Mesecoslov
Mesecoslov, ili minej (grč. μηναιον λογιον), predstavlja raspored sa detaljima crkvenih bogosluženja za sve dane u godini, podeljene po mesecima. On je sastavni deo većine bogoslužbenih Crkvenih knjiga, kao što su: Crkveni kalendari, psaltiri, trebnici i sl.[1]
Tabele pokazuju raspored čitanja delova Svetog pisma po sedmicama, počev od prvog dana Vaskrsa, druga pokazuje raspored čitanja po danima i mesecima.
Psaltir i Služebnik takođe, sadrže kao dodatak Mesecoslov sa svim troparima i kondacima za sve dane bogoslužbene godine, a takođe za period Velikog posta sa pripremnim nedeljama i Strasnom sedmicom.[2]
Za razvoj Mesecoslova u obliku u kome ga mi danas poznajemo, zaslužan je Sveti Jovan Damaskin.[3]
Izvori
uredi- ^ http://www.newadvent.org/cathen/10191b.htm Katolička encikolopedija
- ^ http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Bogosluzbeni/Liturgika/Liturgika_08.htm Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. novembar 2012) Arhiepiskop AVERKIJE (Taušev), LITURGIKA, Knjige za zajedničko bogosluženje
- ^ http://www.verujem.org/teologija/smeman%20-%20uvod%20u%20liturgicko%20bogoslovlje.htm Arhivirano na sajtu Wayback Machine (18. januar 2013) Protojerej Aleksandar Šmeman, UVOD U LITURGIČKO BOGOSLOVLjE
Literatura
uredi- Trifunović, Đorđe (1990). Azbučnik srpskih srednjovekovnih književnih pojmova (2. izd.). Beograd: Nolit.
Galerija
uredi-
Novosadsko-serbskij domovni mesjacoslov za 1845. godinu -
Mesecoslov Zimzelen za 1847. godinu -
Mesjacoslov Vseh svjatih za 1860. godinu -
Minej sa prološkim sastavima za jul, Pećka patrijaršija, 1400-25.
