Meletije Kiparski
Episkop Meletije Kiparski (grč. επισκοπος Μελετιος Α΄, rođ. Meletios Kiriakou, 19. maja 1821. godine) episkop orepolijanski, solunski do izbijanja Grčke revolucije 1821. godine.
Život
urediMeletije je bio episkop eparhije Kitros i Katerini, Centralna Makedonija. Krajem februara 1821. Aleksandar Ipsilanti je sa heteristima prešao reku Prut, dižući ustanak u Moldaviji i Vlaškoj, nakon čega je ustanak počeo na Peloponezu 25. marta 1821. godine.
Usledili su masakri nad grčkim stanovništvom širom Osmanskog carstva. Prvog dana Vaskrsa 1821. godine, 10. aprila, u Carigradu je obešen Grigorije V.
Događaji su Meletija zatekli u Solunu, pošto je on zamenio Josifa Solunskog, koji je zauzvrat završio u Carigradu i prihvatio mučeničku smrt zajedno sa Grigorijem V. Solunski vladar Sedik Jusuf-paša počeo je da preduzima progone protiv grčkog stanovništva. grada i pre nego što se Peloponez pobunio, posle hapšenja sveštenika Ananije Markopulosa i još 6 članova Eterije, koji su pronađeni sa inkriminišućim pismima[1].
Događaje u gradu je dobro opisao novopridošli vrhovni sudija Mollah Khairullah Ibn Sinasi Mehmet Aga u svojim izveštajima sultanu[2]. Dobrodušni Mola Hajrulah se sastao sa Meletijem i pozvao episkopa da čuva svoje stado u miru. Meletije je prihvatio poziv, ali to nije bio deo planova Sedika Jusufa, koji je 27. februara zatvorio samog mulu, zajedno sa Grcima, u Kanli Kulu (Turska krvava kula – sada Bela kula) zbog favorizovanja nevernika, dok je u tamnici kuće Sedik Jusuf je sam napustio oko 400 Grka, od kojih je 100 bilo monaha.
Nakon što se grčko stanovništvo poluostrva Halkidiki u blizini grada pobunilo, Sedik Jusuf je započeo masakre 18. maja.
Molla Khairullah je pušten, ali je pred njegovim očima polovina talaca u Sedikovoj kući poklana. Grčko stanovništvo počelo je da traži zaštitu u crkvama, ali su, razvaljajući vrata hramova, Turci masakrirali oko 2 hiljade ljudi. Ocu Jovanu, nastojatelju Saborne crkve Svetog Mine, odsečene su ruke i noge. Episkop Meletije je pred Molla Khairullahom predat da ga rastrgne rulja na trgu Kapani i iseče na komade.
Uspomenu na Meletija crkva proslavlja 21. jula a sa njom i uspomenu na 2 hiljade poginulih Solunaca.
Izvori
uredi- ^ „Αποστολική Διακονία της Εκκλησίας της Ελλάδος”. apostoliki-diakonia.gr. Pristupljeno 2024-07-18.
- ^ Μήλιος, Βασίλειος. Οι ιστορικές τύχες της ελληνικής κοινότητας στην Barletta της κάτω Ιταλίας (Teza). National Documentation Centre (EKT).