Metoda dijalektičkog hiperempirizma

Metoda dijalektičkog hiperempirizma je svaka nepokolebljiva i nekontrolisana dijalektika koja vodi u bezgranično različita iskustva. Francuski sociolog Žorž Gurvič u prvoj fazi svog razvoja smatrao je da se pomoću fenomenološkog metoda mogu saznati i opisivati društveni fenomeni. Kasnije, Gurvič odbacuje fenomenološki metod u sociologiji i razvija metod dijalektičkog hiperempirizma. On je svoju koncepciju dijalektike uzimao u značenju opšte teorije iskustva. Ovo indentifikovanje sa iskustvom u celini orijentisalo je Gurviča na stav da dijalektika ima bitno ljudsko značenje, značenje same ljudske individualne i kolektivne prakse. Tim povodom Gurvič kaže: „Vidi se, naime, koliko je dijalektički hiperempirizam (ili empirijsko–realistička dijalektika) ljudski, a koliko ljudsko, društveno, istorijsko jeste hiperempirijsko i dijalektičko“. S obzirom da je dijalektika već koncipirana kao najpotpunija iskustvena sinteza, Gurvič će u savremenim prirodno–naučnim teorijama videti oslonac za svoje shvatanje te će u ilustracijama operacionalnih principa dijalektike navoditi Borov princip dijalektičke komplementarnosti, Gonzetovu ideju o beskonačno malim i beskonačno velikim veličinama, Hajzenbergovu „jednačinu neizvesnosti“, Ajnštajnov princip relativiteta i Bašelarovu operacionalističku dijalektiku.

Pojam dijalektičkog hiperempirizma

Gurvič smatra da tipološka metoda konstruiše u sociologiji kvalitetne i diskontinuirane tipove (mikrosociološke tipove, tipove posebnih grupacija i tipove globalnog društva). Ove tri vrste tipova društvene stvarnosti mogu se shvatiti ako se na njih primene posebni operacioni postupci dijalektičkog hiperempirizma. Poznato je da Gurvič u shvatanju društvene stvarnosti razvija svojevrsni pluralizam tj. mnoštvo tipova kroz koje se reflektuje društvena stvarnost. Ovakvo polazište nameće pitanje: Kako Gurvič shvata dijalektiku? „Prvi zadatak dijalektike-kaže on- je razaranje svih stečenih i iskristalisanih pojmova da bi sprečilo njihovo okamenjavanje koje potiče od njihove nesposobnosti da shvate celinu u kretanju, kao i da istovremeno uzmu u obzir celo i njegove delove. Stoga bi dijalektika, da bi bila plodna, morala u suštini biti antidogmatička, isključujući svako uzimanje filozofije ili naučnog stava unapred“. Gurvič insistira na iskustvu i to takvom iskustvu koje se stalno obnavlja i ne može zatvoriti ni u kakav nepokretan operativni okvir.

Operacioni postupci dijalektičke metode

• dijalektička komplementarnost;
• uzajamna dijalektička implikacija;
• dijalektička dvosmislenost;
• dijalektička polarizacija;
• reciprocitet perspektive.

Gurvič razlikuje tri vrste dijalektičke komplementarnosti, a to su: komplementarnost alternativa koje otkrivaju da to nisu, komplementarnost kompenzacije i komplementarnost elemenata usmerenih u istom pravcu. Postupak uzajamna dijalektička implikacija sastoji se u tome, da se pronađu u heterogenim ili suprotnim elementima ili terminima sektori koji se seku i prepliću, uzajamno sadrže do izvesnog stepena, prožimaju ili delimično postoje jedni u drugima. Postupak dijalektičke dvosmislenosti otkrio je Frojd . Sve što potiče iz ljudske stvarnosti nosi pečat dvosmislenosti. Dijalektička polarizacija osvetljava polarizaciju elemenata, koji se pod određenim okolnostima ne pojavljuju kao antinomije. Iskustvo nameće polarizaciju na osnovu realnog kretanja ljudskih totaliteta. Gurvič smatra da dijalektička polarizacija u sociologiji i društvenim naukama nije univerzalni postupak i nema ničeg isključivog. Recipročnost perspektive je postupak koji Gurvič objašnjava na sledeći način: u elementima koji ne dopuštaju ni indentifikaciju ni razdvajanje, uzajamna imanentnost je do te mere postala intenzivna da dovodi do paralelizma ili više ili manje stroge simetrije njihovih manifestacija.

Granice dijalektike

Prema Gurviču dijalektika pomaže da se osujeti svako dogmatiziranje jedne situacije, svako rešenje koje ide linijom najmanjeg otpora, svaku svesnu ili nesvesnu sublimaciju, svako samovoljno izolovanje i svako zaustavljanje kretanja društvene stvarnosti. Međutim, dijalektika ne objašnjava. Ona nam daje šemu objašnjenja. Ona nas dovodi do praga objašnjenja u sociologiji, ali nikada ne prekoračuje taj prag . Operacione postupke metode treba razlikovati od eksplikativnih postupaka i pravila koja služe za objašnjenje društvenih činjenica. Gurvič ograničava svoju dijalektičku metodu na područje čiste deskripcije. Ona ne ispituje uzročnost, kauzalne i korelativne veze, statističke pravilnosti i druge zakonite tendencije i zato ne može da objašnjava pojave u društvu. Zbog toga kada se dijalektički hiperempirizam ne oslanja na objektivne zakonitisti u društvu, tada i nije u mogućnosti da pruža okvire za objašnjenje društvenih pojava.

Literatura

• Sociološki leksikon, Savremena administracija, Beograd, 1982.
• Ranković, Miodrag, Gurvičevo shvatanje strukture i tipologije globalnih društava, Rad, Beograd, 1970.
• Todorović, Aleksandar, Metoda dijalektičkog hiperempirizma, Beograd, 1977.