Википедија

Međunarodni savet muzeja

једина глобална организација музеја и музејских стручњака, посвећена промоцији и заштити природног и културног наслеђа

Međunarodni savet muzeja (engl. International Council of Museums, ICOM, srpska skraćenica: MSM), osnovan 1946. godine, je jedina globalna organizacija muzeja i muzejskih stručnjaka, posvećena promociji i zaštiti prirodnog i kulturnog nasleđa, sadašnjeg i budućeg, materijalnog i nematerijalnog. Sa oko 30.000 članova u 137 zemalja, MSM mreža muzejskih stručnjaka koji deluju u širokom spektru muzeja i nasleđa, i njihovih disciplina.

Međunarodni savet muzeja
ICOM
Osnovana1946.
Datum osnivanja1946.
Tipnevladina organizacija, neprofitna organizacija
NamenaPosvećen je zaštiti, konzervaciji i prezentaciji kulturnih dobara.
SedištePariz,  Francuska
Službeni jeziciengleski, francuski i španski
PredsednikSuaj Aksoj
 Turska
Međunarodno članstvoOrganizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu UNESKO
Veb-sajticom.museum

Međunarodni savet muzeja održava formalne odnose sa Uneskom[1][2] i ima konsultativni status pri Ekonomskom i socijalnom savetu Ujedinjenih nacija. Osnovan 1946. godine, ICOM je takođe partner sa subjektima kao što su Svetska organizacija za intelektualnu svojinu,[3] Interpol,[4] i Svetska carinska organizacija kako bi izvršili svoje međunarodne misije javnih usluga, koje uključuju borbu protiv nelegalnog prometa kulturnim dobrima i promovisanje upravljanja rizikom i spremnosti za vanredne situacije za zaštitu svetske kulturne baštine u slučaju prirodnih katastrofa ili katastrofa koje je prouzrokovao čovek. Članovi ICOM-a dobijaju člansku kartu ICOM-a, koja omogućava besplatan ulaz ili ulaz po sniženoj ceni u mnoge muzeje širom sveta.[5]

Pregled uredi

Osnovan 1946. ICOM je nevladina organizacija koja održava formalne veze sa UNESKO-m[6][7] i ima savetni status u toj organizaciji. Međunarodni savet muzeja je takođe partner sa organizacijama kao što su Svetska organizacija za intelektualnu svojinu[8], INTERPOL[9] i Svetskom carinskom organizacijom, kako bi izvršila svoje međunarodne misije, koje uključuju borbu protiv nezakonitog prometa kulturnih dobara i promovisanju upravljanja rizicima i hitne spremnosti zaštite svetske kulturne baštine u slučaju prirodnih ili veštačkih katastrofa.

Istorija uredi

ICOM vodi svoje korene do ugašene Kancelarije za međunarodne muzeje (OIM (Office internalional des musées)), koju je 1926. godine stvorila Liga naroda. Agencija Lige Međunarodna komisija za intelektualnu saradnju, kao i mnoge inicijative Lige, OIM je raspušten nakon Drugog svetskog rata, a njegove aktivnosti je kasnije preuzeo ICOM.[10]

ICOM etički kodeks za muzeje uredi

ICOM je 1986. usvojio svoj etički kodeks za muzeje,[11] referentni alat koji postavlja standarde izvrsnosti kojih se moraju pridržavati svi članovi organizacije. ICOM-ov etički kodeks za muzeje, preveden na 39 jezika i revidiran 2004. godine,[12] uspostavlja vrednosti i principe koje dele ICOM i međunarodna muzejska zajednica. Ovi standardi samoregulacije muzeja obuhvataju osnovne principe upravljanja muzejima, nabavku i raspolaganje zbirkama i pravila profesionalnog ponašanja.

Godine 2019, nakon 25. Generalne konferencije ICOM-a doneta je odluka da Kodeks treba razmotriti i revidirati ako je potrebno. Proces revizije je u toku i njime koordiniše ICOM-ov Stalni komitet za etiku (ETHCOM), posebno telo ICOM-a koje se bavi etičkim pitanjima koja se odnose na muzeje.[12]

Crvene liste uredi

ICOM od 2000. godine objavljuje svoje Crvene liste za borbu protiv nedozvoljenog prometa kulturnim dobrima koji nanosi značajnu štetu baštini, posebno u regionima sveta gde su kulturna dobra najpodložnija krađi i pljački. Podrška borbi protiv nedozvoljene trgovine kulturnim dobrima je među najvišim prioritetima ICOM-a,[13] a Liste podižu svest o krijumčarenju i nedozvoljenoj trgovini kulturnim predmetima. Crvene liste ICOM-a su alati dizajnirani da pomognu policijskim i carinskim službenicima, stručnjacima za nasleđe i trgovcima umetnosti i antikvitetima da identifikuju vrste predmeta koji su najpodložniji nezakonitoj trgovini.

