Mikolaj Rej
Mikolaj Rej iz Naglovica je poljski pisac, poeta i političar, smatra se ocem poljske književnosti i prvim poljskim piscem renesanse. Pisao je na poljskom narodnom jeziku, jer je želeo da poljaci imaju svoju kulturu oslobođenu uticaja kosmopolitske crkve - kulturu koja će biti originalna poljska.[1]
| Mikolaj Rej | |
|---|---|
 | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 4. februar 1505. |
| Mesto rođenja | Žuravno kod Haliča (Današnja Ukrajina), |
| Datum smrti | između 8. septembra i 5. oktoba 1569. |
| Mesto smrti | Rejovjec, Poljsko-litvanska unija, |
| Nacionalnost | Poljak |
| Zanimanje | Pisac |
Istorija uredi
Podaci o životu Mikolaja Reja uglavnom se crpe iz biografije Żywot i sprawy poćciwego ślachcica polskiego Mikołaja Reja z Naglowic... (1568, Život i prilike čestitog plemića poljskog Mikolaja Reja iz Naglovica).
Rođen je u selu Žuravno kod Haliča (današnja Ukrajina) u bogatoj šljahtinskoj porodici. Pošao je u školu veoma kasno. Više od knjiga privlačili su ga, lov, ribolov, zabave u selu, a kad je odrastao, dobro društvo. Kada je pošao u školu, bio je znatno stariji od druge dece. Dobio je neregularno obrazovanje: po dve godine učio je u Skalbimježu i Lavovu a 1518. upisan je na Krakovsku akademiju, na kojoj je proveo nekoliko meseci, ali bez znatnog učinka. Mikolaj Rej se vratio na imanje, gde se zabavljao loveći, hvatajući leptire, berući lešnike. Proveo je izvesno vreme kod kuće, a onda ga je otac 1525. poslao na velikaški dvor Andžeja Tenčinjskog. Bio je to prelomni trenutak u Mikolajevom životu, tamo je dobio ugled, podučavao se književnosti, stilistici i ortografiji. Počeo je da piše epigrame, vesele prigodne pesmice, o zabavama i ljudima koji su na njima učestvovali. Postao je sekretar Tenčinjskog. Nakon očeve smrti, oko 1530. godine, Rej se vratio na imanje, a sledeće godine (1531) se oženio bogatom plemićkom ćerkom i ženidbom stekao znatno imanje. Mada nije zanemarivao imanje, uvek je imao vremena za društvo i zabavu. Noću se često povlačio u sobu, čitao i pisao. Voleo je putovanja i dosta je putovao, ali nikad van zemlje. Tako je obogatio svoje znanje o Poljskoj i Poljacima. U inostranstvu nikada nije bio, što je bilo neobično za ono vreme. Bio je veoma aktivan u političkom životu. Određeno vreme bio je poslanik u sejmu, kao i jedan od pobornika reformatorskog pokreta. Između 1541. i 1548. prešao je u luteranstvo, a kasnije u kalvinizam i započeo intenzivnu na širenju protestantizma. Učestvovao je u zasedanjima sejma, kao i protestantskim saborima, vodio diskusije i polemike. Istovremeno se bavio književnim radom. Uveren u potrebu za razvijanjem nacionalne književnosti i usavršavanjem narodnog jezika, i sam je pisao i u svojim delima pokretao politička, društvena, verska i običajna pitanja, uvek vodeći računa da li će ona imati vaspitni uticaj na čoveka. Rej je veoma brzo postao popularan i čitan. Kralj Zigmunt I Stari kao nagradu za književno stvaralaštvo mu je dao na upravljanje selo Temerovka, a par godina kasnije kraljev sin Zigmunt II August dao mu na doživotno upravljanje selo Đevjenjćoleće (u Svjentokšiskom vojvodstvu). Od kralja Zigmunta I dobio je takođe i privilegiju da osnuje dva grada, a jedan od njih je Rejovjec, grad u kome je i najverovatnije umro. Pred kraj svog života posedovao je 17 sela.[1][2]
Stvaralaštvo uredi
