Menora (ples)
Menora ili Manora (มโนราห์), ponekad skraćeno kao Nora (โนรา) je tradicionalna sijamska pozorišna, muzička i akrobatska plesna predstava koja potiče iz južnih regiona Tajlanda.[1]Imajući slične zaplete preuzete iz priča iz Jataka o Manohari, ova vrsta izvedbe je povezana sa Lakhon chatri (ละครชาตร), još jedan sijamski umetnički performans poreklom iz centralnog Tajlanda . Preko pet stotina godina, Nora izvodi se u centrima lokalne zajednice u Tajlandu i na hramskim sajmovima i kulturnim događajima, a prenosi se kroz obuku majstora u domovima, organizacijama zajednice i obrazovnim institucijama. [1] U Maleziji, praksa Menora značajno je opao od kada ga je zabranila vlada Kelantana, koja ovu vrstu kulturnog nastupa smatra haramom ('zabranjeno') [2] zbog umešanosti u politeizam.[3]
| Menora | |
|---|---|
.jpg) | |
| Nematerijalno kulturno nasleđe | |
| Region | Južni Tajland |
| Svetska baština Uneska | |
| Lista upisa | UNESKO |
| Unesko oznaka | 01587 Reprezentativna lista nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečenstva |
| Datum upisa | 2021. |
| Veb sajt | https://ich.unesco.org/en/RL/nora-dance-drama-in-southern-thailand-01587 |
2021. Nora je zvanično priznat od strane UNESKO-a (Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu) na Reprezentativnoj listi nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva. [1]
Reference uredi
- ^ a b v „Nora, dance drama in southern Thailand”. United Nations Educational, Scientific and Cultural Organization (UNESCO). 2021.
- ^ Mohammad Taqi al-Modarresi (26. 3. 2016). The Laws of Islam (PDF) (na jeziku: engleski). Enlight Press. ISBN 978-0994240989. Arhivirano iz originala (PDF) 2. 8. 2019. g. Pristupljeno 22. 12. 2017.
- ^ New Straits Times (26. 1. 2020). „Kelantan has no plans to lift ban on Menora”. New Straits Times.
Dodatna literatura uredi
- Ginsburg, Henry D. (1972). „The Menora dance-drama: an introduction” (PDF). Journal of the Siam Society. 60 (2): 169—181.
- Hemmet, Christine (1992). „Le Nora du sud de la Thaïlande: un culte aux ancêtres”. Bulletin de l'École française d'Extrême-Orient. 79 (2): 261—282. JSTOR 43731384. doi:10.3406/befeo.1992.1881.
- Kershaw, Roger (1982). „A Little Drama of Ethnicity: Some Sociological Aspects of the Kelantan Manora”. Southeast Asian Journal of Social Science. 10 (1): 69—95. JSTOR 24490909. doi:10.1163/156853182X00056.
- „CORRIGENDA: A Little Drama of Ethnicity: Some Sociological Aspects of the Kelantan Manora”. Southeast Asian Journal of Social Science. 10 (2): 118. 1982. JSTOR 24490818. doi:10.1163/156853182X00191.
- Plowright, Poh Sim (novembar 1998). „The Art of Manora: an Ancient Tale of Feminine Power Preserved in South-East Asian Theatre”. New Theatre Quarterly. 14 (56): 373—394. doi:10.1017/S0266464X00012458.
- Sheppard, Mubin (1973). „MANORA in KELANTAN”. Journal of the Malaysian Branch of the Royal Asiatic Society. 46 (1 (223)): 160—170. JSTOR 41492072.
- Simmonds, E. H. S. (1967). „'Mahōrasop' in a Thai Manōrā Manuscript”. Bulletin of the School of Oriental and African Studies, University of London. 30 (2): 391—403. JSTOR 611002. doi:10.1017/S0041977X00062297.
- Simmonds, E. H. S. (1971). „'Mahōrasop' II: The Thai National Library Manuscript”. Bulletin of the School of Oriental and African Studies, University of London. 34 (1): 119—131. JSTOR 614627. doi:10.1017/S0041977X00141618.
- Sooi-Beng, Tan (1988). „The Thai 'Menora' in Malaysia: Adapting to the Penang Chinese Community”. Asian Folklore Studies. 47 (1): 19—34. JSTOR 1178249. doi:10.2307/1178249.