Prema podacima iz 2023. godine, ICOM je već objavio crvene liste za mnoge različite zemlje i regione:

  • Avganistan
  • Afrika
  • Brazil
  • Kambodža
  • Centralna Amerika i Meksiko
  • Kina
  • Kolumbija
  • Dominikanska republika
  • Egipat
  • Haiti
  • Irak (i ažuriranje iz 2015.)
  • Latinska Amerika
  • Libija
  • Mali i Zapadna Afrika
  • Peru
  • jugoistočna Evropa
  • Sirija
  • Ukrajina
  • Jemen

Crvene liste nisu liste ukradenih predmeta, već su alati za podizanje svesti koji identifikuju kategorije kulturnih objekata koji mogu biti izloženi krađi i prometu. One pomažu pojedincima, organizacijama i organima vlasti, kao što su policijski ili carinski službenici, da identifikuju rizične predmete i spreče njihovu ilegalnu prodaju ili izvoz. Kulturna dobra prikazana na listama su inventarisani predmeti u okviru zbirki priznatih institucija. Oni služe da ilustruju kategorije kulturnih dobara koje su najosjetljivije na nedozvoljeni promet.[14]

ICOM objavljuje Crvene liste uz naučnu saradnju domaćih i međunarodnih stručnjaka i podršku posvećenih sponzora, kako bi pokrio najugroženija područja sveta u pogledu nelegalne trgovine kulturnim objektima. Liste se objavljuju na različitim jezicima u skladu sa kontekstom svake liste. Između ostalih uspešnih priča, ovi alati su doprineli identifikaciji, oporavku i restituciji hiljada kulturnih objekata iz Iraka, Avganistana i Malija.[14]

Muzejski program za hitne slučajeve uredi

ICOM je posvećen da kulturnim institucijama pruži neophodnu podršku i alate za prevenciju rizika kada se suoče sa konfliktnim situacijama ili prirodnim katastrofama. Kroz svoju radnu grupu za pomoć u slučaju katastrofa za muzeje (DRTF), svoj program za hitne slučajeve muzeja (MEP) i svoju aktivnu ulogu u Plavom štitu,[15] ICOM pomaže muzejima širom sveta mobilišući svoje resurse brzo i efikasno kako bi pružio podršku u prevenciji i saniranju posledica katastrofalnih situacija.

Međunarodni dan muzeja uredi

Svake godine od 1977. ICOM organizuje Međunarodni dan muzeja, svetski događaj koji se održava oko 18. maja.[16] Od Amerike i Okeanije do Evrope, Azije i Afrike, Međunarodni dan muzeja ima za cilj da poveća svest javnosti o ulozi muzeja u razvoju društva.

Komiteti uredi

ICOM upravlja sa 32 međunarodna odbora za niz muzejskih specijalnosti,[17] koji sprovode napredna istraživanja u svojim oblastima za dobrobit muzejske zajednice.

  • AFRICOM – Međunarodni savet afričkih muzeja
  • AVICOM – Audio-vizuelne i nove tehnologije i društveni mediji
  • CAMOC – Muzeji gradova
  • CECA – EObrazovna i kulturna akcija
  • CIDOC – Dokumentacija
  • CIMCIM – Muzeji i zbirke instrumenata i muzike
  • CIMUSET – Nauka i tehnologija
  • COMCOL – Sakupljanje
  • COSTUME – Međunarodni komitet za muzeje i zbirke kostima[18]
  • DEMHIST – Istorijski muzeji kuća
  • GLASS
  • ICAMT- Arhitektura i muzejske tehnike
  • ICDAD – Dekorativna umetnost i dizajn
  • ICEE – Razmena izložbi
  • ICFA – Likovna umetnost
  • ICLM – Književni muzeji
  • ICMAH – Arheologija i istorija
  • ICME – Etnografija
  • ICMEMO – Memorijalni muzeji
  • ICMS – Muzejska bezbednost
  • ICR – Regionalni muzeji
  • ICOFOM – Muzeologija[19][20]
  • ICOMAM – Oružje i vojna istorija
  • ICOM-CC – Konzervacija
  • ICOMON – Muzeji novca i bankarstva
  • ICTOP – Obuka kadrova
  • INTERCOM – Uprava
  • NATHIST – Prirodna istorija
  • ICOM MPR (Međunarodni komitet za marketing i odnose sa javnošću): ovaj komitet je osnovao Jan Jelinek 1977. godine i pruža obuku za muzejske profesionalce u oblasti marketinga i komunikacija, putem godišnjih konferencija i redovnog onlajn biltena.[21] Nedavna konferencija održana je u Jermeniji 2015. godine, sa temom „Trendovi u nastajanju“.[22] Prethodne konferencije održane su u Tajvanu, Rio de Žaneiru, Palermu, Brnu, Šangaju, Moskvi i Jasnoj Poljani, i Paratiju i Rio de Žaneiru.[23] Odbor MPR-a se sastoji od stručnjaka iz muzeja za marketing i komunikacije iz nekoliko zemalja. Svaki član se bira na 3-godišnji mandat na Generalnim konferencijama ICOM-a.[24]
  • UMAC – Univerzitetski muzeji
  • Međunarodni savet afričkih muzeja

