarao endodermisu);
- jedine su metazoe koje se razmnožavaju agametski.
| Mezozoe | |
|---|---|
| |
| Dicyema macrocephalum | |
Naučna klasifikacija 
| |
| Domen: | Eukaryota |
| (nerangirano): | Unikonta |
| (nerangirano): | Obazoa |
| (nerangirano): | Opisthokonta |
| (nerangirano): | Holozoa |
| (nerangirano): | Filozoa |
| Carstvo: | Animalia |
| (nerangirano): | Mesozoa van Beneden, 1876 |
| Tipovi | |
Pored različitosti ove životinje pokazuju i sličnosti sa pojedinim tipovima među višećelijskim životinjama:
- sa protozoama su slične svojim životnim ciklusom u kome dolazi do smene polne i bespolne generacije;
- slične su metiljima po pojedinim stupnjevima u toku razvića i
- treplje su im slične građe kao kod trepljara.
Sastoje se od samo jednog sloja ćelija, nazvanog somatodeum, koji obavija jednu ili veći broj polnih ćelija. Telesne ćelije su diferencirane u više vrsta. Razmnožavanje mezozoa je veoma složeno i biće objašnjeno kod pojedinih predstavnika. Vode endoparazitski način života.
Otvoreno je pitanje gde među metazoama smestiti ovaj tip životinja. Danas među zoolozima postoje uglavnom dva shvatanja:
1. na osnovu njihove veoma proste građe i odsustva endodermisa stavljeni su na sam početak evolucione lestvice višećelijskih životinja, odnosno, odmah iza protozoa; dakle, to su najniže višećelijske životinje;
2. prema ovom shvatanju je građa mezozoa uprošćena regresivnom evolucijom i da je njihovo stvarno mesto među pljosnatim crvima; ovo mišljenje je, između ostalih, zastupao i naš čuveni zoolog Jovan Hadži.
Klasifikacija Uredi
Mezozoe su podeljene na dve klase (po nekim autorima nisu dve klase nego dva reda):
- Klasa Dicyemida
Ova klasa obuhvata male, crvolike parazite bubrega glavonožaca koji ne nanose veliku štetu domaćinu u kome žive. Telo im je veličive od oko 6 mm i sastoji se od stalnog broja ćelija, najčešće do 25. Izgrađeno je od sloja ćelija sa trepljama koje okružuju jednu ćeliju nazvanu aksijalna ćelija. Aksijalna ćelija je prvo sa jednim jedrom, a kasnije postaje višejedarna i tada počinje da se deli. Posle svake deobe jedna ćelija zadržava osobine aksijalne, a druga daje agamete. Od svakog agameta deobom nastaju larve koje napuštaju jedinku u kojoj su nastale, plivaju po tečnosti bubrega domaćina, a zatim se zakače za njegov zid i razmnožavaju se na isti način sve dok domaćin polno ne sazri. Tada se preobraćaju u drugi oblik koji daje larve slične ifuzorijama i one napuštaju domaćina. Dalji tok životnog ciklusa nije poznat. Predstavnik ove klase mezozoa je pseudiciema (Pseudicyema truncatum).
- Klasa Orthonectida
U ovu klasu su svrstani veoma retki i veoma štetni endoparaziti školjki, nemertina, mnogočekinjastih crva i dr. Imaju izraženu smenu polne i bespolne generacije. Bespolna generacija je u obliku višejedarnih plazmodija, u kojima se od određenih jedara obrazuju agameti. Od agameta nastaju polne jedinke, mužjaci i ženke, pri čemu su ženke krupnije od mužjaka. Polne jedinke izgrađene su od sloja trepljastih ćelija koje okružuju grupu ćelija koja će dati spermatozoide (kod mužjaka) i jajne ćelije (kod ženke). Posle oplođenja, koje je unutrašnje, oplođena jajna ćelija (zigot) produžava razviće u organizmu ženke do stupnja larve koja napušta materinski organizam i sposobna je da inficira domaćina. Predstavnik ove klase je ropalura (Rhopalura ophiocomae).
Spoljašnje veze Uredi
Literatura Uredi
- Dogelj, V, A: Zoologija beskičmenjaka, Naučna knjiga, Beograd, 1971.
- Krunić, M: Zoologija invertebrata 1, Naučna knjiga, Beograd, 1977.
- Krunić, M: Zoologija invertebrata 2, Naučna knjiga, Beograd, 1979.
- Krstić, Lj: Čovek i mikrobi, Draganić, Beograd, 2003.
- Mariček, magdalena, Ćurčić, B, Radović, I: Specijalna zoologija, Naučna knjiga, Beograd, 1986.
- Matoničkin, I, Habdija, I, Primc - Habdija, B: Beskralješnjaci - bilogija nižih avertebrata, Školska knjiga, Zagreb, 1998.
- Marcon, E, Mongini, M: Sve životinje sveta, IRO Vuk Karadžić, Beograd, 1986.
- Petrov, I: Sakupljanje, preparovanje i čuvanje insekata u zbirkama, Biološki fakultet, Beograd, 2000.
- Radović, I, Petrov, Brigita: Raznovrsnost života 1 - struktura i funkcija, Biološki fakultet Beograd i Stylos Novi Sad, Beograd, 2001.
- Ratajac, Ružica: Zoologija za studente Poljoprivrednog fakulteta, PMF u Novom Sadu i MP Stylos Novi Sad, 1995.
- Biblioteka Planeta Zemlja i život na njoj: Čovek i životinjski svet, ZUNS i Srpsko biološko društvo, Beograd, 1987.