Википедија

Međunarodna organizacija za migracije

Međunarodna organizacija za migracije (engl. International Organization for Migration, IOM) je međudržavna organizacija sa sedištem u Ženevi. IOM je osnovana 1951. godine kao Međuvladin komitet za evropsku migraciju (ICEM) kako bi pomogao u preseljavanju ljudi raseljenih tokom Drugog svetskog rata. Postala je agencija Ujedinjenih nacija 2016. godine.[1]

Međunarodna organizacija za migracije
Članice i posmatrači Međunarodne organizacije za migracije (2021)
  Članice
  Posmatrači
  Nisu članice
SkraćenicaIOM, OIM
Datum osnivanja6. decembra 1951.
Tipagencija UN
SedišteŽeneva,
 Švajcarska
Članovi174 države članice,
8 država posmatrača
(preko 80 međunarodnih i regionalnih međuvladinih i nevladinih organizacija su takođe posmatrači)
Službeni jeziciengleski,
francuski,
španski
Generalni direktorAntonio Vitorino
 Portugalija
Veb-sajtwww.iom.int

Osnivanje uredi

Osnovana je 1951. sa ciljem da pomogne u raseljavanju velikog broja izbeglica kao posledice Drugog svetskog rata. Više puta je menjala ime da bi današnji naziv dobila 1980. Prva je međudržavna organizacija koja se bavila migracionim pitanjima. Trenutno ima 120 zemalja članica (uključujući Srbiju) a 19 država i različitih organizacija ima status posmatrača. Godišnji budžet ne pada ispod jedne milijarde dolara, ima preko 5 400 zaposlenih u preko stotinu zemalja širom sveta. Generalni direktor organizacije od 2008. godine je Vilijam Lejsi Smit.

Širi obim aktivnosti praćen je brzom ekspanzijom od relativno male agencije u organizaciju sa godišnjim operativnim budžetom od 1,8 milijardi dolara i oko 11.500 zaposlenih[2] koji rade u preko 150 zemalja širom sveta.

Kao „agencija UN za migracije“, IOM je postao glavna referentna tačka u žestokoj globalnoj debati o društvenim, ekonomskim i političkim implikacijama migracije u 21. veku.[3]

IOM je podržao stvaranje Globalnog dogovora za migracije, prvog međuvladinog sporazuma o međunarodnoj migraciji koji je usvojen u Marakešu u Maroku u decembru 2018. godine.[4] Da bi podržao implementaciju, praćenje i reviziju Globalnog dogovora o migracijama, generalni sekretar UN, Antonio Guteres, osnovao je UN mrežu za migracije. Sekretarijat UN mreže za migracije je smešten u IOM, a generalni direktor IOM Antonio Vitorino služi kao koordinator mreže.[5]

Misija uredi

Glavni ciljevi organizacije su:

  • Pomoć migrantima i državama oko izazova operativnog smisla koji su posledica migracija,
  • Produbljivanje znanja o migracijama,
  • Podsticanje društvenog i ekonomskog razvoja preko migracija, i
  • Briga za ljudsko dostojanstvo i dobrobit migranata.

Aktivnosti uredi

IOM radi na tome da pomogne u osiguravanju urednog i humanog upravljanja migracijama, da promoviše međunarodnu saradnju po pitanjima migracija, da pomogne u traženju praktičnih rešenja za probleme migracija i da pruži humanitarnu pomoć migrantima kojima je potrebna, bilo da se radi o izbeglicama, raseljenim licima ili drugim proteranim ljudi.

Ustav IOM-a eksplicitno priznaje vezu između migracije i ekonomskog, društvenog i kulturnog razvoja.[6][7]

Za Dan borbe protiv trgovine ljudima u EU 2009. godine, sedište organizacije u Ženevi pokrenulo je kampanju podizanja svesti Kupujte odgovorno radi borbe protiv trgovine ljudima. Godinu dana kasnije, kampanja je uvedena u Holandiji i Austriji, između ostalih zemalja.[8][9]

IOM X uredi

IOM X je kampanja koju vodi Međunarodna organizacija za migracije u Bangkoku koja podstiče bezbednu migraciju i sprečava eksploataciju i trgovinu ljudima u azijsko-pacifičkom regionu.[10][11] Kampanja se bavi pitanjima vezanim za eksploataciju i trgovinu ljudima, kao što je zaštita muškaraca porobljenih u tajlandskoj ribarskoj industriji,[12] upotreba tehnologije za identifikaciju i borbu protiv trgovine ljudima,[13] i okončanje seksualne eksploatacije dece.[14]