ICOM takođe obuhvata 118 nacionalnih komiteta koji obezbeđuju da se interesi organizacije ostvaruju u njihovim zemljama. Nacionalni komiteti predstavljaju svoje članove u okviru ICOM-a i doprinose implementaciji programa organizacije.

Generalna konferencija uredi

Generalna konferencija ICOM-a održava se svake tri godine i okuplja muzejske profesionalce iz nekoliko zemalja. Prvi sastanak održan je u Parizu 1948. Poslednjih godina Generalne konferencije održane su u Seulu 2004. (prvi sastanak u Aziji), u Beču 2007. i u Šangaju 2010. Ova 22. Generalna konferencija u Šangaju usledila je nakon Svetske izložbe na kojoj je ICOM-ov paviljon svečano otvoren i nazvan „Muzeji, srce grada“.[25]

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ „UNESCO/ICOM Museum Studies Training Programme”. unesco.org. 
  2. ^ „ICOM among UNESCO's Partners”. unesco.org. 
  3. ^ „Partnership between ICOM and WIPO”. wipo.int. Arhivirano iz originala 2022-09-01. g. Pristupljeno 2012-08-23. 
  4. ^ „Partnership between ICOM and INTERPOL”. interpol.int. Arhivirano iz originala 2015-05-14. g. Pristupljeno 2012-08-23. 
  5. ^ „Benefits”. network.icom.museum (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 2018-11-05. g. Pristupljeno 2018-11-04. 
  6. ^ „UNESCO/ICOM Museum Studies Training Programme”. unesco.org. 
  7. ^ „ICOM among UNESCO’s Partners”. unesco.org. 
  8. ^ „Partnership between ICOM and WIPO”. wipo.int. Arhivirano iz originala 01. 09. 2022. g. Pristupljeno 24. 10. 2015. 
  9. ^ „Partnership between ICOM and INTERPOL”. interpol.int. Arhivirano iz originala 14. 05. 2015. g. Pristupljeno 24. 10. 2015. 
  10. ^ „International Museums Office (IMO) – UNESCO Archives AtoM catalogue”. atom.archives.unesco.org. 
  11. ^ „ICOM Code of Ethics for Museums”. icom.museum. 
  12. ^ a b „Code of Ethics”. International Council of Museums (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-11-10. 
  13. ^ „ICOM's actions in Fighting Illicit Traffic”. icom.museum. Arhivirano iz originala 2018-06-04. g. Pristupljeno 2012-08-23. 
  14. ^ a b „Red Lists”. icom.museum. Arhivirano iz originala 2022-07-19. g. Pristupljeno 2021-09-01. 
  15. ^ „Julien Anfruns, ICOM Director General, at the International Conference of ICBS, December 2011”. youtube.com. Arhivirano iz originala 2021-12-12. g. 
  16. ^ „International Museum Day in Greece”. ekathimerini.com. 2012. 
  17. ^ „Committees' directory”. ICOM (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-06-24. 
  18. ^ „ICOM Costume”. Arhivirano iz originala 4. 2. 2020. g. Pristupljeno 22. 1. 2017. 
  19. ^ „V. Sofka. My adventurous life with ICOFOM, museology, museologists and anti-museologists, giving special reference to ICOFOM Study Series, 1995, 32 p.” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 23. 12. 2014. g. Pristupljeno 23. 12. 2014. 
  20. ^ „A. Desvallées, and François Mairesse (Eds), Key Concepts of Museology, Paris, Armand Colin & ICOM, 2010, p. 56.” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 16. 6. 2015. g. Pristupljeno 1. 1. 2015. 
  21. ^ „What is MPR?”. ICOM MPR. Arhivirano iz originala 2019-09-11. g. Pristupljeno 2015-12-08. 
  22. ^ „Home”. Sergei Paradjanov Museum. 
  23. ^ „Previous Conferences”. ICOM MPR. 
  24. ^ „Board Members”. ICOM MPR. Arhivirano iz originala 2020-06-20. g. Pristupljeno 2015-12-08. 
  25. ^ „Inauguration of ICOM's Pavilion at the Expo”. dailymotion.com. 2010. 

Spoljašnje veze uredi

 
Međunarodni savet muzeja na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Међународни_савет_музеја&oldid=27699096”