Mikolaj Rej je bio najplodniji poljskojezični pisac poljske renesanse. Svoja dela nikada nije potpisivao svojim pravim imenom. Sva autorstva i pseudonimi dešifrovani su posredno. Teško je uspostaviti hronologiju pojedinih njegovih tekstova, pogotovo kada je reč o kraćim pesničkim formama. U svojim delima kritikovao je papu i sveštenstvo. Kritikovao je ne samo poljske katolike, već i poljske arijance, preteče modernih unitarista.1543. debutovao je kao pisac (pod pseudonimom) sa svojim delom Krótka rozprawa między trzemi osobami, Panem, Wójtem, a Plebanem, którzy i swe i innych ludzi przygody wyczytają, a takież i zbytki i pożytki dzisiejszego świata (1543. Kratka rasprava između tri lica, Vlastelina, Kmeta i Paroha, koji i svoje i drugih ljudi zgode kazuju, a isto tako i raskoši i koristi današnjeg sveta) gde pokazuje oštre konflikte među staležima, čije je predstavnike Rej uveo u razgovor. Rejevo najpoznatije religizno delo je Postylla, objavljeno u Krakovu 1557. To je bio skup propovedi od 7000 stranica. Delo je postalo u toj meri popularno da je u 16. veku postojalo 7 edicija na poljskom i jedna na Litvanskom. Postylla postala je veoma bitna za poljsku etnografiju s obzirom na to da je opisao i razotkrio brojne narodne tradicije, koje su po njegovom mišljenju bile izmišljotine. Često je modifikovao biblijske i zapadno-evropske priče.[1][3]
Dela uredi
- Żywot i sprawy poćciwego ślachcica polskiego Mikołaja Reja z Naglowic... (1568, Život i prilike čestitog plemića poljskog Mikolaja Reja iz Naglovica)
- Żywot Józefa z pokolenia żydowskiego, syna Jakubowego, rozdzielony w rozmowach person, który w sobie wiele cnót i obyczajów zamyka (1545 - Život Josifa od plemena jevreskoga, sina Jakovljevog, podeljen u razgovoru lica, koji u sebi sadrži mnoštvo vrlina i moralnih načela)
- Kupiec, to jest Kstałt a podobieństwo Sądu Bożego ostatecznego (1549 - Trgovac, to jest Slika i prilike poslednjeg Suda Božjeg)
- Postylla (Świętych słów a spraw Pańskich… Kronika albo Postylla, polskim językiem a prostym wykładem też dla prostaków krótce uczyniona… 1557. Svetih reči i dela Gospodnjih... Hronika ili Postila, poljskim jezikom i jednostavnim izlaganjem za neuke načinjena...)
- Wizerunk własny żywota człowieka poczciwego, w którym jako we zwierciedle snadnie każdy swe sprawy oglądać może… (1558 - Prava slika života čestitog čoveka u kojoj kao u ogledalu svak može lako da vidi svoje prilike...)
- Źwierzyniec, w którym rozmaitych stanów, ludzi, źwirząt i ptaków kstałty, przypadki i obyczaje są właśnie wypisane… (1562 - Zverinjak u kojem su istinito opisani likovi, zgode i navike raznih staleža, ljudi, životinja i ptica...)
- Źwierciadło albo Kstałt, w którym każdy stan snadnie sie może swym sprawom jako we źwierciedle przypatrzyć (1568 - Ogledalo ili Oblik u kojem svaki stalež može videti svoje običaje u ogledalu)
Reference uredi
- ^ a b v Rosić, Ljubica (1944- ). (2013). Istorija pol'ske kn'iževnosti do 1914. godine. Beograd: Zavod za Udbenike. ISBN 978-86-17-18457-3. OCLC 891221586.
- ^ Witkowska, Alina. (1997). Romantyzm. Przybylski, Ryszard. (Wyd. 1 izd.). Warszawa: Wydawn. Nauk. PWN. ISBN 83-01-12108-4. OCLC 36723129.
- ^ „Mikolaj Rej, the Father of Polish Literature, 500th Anniversary of his Birth”. culture.polishsite.us. Arhivirano iz originala 28. 07. 2014. g. Pristupljeno 2019-12-12.