Amnestija i Čuvar ljudskih prava 2003 uredi

U 2003, agencije Amnesti internašonal i Čuvar ljudskih prava su kritikovale ulogu IOM u „pacifičkom rešenju“ Australijske vlade o prebacivanju tražilaca azila u prekomorske centre za pritvor.[15][16] Čuvar ljudskih prava je kritikovao IOM zbog upravljanja regionalnim procesnim centrom Manus i centrom za obradu na Nauru, uprkos tome što nema mandat za zaštitu izbeglica.[15] Čuvar ljudskih prava je kritikovao IOM zbog toga što je deo „arbitrarnog pritvora“ i što je tražiocima azila uskratio pristup pravnom savetu.[15] Čuvar ljudskih prava je pozvao IOM da prestane sa radom procesnih centara, za koje je naveo da su „centri za pritvor” i da upravljanje centrima preda Visokom komesaru Ujedinjenih nacija za izbeglice.[15]

Amnesti internašonal je izrazio zabrinutost da je IOM preduzeo akcije u ime vlada koje su negativno uticale na ljudska prava tražilaca azila, izbeglica i migranata.[16] Amnesti internašonal je naveo primer četrnaest Kurda u Indoneziji koje su australijske vlasti proterale iz australijskih voda da bi se preselili u Indoneziju.[16] Amnesti internašonal je zatražio uveravanje da će se IOM pridržavati principa zabrane proterivanja.[17]

Savet za izbeglice Australije 2022 uredi

Godine 2022, ulogu koju je IOM odigrao u zbrinjavanju izbeglica u Indoneziji, Savet za izbeglice Australije opisao je kao „humanitarna glazura dok se sprovode aktivnosti kršenja prava u ime zapadnih nacija“ od strane istraživača Ašera Hirša i Kamerona Doiga u The Globe and Mail.[18]

Reference uredi

  1. ^ Megan Bradley (2017). „The International Organization for Migration (IOM): Gaining Power in the Forced Migration Regime”. Refuge: Canada's Journal on Refugees. 33 (1): 97. doi:10.25071/1920-7336.40452  . 
  2. ^ „109th Session of the Council, Report of the Director General” (PDF). GoverningBodies.iom.int. 30. 11. 2018. Arhivirano (PDF) iz originala 9. 10. 2022. g. Pristupljeno 3. 1. 2019. 
  3. ^ „History”. International Organization for Migration. 30. 9. 2014. Pristupljeno 3. 1. 2019. 
  4. ^ „GCM Development Process”. www.iom.int. International Organization for Migration. 9. 4. 2018. Pristupljeno 13. 5. 2019. 
  5. ^ „Global Compact for Migration | International Organization for Migration”. unofficeny.iom.int. Pristupljeno 24. 11. 2019. 
  6. ^ „Constitution”. International Organization for Migration. 8. 1. 2015. Pristupljeno 3. 1. 2019. 
  7. ^ United Nations Development Programme (UNDP), "Migration and Development: A Global Overview," 2009
  8. ^ „IOM's Buy Responsibly Campaign Arrives in the Netherlands”. International Organization for Migration (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-12-20. 
  9. ^ „Buy Responsibly Campaign | IOM Austria”. austria.iom.int (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-12-20. 
  10. ^ „'Prisana' Film Aims to Raise Youth Awareness of Human Trafficking”. Voice of America. Reuters. 16. 9. 2015. Pristupljeno 3. 1. 2019. 
  11. ^ „Gender equality and female empowerment”. ReliefWeb. Pristupljeno 3. 1. 2019. 
  12. ^ Hale, Erin (28. 9. 2016). „Tackling Asia's Human Trafficking with Facebook, WhatsApp and LINE”. Forbes. Pristupljeno 3. 1. 2019. 
  13. ^ „Vulcan Post”. 21. 12. 2015. Pristupljeno 3. 1. 2019. 
  14. ^ Hale, Erin (22. 9. 2016). „Philippine Cybersex 'Dens' are Making it Too Easy to Exploit Children”. Forbes. Pristupljeno 3. 1. 2019. 
  15. ^ a b v g „The International Organization for Migration (IOM) and Human Rights Protection in the Field: Current Concerns (Submitted by Human Rights Watch, IOM Governing Council Meeting, 86th Session, November 18–21, 2003, Geneva)”. www.hrw.org. Pristupljeno 25. 10. 2019. 
  16. ^ a b v „Amnesty International statement to the 86th Session of the Council of the International Organization for Migration (IOM)”. Amnesty International (na jeziku: engleski). Pristupljeno 7. 1. 2022. 
  17. ^ Amnesty International (20. 11. 2003). „Statement to the 86th Session of the Council of the International Organization for Migration (IOM)” (PDF). Arhivirano (PDF) iz originala 9. 10. 2022. g. Pristupljeno 25. 10. 2019. 
  18. ^ Griffiths, James (19. 1. 2022). „Trapped in Indonesia, Rohingya struggle to get by as laws block their path to asylum elsewhere”. The Globe and Mail (na jeziku: engleski). Pristupljeno 19. 1. 2022. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Međunarodna organizacija za migracije na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Међународна_организација_за_миграције&oldid=27552583”