Meščjora (nacionalni park)

Nacionalni park Meščjora (rus. Национальный парк Мещёра) obuhvata obimna močvarna prostranstva (bare, tresetni glib, reke i jezera) i šume bora i smrče u Vladimirskoj oblasi, oko 120 km istočno od Moskve. Stanište u močvarama obezbeđuje izuzetno bogat biodiverzitet među biljkama i životinjama. Područje je dobilo ime po srednjovekovnom plemenu Meščjora. "Meščjora" nacionalni park (Meщёra) ne treba poistovećivati sa nacionalnim parkom "Meščjorski" (Meщёrskiй) , koji je nešto južnije, u Rjazanjskoj oblasti. Nacionalni park Meščjora se nalazi u basenu reke Oke. Oko 39% teritorije parka koristi se u poljoprivredne svrhe od strane lokalnih zajednica . Osnovan je 9. aprila 1992. godine.

Meščjora nacionalni park
IUCN kategorija II (nacionalni park)
Mjesto	Vladimirska oblastRusija
Najbliži grad	Vladimir
Koordinate	55° 34′ N 40° 15′ E
Površina	1.189 km²
Osnovano	9. april 1991. godine

Topografija

Meščjora se nalazi u ravnoj, drevnoj aluvijalnoj dolini formiranoj u periodu kvartar povlačenjem glečera. U sadašnjost, glavne reke – Buža i Pol – imaju spora krivudava ravničarska korita, i često se izlivaju. Ulivaju se u reku Oku. Nadmorska visina u parku kreće se od 115 metara do 15 metara. Najviše tačke su na morenama koje su ostavili glečeri. Tokom proleća su česte poplave u močvarnim predelima a tokom letnjih suša skoro da presušuju.

Približno 70% teritorije je močvara, od čega je oko 24.000 hektara treset. Od treseta, oko 12.000 hektara predstavlja isušeni treset gde je došlo do ekstrakcije treseta. Ova oblast je naročito podložna požarima.

• 
  Holi jezero, pogled na istočnu obalu
• 
  Reka Buža
• 
  Reka Pol

Klima i ekoregion

Klima u parku Meščjora je umerenokontinentalna (Kepenova klasifikacija klimata Dfb), karakterišu je četiri različita godišnja doba, izražena razlika između zimskih i letnjih temperatura, dugih zima i kratkih, toplih i kišnih leta. Prosečne temperature variraju od -10 C u januaru do 24 C u julu. Prosek godišnjih padavina iznosi 406 mm.

Vladimir, Vladimirska oblast, Rusija
Klimatogram
J F M A M J J A S O N D     1,3     23 13     0,8     23 12     0,8     35 22     1,1     51 35     1,1     63 44     2,2     70 53     1,7     74 57     2,2     70 53     1,3     59 44     1,9     46 34     1,4     31 24     1,2     24 15 Prosečne maks. i min. temperature u °F Ukupne padavine u inčima Izvor: worldweatheronline.com
Metrička konverzija J F M A M J J A S O N D     33     −5 −11     20     −5 −11     20     2 −6     28     11 2     28     17 7     56     21 12     43     23 14     56     21 12     33     15 7     48     8 1     36     −1 −4     30     −4 −9 Prosečne maks. i min. temperature u °C Ukupne padavine u mm

Biljke

Meščjora predstavlja mešavinu preterano vlažnih i suvih staništa. Borova stabla se često nalaze na suvim, peščanim brdima i grebenima. Zbog učestalih požara u prošlosti, stogodišnji borovi se nalaze samo u fragmentima. Na jugoistoku parka nalaze se nekoliko područja manjih listopadnih šuma u kojima preovladava hrast. Područja koja nisu prekrivena šumom uglavnom su livade i močvarni predeli. Uprava parka upozorava da je četvrtina teritorije parka bila prekrivena tresetnim glibom pre ekonomskog razvoja, a najveći deo je od tada isušen. Iznad preostalog treseta nalaze se livade obrasle ševarima, trskom i mahovinom.

Ispitivanjem biljnog života u parku zabeleženi su sledeći podaci: 872 vaskularnih biljaka (sa 61 mahovinom), 166 lišajeva, 24 gljiva i raznih drugih kategorija.

Životinje

Vodene površine su važna staništa za ribe i druge vodene vrste. U parku Meščjora nalazi se oko 60 jezera u kojima su najčešće sledeće vrste riba štuka, grgeč, bodorka, i karaš. Dabrovi su česti i mogu se videti kako kopaju rupe za izgradnju brana.U parku je zabeleženo oko 110 vrsta vodenih beskičmenjaka, 26 vrsta riba i 10 vrsta vodozemaca. U parku je zabeleženo i oko 206 vrsta ptica

Istorija

U srednjem veku područje parka je bilo naseljeno plemenom Povolških Finaca, poznatijih kao Meščjora. Bili su lovci, ribari, i zanatlije; zbog toga što močvarna područja nisu privlačila plemena koja su se bavila poljoprivredom (kao što su Sloveni) a koja su se selila u 11-om i 12. veku, pleme Meščjora uspelo je da sačuva svoj jezik i identitet sve do 16. veka.

Šumski požari i tresetni požari predstavljaju veliku opasnost za park Meščjora. Mnoga područja su prilično suva tokom leta, a isušeni treset – kao prirodno gorivo – je veoma zapaljiv. Da bi se opasnost smanjila, radi se na povećanju nivoa vode u parku i povećava se upotreba savremene protiv požarne opreme i tehnike. Od 2003. godine sprovodi se dugoročni program restauracije treseta. Preko 6.000 ha degradiranog treseta je ponovo obrađeno do 2015. godine.

Mapa nacionalnog parka Meščjora

Turizam

Meščjora je pogodan za porodičnu rekreaciju i ekoturizam. Zbog svoje blizine Moskvi, postoji mnogo turističkih agencija koje organizuju ture, hostele i usluge. Za kampere, park ima ne samo kampove, već i nudi iznajmljivanje kuvara, instruktora i vodiča - i iznajmljivanje šatora, opreme za kuvanje i vreća za spavanje. Za plovenjem vodenim površinama, park iznajmljuje čamce na naduvavanje i motorne čamce.